Igre 
Izaslanik Slovenije za Zapadni Balkan: Želimo da pomognemo, ali očekujemo određene odluke Srbije
Komentari12/10/2022
-12:00
"Nije Evropa počela rat u Ukrajini, nego Rusija, a sankcije koje se uvode Moskvi deo su cene koju moramo da prihvatimo da bismo skratili rat", izjavio je FoNetu specijalni izaslanik Slovenije za Zapadni Balkan Anžej Frangeš i ocenio da je ta cena vredna, ako zbog toga u konfliktu prežive bar jedan Ukrajinac ili Rus.
Znam da se to ponekad teško čuje u Srbiji, ali to nije odluka jedne države članice. Cilj sankcija i svakog paketa, pa i ovog osmog, jeste da spreči ili smanji mogućnost Rusiji da finansira rat u Ukrajini, rekao je on u serijalu razgovora Agreman.
"Da li to znači da će to nekog neštog koštati? Da, sankcije koštaju sve nas, moju zemlju i sve ostale u Evropskoj uniji (EU) i nikad nije prijatno kada nešto moraš da uradiš i na svoj račun, posebno kada je reč o energetici ili rastu inflacije koja utiče na standard građana", ukazao je Frangeš.
"To je deo cene koju, mislim, moramo da prihvatimo da bismo možda skratili taj rat koliko god je moguće. Ako zbog toga jedan Ukrajinac, Rus ili ko god je u tom konfliktu, zbog toga preživi, onda je to vredno toga", naglasio je on.
Kako je istakao Slovenija želi da pomogne Srbiji, ali kao prijatelj i članica EU, želi i očekuje od Srbije, kao suverene zemlje, da donese određene odluke, čime bi pojačala svoju poziciju u Evropi i svetu. Prenoseći utiske da sastanka sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, koji je početkom nedelje imao u Beogradu, Frangeš je rekao da je ona objasnila da je Srbija u "dosta teškoj situaciji u kojoj evropski partneri od nje očekuju odluke koje nisu lake".
"Imali smo prijateljske i dosta konstruktivne razgovore u svakom smislu. Slovenija će se truditi da pomogne Srbiji koliko god može, a Srbija će pomoći nama da joj pomognemo unutar EU, da prenesemo i bolje razumemo stavove Beograda", naglasio je Frangeš.
Tanjug/ Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević
Prema njegovom zapažanju, ni u jednom razgovoru koji smo imali nismo čuli da je neko protiv EU i da želi da zaustavi put Srbije u EU.
Povezane vesti
"Sve poruke koje smo dobili su naravno bile izrazito proevropske, ali su nam ukazivali na poteškoće, objasnio je Frangeš, koji je saglasan da na tom putu nije sve lako i jednostavno.
"Osnovna orijentacija Srbije je jasna - EU nema alternativu i ne treba je tražiti", naglasio je on, ali je poručio i da je potrebno posvetiti se tom cilju i odraditi stvari koje su potrebne. "Ne može se reći da ništa nije učinjeno, ima pozitivnih i negativnih aspekata i to će se videti i u godišnjem izveštaju EU o Srbiji", rekao je Frangeš.
Slovenija je uvek vodila takvu politiku i pomagali smo koliko je bilo moguće, istakao je on, podsećajući da je za vreme slovenačkog predsedavanja Unijom otvoren klaster 4 u pristupnim pergovorima sa Srbijom.
"Očekujemo, želimo da Srbija u nekim stvarima uradi i više, ali ja lično nisam tu da nešto pritskam Srbiju. To je nešto što je važno, ali do toga se mora doći ovde u Beogradu", predočio je Frangeš.
On misli da mogućnost za to i postoji, ali sa druge strane Slovenija ne može da natera Srbiju da to uradi.
"Srbija će doći ili neće doći do takvog zaključka sa svim posledicama", rekao je Frangeš.
O dijalogu sa Prištinom
S obzirom na to da mu je u mandatu i dijalog Beograda i Prištine, on kaže da nije video nemačko-francuski predlog rešenja za Kosovo, ali smatra da su okolnosti pogodne da se reše neka važna pitanja.
Povezane vesti
"Taj papir nisam video i teško mi je da ga komentarišem, kao i komentare nekoga ko je govorio o tom papiru. Razna rešenja su na stolu već neko vreme, traže se i ispituju moguća rešenja i verovatno je i to jedan od načina", obrazložio je Frangeš.
Kako je naglasio, važno je da postoji politička volja obe strane da se nađe rešenje, ali je potrebna i politička volja da se implementira dogovoreno.
Kao izaslanik Ministarstva inostranih poslova Slovenije, on je objasnio da su preduzeti koraci da se koordiniraju aktivnosti sa drugim izaslanicima zemalja zainteresovanih za područje Zapadnog Balkana.
"Nemamo uticaj kao neke velike zemlje, pogotovo zemlje Kvinte, ali možemo da doprinesemo da se određene stvari bolje razumeju i poruke prenesu", ocenio je Frangeš.
Prema njegovim rečima, važno je da se izaslanici međusobno koordinišu i da poruke koje dolaze u region budu što jasnije i u isto vreme slične, po mogućnosti iste, da EU i države članice ne pričaju disonantnim glasovima o istim stvarima.
Govoreći generalno o situaciji u regionu, s obzirom na problem Kosova, ali i situaciju u Bosni i Hercegovini, Frangeš je podsetio da "nisu svi problemi - problemi, neki su izazovi i prilike". On veruje da svi trebalo da imaju evropsku perspektivu, "da ne ostavljamo države, narode i pojedince pozadi".
Osvrćući se na inicijativu Otvoreni Balkan, Frangeš je istakao da bi svaka regionalna inicijativa trebalo da bude inkluzivna, ali da bi trebalo poštovati i pojedinačne želje država. Kako je podsetio, Otvoreni Balkan se delom prepliće sa Berlinskim procesom i Zajedničkim regionalnim tržištem, ali ima prednost u smislu da je ta inicijativa potekla iz regiona i nije nametnuta. Zato ima možda drugačije mogućnosti i nadamo se da se iz toga može izvući najbolje, zaključio je Frangeš.
Komentari (0)