Igre 
Pravda nedostižna 27 godina: Optužnica za zločin u "Oluji" koja je usijala odnose Beograda i Zagreba
Komentari05/08/2022
-07:05
Nešto više od dva meseca pre obeležavanja 27. godišnjice vojne akcije "Oluja", odnosi Beograda i Zagreba dodatno su zahlađeni kada je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske. Reč je o prvoj optužnici koja se tiče vojne akcije "Oluja" iz 1995. godine i koju je Srbija podigla nakon što 27 godina to nije učinjeno u Hrvatskoj.
Upravo ova optužnica bila je inicijalna kapisla za politizaciju i nove političke konflikte, donela i polemiku o nadležnosti sudova, razmenu i optužbi i pretnje Zagreba da će na sto staviti i potencijalnu blokadu evrointegracija Srbije, spekulisanje o optužnici protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića za govor u Glini... Za stručnjake iz obe zemlje sva ta pitanja mogu se podvesti pod običnu politizaciju i brobu za poene na domaćem terenu.
S druge strane, neosporno je da je reč o zločinu za koji postoje dokazi i da je Srbija mogućnost da iskosti svoju opštu nadležnost i podigne optužnicu imala upravo zbog toga što Hrvatska to nije učinila 27 godina.
Tužilaštvo je, naime, optužnicu podiglo zbog sumnje da su hrvatski oficiri naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca, kao i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog. Skoro tri decenije za zločin, u kom je život izgubilo 13 osoba, među kojima šestoro dece, niko nije odgovarao.
Optužnica je podignuta protiv pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
Ipak, dok su stručnjaci ukazivali na to da tužilaštva Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine treba da sarađuju kako bi se za svaki ratni zločin našlo rešenje, sve što se događalo u regionalnoj javnosti bilo je upravo suprotno. Umesto saradnje, usledile su pretnje, a zločin koji se dogodio pre 27 godina pao je u senku političkih prepucavanja.
"Postoje nepobitni dokazi"
Kako je ranije ocenila koordinatorka Mreže pomirenja (REKOM) i izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić, postoje nepobitni dokazi da je hrvatska vojska raketirala izbegličku kolonu u avgustu 1995. godine.
Povezane vesti
"Zabrinjavajuće je da predsednik i premijer Hrvatske smatraju da je zaštita pripadnika HV-a od krivične odgovornosti nacionalni prioritet i kada ima nepobitnih dokaza da je Hrvatska vojska bombardovala izbegličku kolonu, u dva navrata, 7. i 8. avgusta 1995, i usmrtila najmanje šestoro dece", napisala je Kandićeva na svom Tviter nalogu.
Međutim, uprkos tim dokazima, zločin 27 godina nije bio procesuiran, a podizanje optužnice dovelo je do polemike u vezi sa nadležnošću.
Sagovornici Euronews Srbija ukazali su da, bez obzira na tajming koji za ovakve poteze nikada nije "idealan" kada je reč o odnosima Beograda i Zagreba, podizanje optužnice nije sporno, da postoje dokazi i da su hrvatske vlasti, ukoliko u ovom slučaju imaju spora sa teritorijalnom nadležnošću, same trebalo da je podignu u proteklih 27 godina. Jer, kako ukazuju, svaki ratni zločin, ma na kojoj strani počinjen, treba da bude procesuiran, i to baš u saradnji tužilaštava svih strana.
"Dobro je što je otvoren takav proces, a takvih procesa je trabalo davno otvoriti. Ti su ljudi optuženi zato što je hrvatska avijacija u dva navrata dejstvovala po izbegičkim kolonama na teritoriji Republike Srpske, osnosno BiH. Interesantno je da je tada postojala zabrana letova od strane međunarodne zajednice, znači da je neko hrvatskom vazduhoplovstvu odobrio da leti. Jedan od pilota koji je gostovao u hrvatskoj emisiji na pitanje voditelja rekao je da je on zaista leteo u avionu iznad kolone, ali da nije dejstvovao. Ali tu on priznaje da Hrvatska jeste letela iznad izbegličkih kolona, a to nije moglo ni u jednom slučaju da se desi", rekao je doktor vojnih nauka i pukovnik u penziji Kosta Novaković.
