Stručnjaci o optužnici protiv hrvatskih oficira: Dokazi o raketiranju kolone su nepobitni, zabrinjava zaštita zločinaca

Kada je reč o optužnici protiv četiri visoka oficira hrvatske vojske, koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo prošle nedelje zbog njihove naredbe da se raketira kolona izbeglica u okviru akcije "Oluja", kada je poginulo najmanje 13 osoba, stručnjaci u Beogradu, pa i u Zagrebu, slažu se u jednom - prostora za politizaciju ovog slučaja ne bi trebalo da bude. A upravo je priča o ovoj optužnici umesto u sudskim tokovima gde joj je mesto, završila u raljama političkog prepucavanja. 

Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je, naime, optužnicu protiv četiri hrvatska oficira zbog sumnje da su naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca, kao i u mestu Svodna kod Bosanskog Novog, u Bosni i Hercegovini. Reč je, inače, i o prvoj optižnici koja se tiče vojne akcije "Oluja" iz 1995. godine. 

Stručnjaci i sagovornici Euronews Srbija ukazuju da, bez obzira na tajming koji za ovakve poteze nikada nije "idealan" kada je reč o odnosima Beograda i Zagreba, podizanje optužnice nije sporno, da postoje nepobitni dokazi i da su hrvatske vlasti, ukoliko u ovom slučaju imaju spora sa teritorijalnom nadležnošću, same trebalo da je podignu u proteklih 27 godina. Jer, kako ukazuju, svaki ratni zločin, ma na kojoj strani počinjen, treba da bude procesuiran, i to baš u saradnji tužilaštava svih strana.

Kandić: Nepobitni dokazi

"Postoje nepobitni dokazi da je Hrvatska vojska raketirala izbegličku kolonu u avgustu 1995", smatra koordinator Mreže pomirenja (REKOM) i izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić.

Ona ističe da je zabrinjavajuće to da predsednik i premijer Hrvatske smatraju da je zaštita pripadnika HV od krivične odgovornosti nacionalni prioritet.

"Zabrinjavajuće je da predsednik i premijer Hrvatske smatraju da je zaštita pripadnika HV-a od krivične odgovornosti nacionalni prioritet i kada ima nepobitnih dokaza da je Hrvatska vojska bombardovala izbegličku kolonu, u dva navrata, 7. i 8. avgusta 1995, i usmrtila najmanje šestoro dece", napisala je Kandićeva na svom Tviter nalogu.

EPA/SASA STANKOVIC

Ona je ukazala i da "tužilaštva Srbije, Hrvatske i BiH treba da sarađuju i da za svaki ratni zločin nađu rešenje".

Međutim, sve što se događalo u regionalnoj jasnosti poslednjih dana, odnosno od trenutka podizanja optužnice, potpuno je suprotno. Umesto saradnje, usledile su pretnje, uvrede, politička prepucavanja i druge okolnosti koje su suštinu same optužnice stavile u drugi plan. 

Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da je za tu zemlju optužnica protiv četiri pilota Hrvatske vojske neprihvatljiva, da će je Zagreb odbiti i da će vlada učiniti sve da zaštiti hrvatski nacionalni interes.

Prepucavanje, pretnje i politizacija

I predsednik Zoran Milanović poručuje da će Srbiju koštati optužnica koja je podignuta protiv hrvatskih oficira, a potez je ocenio kao "neinteligentno ponašanje". Ona je, takođe, poručio da Srbija sa time nikada neće ući u Evropsku uniju. Milanović je praktičnio zapretio blokadom puta Srbije u EU, i rekao da bi Hrvatska mogla da podigne i optužnicu protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog govora u Glini.  

"Ali to nismo uradili. Ne znam zašto je (premijerka Srbije Ana) Brnabić nervozna. Rekao sam da Srbija pazi šta radi. Pogledajte kako Šveđani ulaze u NATO ‘vis a vis’ Turske. Govorite i kako naš narod kaže ‘što ide okolo, to dođe’", rekao je on.  

