Šmit: Izbori u BiH moraju da se održe neometano, svako ometanje biće ošto kažnjeno

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je danas da izbori koji će biti održani 2. oktobra u BiH moraju da se odvijaju neometeno i da će oštro kazniti sve izborne prevare.

"Kao visoki predstavnik želim da 2. oktobra građani Bosne i Hercegovine osete da je moć u njihovim rukama. Dan izbora trebalo bi da bude vrhunac aktivne demokrazije. Izbori pripadaju narodu, a ne političkim strankama. Građani su ti koji koriste svoje osnovno pravo i odlučuju ko će upravljati zemljom", istakao je Šmit za sarajevski dnevnik "Oslobođenje".

Ovaj ključni proces, naveo je on, mora se odvijati neometano.

"Oni koji pokušavaju ometati održavanje slobodnih i poštenih izbora, ugrožavajući slobodu birača da glasaju za koga žele, momentalno će se suočiti s oštrim kaznama. Onima koji nastoje da na nezakonit način vrše uticaj ili pritisak na birače i njihove porodice poručujem: Izborne prevare i prisile nisu samo krivične radnje, nego se mogu smatrati i antidejtonskim delovanjem koje se neće tolerisati", poručio je Šmit.

On je naglasio da razume frustraciju i ogorčenje mnogih građana koji su nezadovoljni jer nema napretka. Prema Šmitovim rečima, lideri moraju građanima da ponude jasan izlaz iz trenutne političke blokade, naveo je Šmit u tekstu, preneo je "Dnevni avaz".

"Što je najvažnije, moraju pokazati svoju demokratsku odgovornost za formiranje vlasti ili postati konstruktivna opozicija nakon prebrojavanja glasova početkom oktobra. Od poslednjih opštih izbora 2018. godine, Predsedništvo i Vlada Federacije rade u tehničkom mandatu jer su političke stranke blokirale formiranje institucija", podsetio je on.

Šmit je istakao da blokiranje institucija služi samo uskim stranačkim interesima, na štetu građana i dodao da se to ne može nastaviti nakon oktobarskih izbora i da će to pomno pratiti i ako bude potrebno blagovremeno delovati.

"Naš zajednički cilj mora biti očuvanje ravnoteže između multietničnosti i identiteta onako kako ih predviđa Dejtonski sporazum. Moramo izgraditi bolju situaciju, imajući u vidu društvo u ovoj zemlji kakvo je danas, jednu generaciju nakon katastrofe. To će dovesti do evropskih standarda. BiH, kao država od nekoliko miliona građana, trebalo bi da postane prepoznatljiv deo Evropske unije, koja ima 450 miliona građana", rekao je on.