Tanjug/Vladimir Dimitrijević
Kako je za objasnio advokat Anto Nobilo, u ovom slučaju ima dosta politike. Međutim, on kaže da ovde postoji jedan stari problem koji "pukne" svakih nekoliko godina, a tiče se generalne ili opšte nadležnosti Srbije za sve ratne zločine koji su se dogodili i na teritoriji Srbije, ali i na teritoriji drugih država.
Nobilo navodi da u političkom smislu, ali i u dobrosusedskom smislu, nije najbolji način da Srbija koristi tu opštu nadležnost. Međutim, on naglašava da Srbija ima jak argument, a to je Hrvatska i BiH ni posle 27 godina nisu istražile ovaj slučaj stradanja civila.
"Nisu pokrenule nikakve istrage i onda na neki način Srbija ima moralno opravdanje reći: da mi nismo pokrenuli, niko ne bi. To je problem Hrvatske, što svih ovih godina nije pokušala da istraži taj zločin koji nije nepoznat. Prva nadležnost je bila nadležnost BiH jer se dogodilo na teritoriji BiH, kad su oni propustili, na red dolazi prema državljanstvu pretpostavljenih počinilaca tog krivičnog dela, tu je Hrvatska nadležna, i što se tiče oštećenih to su opet hrvatski Srbi, opet je Hrvatska bila nadležna. Sa žaljenjem možemo da konstatujemo da Hrvatska to nije napravila svih ovih godina i da smo sada u problemu ovom u kom jesmo, koji opterećuje političke odnose između Srbije i Hrvatske", istakao je on.
Povezane vesti
Nobilo, međutim, kaže da ima jedan predlog koji se tiče ovog problema, ali da nije siguran imaju li i Srbija i Hrvatska "petlju" za tako nešto.
"Moj predlog je da Hrvatska odigra jednu jaku kartu i kaže: vi ste pokrenuli krivični postupak, predlažemo da ustupite taj predmet Hrvatskoj, imamo ovde okrivljene i imamo eventualno svedoke, dokaze i najbolje mogućnosti za procesuiranje. I ako Hrvatska preuzemo to, može da napravi pravo suđenje, gde će okrivljenici doći na sud", rekao je on.
Šta piše u optužnici?
Posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu početkom juna je potvrdilo prvu optužnicu koju je sprsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo protiv četvorice oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine počinjene u vojno-policiskoj akciji "Oluja", dogovorenoj na sastanku vojnog i političkog rukovodstva Hrvatske na Brionima 31. jula 1995. godine.
Povezane vesti
U optužnici u koju je Tanjug imao uvid piše da je "Oluja" podrazumevala napad na južni i severni deo Republike Srpske Krajina (RSK) sa ciljem da se u kratkom roku Vojska RKS porazi i preuzme kontrola nad tim delom RSK, a predsedavajući sastanka na kome je odluka doneta, pokojni hrvatski predsednik i vrhovni komandant Franjo Tuđman, preneo je da za tu odluku, postoji podrška Nemačke, NATO i Sjedinjenih Americkih Država, kao i podrška da, kako je rekao "nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu".
Cilj ove akcije bio je, prema optužnici, da se srpsko civilno stanovništvo prinudi da trajno napusti teritoriju na kojoj je do tada živelo u Hrvatskoj, s tim da im se ostave dva putna pravca za izlazak.
Tuđman je tada, navodi se, rekao da Srbima treba tobože jemčiti građanska prava i javno ih pozvati da se ne iseljavaju, ali istovremeno im, preko radija i televizije, odnosno putem letaka, saopštavati kojim se putnim pravcima stanovništvo kreće, odnosno napušta Hrvatsku.
Optuženi su nakon toga, navodi se u optužnici, sproveli pomenutu brionsku odluku i naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je za posledicu imalo smrtno stradanje i ranjavanje više civila srpske nacionalnosti i panično bežanje civila prema Srbiji, uz učvršćivanje njihove odluke da napuste teritoriju na kojoj su do tada živeli i više se ne vraćaju, što je dovelo i do promene etničkog sastava Hrvatske.