TANJUG/ VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ SLOBODAN MILJEVIC, HINA/ EDVARD SUSAK

Brnabić je, sa druge strane, poručila da je prošlo 27 godina, a da niko nije našao za shodno da reaguje, sudi organizatorima i počiniocima, zločincima koji su ubijali decu u izbegličkoj koloni, na teritoriji druge države.   

Kada je Srbija to konačno uradila, 27 godina kasnije, čujemo pretnje. Biće nam blokiran evropski put, da se opametimo ili nikada nećemo ući u Evropsku uniju, da naš predsednik treba da odgovara. Evropska vrednost nije štićenje ubica dece i staraca, a nije ni pretnja onima koji traže pravdu", navela Brnabić.  

Pupovac: Težak zločin za koji su svi znali

I poslanik u hrvatskog saboru i lider Samostalne demokratske srpske stranke (DSS) rekao je sinoć gostujući na zagrebačkoj N1 televiziji da se na Petrovačkoj cesti nedvosmisleno dogodio težak ratni zločin za koji su svi znali.

"Hrvatska je 2009. godine odbila da odgovori na zahtev BiH da im prosledi imena pilota koji su u tom zločinu učestvovali da bi protiv njih bio pokrenut sudski postupak", podsetio je Pupovac. 

On smatra i da je dijalog jedini način da se reše otvorena pitanje Beograda i Zagreba i kada je reč o ratnim zločinima.

Upravo ta pitanja, između ostalog, godinama opterećuju odnose Beograda i Zagreba, koji su tradicionalno loši ili zategnuti. Svako otvoreno pitanje, po pravilu završi se pretnjom blokiranjem evropskih integracija Srbije, koje Hrvatska kao članica EU uživa zbog moći veta, ili pak "udarnjem u bubnjeve prošlosti" i politizacijom.

Nobilo: Ni Hrvatska, ni BiH posle 27 godina nisu istražile ovaj slučaj stradanja civila

Advokat iz Zagreba Anto Nobilo upravo je u ranijoj izjavi za Euronews Srbija istakao da u ovom slučaju ima dosta politike.

"Ali, ovde postoji jedan stari problem koji "pukne" svakih nekoliko godina, a tiče se generalne ili opšte nadležnosti Srbije za sve ratne zločine koji su se dogodili i na teritoriji Srbije, ali i na teritoriji drugih država", navodi on.  

Ukazuje da u političkom, ali i u dobrosusedskom smislu, nije najbolji način da Srbija koristi tu opštu nadležnost. Međutim, naglašava da Srbija ima jak argument, a to je Hrvatska i BiH ni posle 27 godina nisu istražile ovaj slučaj stradanja civila. 

"Nisu pokrenule nikakve istrage i onda na neki način Srbija ima moralno opravdanje reći: da mi nismo pokrenuli, niko ne bi. To je problem Hrvatske, što svih ovih godina nije pokušala da istraži taj zločin koji nije nepoznat. Prva nadležnost je bila nadležnost BiH jer se dogodilo na teritoriji BiH, kad su oni propustili na red dolazi prema državljanstvu pretpostavljenih počinilaca tog krivičnog dela, tu je Hrvatska nadležna, i što se tiče oštećenih to su opet hrvatski Srbi, opet je Hrvatska bila nadležna. Sa žaljenjem možemo da konstatujemo da Hrvatska to nije napravila svih ovih godina i da smo sada problemu ovom u kom jesmo, koji opterećuje političke odnose između Srbije i Hrvatske", istakao je on. 

Kao rešenje, Nobilo vidi potez za koji sam kaže da nije siguran da Beograd i Zagreb za njega imaju petlju. 