Tanjug/Vladimir Dimitrijević
Prema optužnici, sada pokojni general bojnik Josip Čuletić, je u svojstvu rukovodioca Centra operativnog rukovođenja izdao naređenje optuženom Mikcu komandantu 92. Zrakoplovne baze Pula, i Zdenku Radulju komandantu 91. Zrakoplovne baze “Pleso”, Zagreb, za avionske napade po ciljevima na zemlji, što uključuje i civilno stanovništvo koje je bežeći od napada hrvatske vojske i policije već napustilo svoje domove u Hrvatskoj i prešlo u dubinu teritorije susedne međunarodno priznate države Bosne i Hercegovine.
Stanovništvo se, kretalo prema preporukama hrvatskih vlasti, putevima koji su im od njih bili sugerisani kao sigurni i otvoreni za odlazak, u kolonama u kojima nije bilo vojnih formacija, oklopnih vojnih vozila, tenkova ili teškog naoružanja Vojske RSK.
Mikac je, postupajući po dobijenom naređenju, naredio Jeleniću avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Petrovac-Ključ, izvlačeći se iz Hrvatske, sa teritorije RSK, sa prostora Dalmacije i Like.
Radulj, takođe postupajući po dobijenom naređenju, izdao je naređenje optuženom Boroviću za avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu u kojem takođe nije bilo nikakvih oružanih sukoba, putem Bosanski Novci-Prijedor izvalčeći se iz Hrvatske sa teritorije RSK, sa prostora Korduna i Banije.
Potom je Jelenić, postupajući po dobijenom naređenju, naredio NN pilotu da koristeći avion “Mig 21” (koji je prethodno prebazirao iz Pule na aerodrom u Splitu) izvrši napad po izbegličkoj koloni koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ, što je ovaj učinio 7. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima.
On je na području Opštine Bosanski Petrovac, u BiH, najpre preleteo izbegličku kolonu (koja je do tada prevalila više od 60 kilometara od granice sa Hrvatskom), a potom okrenuo avion i u povratku, iako je video da se ne radi o legitimnom vojnom cilju, dejstvovao raketnim udarima raketama S-24 (namenjenim za uništavanje neprijateljske žive sile) po izbegličkoj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kojom prilikom je ubijeno 10 civila.
U tom napadu je više ljudi ranjeno, od kojih je do sada identifikovano 15 ljudi, a kritičnom prilikom je više vozila u koloni uništeno.
Borović je, postupajući po dobijenom naređenju, naredio dvojici NN pilota da koristeći dva aviona "Mig 21” (sa aerodroma Pleso) izvrše napad po izbegličkoj koloni koja se kretala pute Bosanski Novi-Prijedor, što su i učinili dana 8. avgusta 1995. godine u popodnevnim časovima u mestu Svodna, Opština Bosanski Novi.
Oni su najpre preleteli izbegličku kolonu (koja je do tada prevalila više od 15 kilometara od granice sa Hrvatskom, a potom okrenula avione i u povratku, iako su videli da se ne radi o legitimnom vojnom cilju, dejstvovali iz avionskih topova i raketnim udarima raketama S-24 (namenjenim za uništavanje neprijateljske žive sile) po izbegličkj koloni, zaprežnih, putničkih, teretnih vozila i traktora, kao i po civilnim objektima u blizini puta, kojom prilikom su ubijena 3 civila.
U ovim napadima, za sada je identifikovano 13 ubijenih osoba od kojih je šestoro dece, kao i 24 ranjene osobe.
Tužilaštvo je istaklo važnost ovog predmeta i predložilo da se optužnima sudi u odsustvu, iako nisu dostupni pravosudnim organima Srbije, jer, kako je obrazložilo u optužnici, u koju je Tanjug imao uvid, protek vremena daje dovoljno razloga za sumnju da će Hrvatska ili Bosna i Hercegovina pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za krivično delo.
Akcija "Oluja" počela 4. avgusta 1995. godine, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. U akciji je ubijeno i nestalo više od 1.700 Srba, a proterano više od 250.000.
Komentari (0)