"Moj predlog je da Hrvatska odigra jednu jaku kartu i kaže: vi ste pokrenuli krivični postupak, predlažemo da ustupite taj predmet Hrvatskoj, imamo ovde okrivljene i imamo eventualno svedoke, dokaze i najbolje mogućnosti za procesuiranje. I ako Hrvatska preuzemo to, može da napravi pravo suđenje, gde će okrivljenici doći na sud", rekao je on. 

Oštre rekacije na izjave Pupovca u Zagrebu

Izjave Milorada Pupovca o optužnici protiv četiri hrvatska oficira izazvale su, međutim, niz rekacija u hrvatskoj javnosti. 

Premijer Andrej Plenković je, međutim, na na današnjoj sednici vlade rekao da je optužnica "korak unazad Srbije" u odnosima dveju država i da će hrvatska vlada učiniti sve da iznađe mehanizme kojima će zaštiti četvoricu pilota.

Jedna od prvih reakcija na optužnicu i izjavu Pupovca stigla je od nekadašnje premijerke Jadranke Kosor koja kaže da vlada i politika ne mogu odbaciti optužnice, već da mogu da imaju stav o njihovoj opravdanosti ili neopravdanosti.

“Na strani sam stava da potezanje tih optužnica jeste par ekselenas političko pitanje i bilo bi dobro da tu priču otvorimo i zatvorimo”, rekla je Kosor za zagrebačku N1.

Pixabay

Potpredsednik opozicionog SDP Siniša Hajdaš Dončić kaže da, ako BiH i Srbija raspolažu dokazima o ovom zločinu treba da ih dostave Hrvatskoj.

“Ako postoje dokazi, oni bi trebalo da se pokažu Hrvatskoj. Ili od Bosne ili Srbije. Tek onda možemo nešto da napravimo. Ako se to uopšte dogodilo. Nemam pojma da li se to uopšte dogodilo. Treba to istražiti. Ne relativizujem nego objašnjavam kako bi to trebalo rešavati”, kaže Hajdaš Dončić.

Lide opozicionog Mosta Božo Petrov je komentarisao izjave Pupovca da se zločin dogodio i da Hrvatska treba to da istraži, rekavši:

“Mislim da bi pravo pitanje Miloradu Pupovcu trebalo da bude nakon 30 godina poslaničkog mandata u saboru, da li je Srbija uopšte agresor u Domovinskom ratu", rekao je Petrov i dodao da on od Pupovca to nije čuo u proteklih 30 godina.

Šta stoji u optužnici

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je optužnicu protiv četiri visoka oficira Hrvatske vojske zbog ratnog zločina nad srpskim civilima jer su u akciji "Oluja" 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada. U avionskom raketiranju je, za sada, identifikovano 13 ubijenih osoba od kojih šestoro dece, kao i 24 ranjenih, prenosi Tanjug.

Ovo je prva optužnica koja je podignuta za ratne zločine u akciji "Oluja", koja je, kako se navodi u optužnici dogovorenoj na sastanku vojnog i političkog rukovodstva Hrvatske na Brionima 31. jula 1995. godine.

.Cilj ove akcije bio je, prema optužnici, da se srpsko civilno stanovništvo prinudi da trajno napusti teritoriju na kojoj je do tada živelo u Hrvatskoj, s tim da im se ostave dva putna pravca za izlazak.

Optuženi su, navodi se u optužnici, sproveli pomenutu brionsku odluku i naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je za posledicu imalo smrtno stradanje i ranjavanje više civila srpske nacionalnosti i panično bežanje civila prema Srbiji.

Optužnica je podignuta protiv pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

Optužnica je predata sudu na odluku o potvrđivanju.

Tužilaštvo je istaklo važnost ovog predmeta i predložilo da se optužnima sudi u odsustvu, iako nisu dostupni pravosudnim organima Srbije, jer, kako je obrazložilo u optužnici, u koju je Tanjug imao uvid, protek vremena daje dovoljno razloga za sumnju da će Hrvatska ili Bosna i Hercegovina pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za krivično delo.