Igre 
"Stradali su na kućnom pragu samo jer su Srbi": Porodice ubijenih i nestalih u Oluji traže ekshumaciju grobnih mesta
Komentari04/08/2022
-13:14
Danas se navršava 27 godina od hrvatske akcije Oluja tokom koje je više od 200.000 Srba napustilo svoje domove, a oko 2.000 ih je nestalo ili ubijeno. U Srbiji će Dan sećanja na sve stradale i prognane u ovoj operaciji biti obeležen u 20 časova u Novom Sadu na Trgu slobode, a u Crkvi Svetog Marka u Beogradu služen je parastos stradalima.
Danas su se obratile i porodice ubijenih i nestalih koje čekaju da se uradi ekshumacija poznatih grobnih mesta i identifikuju tela žrtava.
Nada Bodiroga, čiji su roditelji žrtave akcije Oluja, rekla je da su oni stradali samo zato što su bili Srbi.
"Bili su prinuđeni da napuste svoje vekovno ognjište iako nikom ništa nisu skrivili i to osećanje nevinosti odvratilo ih je od bežanja. Ostali su na svom kućnom pragu gde su doživeli stravičnu smrt. Nestali su u plamenu vlastite kuće", rekla Bodiroga.
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović istakao je da su više od 70 odsto žrtava koje su identifikovane u vojnoj akciji "Oluja", činili stariji, koje je bilo najteže ubediti da napuste svoja ognjišta.
"Ti ljudi su bili žrtve. Najveći broj nestalih su ljudi koji su ostali na svojim pragovima verujući i znajući da nikom ništa nisu učinili. To nije bilo dovoljno da ih ako ništa drugo, bar zaobiđu. Žive ih ostavljali nisu", rekao je Odalović.
Povezane vesti
Odalović je rekao da se u nekoliko centara u zadnja dva meseca vodi kampanja negiranja zločina nad Srbima, te da se čak i Jasenovac dovodi u pitanje.
"Hrvati za Oluju imaju svoj sud i politiku koju vode. Imali smo 1.050 identifikovanih grobnih mesta, 750 posmrtnih ostataka, preko 300 ekshumiranih tela čeka na identifikaciju. Hrvatskoj ne odgovara da se pominje ni Bljesak, Oluja i ostali zločini", rekao je Odalović.
On je naveo da se Oluja desila kada je NATO imao dve zone odgovornosti na prostoru koji je bukvalno spaljen, a da je na prostoru KiM NATO imao pet zona odgovornosti kada se desio pogrom.
"Oni nisu spremni da se suoče sa svojim zločinima i prikrivanjem svojih zločina žele da grade neku novu istoriju. U ovom trenutku kada imamo ozbiljne opstrukcije o svim pitanjima u saradnji sa Hrvatskom, to se isto dešava i po pitanju nestalih, a poslednji sastanak bio je u Beogradu na našu inicijativu u oktobru 2020", naveo je Odalović.
Dodao je da nakon toga nije bilo nikakvih inicijativa od strane Hrvatske, koja, kaže, ne preduzima nikakve aktivnosti po pitanju nestalih.
"U Zagrebu, Rijeci i Osijeku nalaze se 954 tela koja nisu identifikovana, više od 600 lica srpske nacionalnosti su žrtve, a njihova sudbina je i dalje nepoznata. Samo tražimo da nam date tela da ih dostojno sahranimo", istakao je Odalović i naveo da je pokazana apsolutna opredeljenost srpske strane da se rasvetli sudbina stradalih.
Odalović je poručio da je Srbija identifikovala više od 300 tela koje je vratila porodicama, te da je pronašla ukupno 3/4 nestalih.
Povezane vesti
"Hrvatska donošenjem raznih zakona sve čini da ne nastavimo da sarađujemo i prihvatimo i ostale uslove. Nije to slučajno, čim se bude formirala nova Vlada Srbije, nadam se da ćemo imati i novi Zakon i pričati o novim rešenjima, jer je važno da porodice i žrtve tretiramo na isti način", istakao je Odalović.
Doktor vojnih nauka i pukovnik u penziji Kosta Novaković rekao je da su gubici Srpske Krajine višestruki.
"U Hrvatskoj se vrši revizija na štetu Srba, ustaljena je praksa da su Srbi i Srbija za sve krivi, što nije dobro. Ne moramo zagovarati nikakvo bratstvo, ali Srbi i Hrvati treba da žive u toleranciji i kompromis je neophodan", poručio je Novaković.
Parastos stradalima u Crkvi Svetog Marka u Beogradu
Povodom obeležavanja Danas sećanja na sve stradale i prognane u Oluji u Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos stradalima.
Parastosu je prisustvovao veliki broj građana, koji su na taj način odali poštu svim stradalim sunarodnicima iz Hrvatske, a gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić položio je venac na spomen ploču srpskim žrtvama ispred crkve.
Među okupljenima je bio i gradski menadžer Miroslav Čučković, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, potpredsednik SRS Aleksandar Šešelj.
Nakon parastora, koji su organizovali udruženje "Zavičaj" i Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih, predstavnici udruženja vetarana položili su vence.
Akcija Oluja je počela 4. avgusta 1995. godine, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Zvanično je trajala četiri dana i završila se padom Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Hrvatske nad tom teritorijom.
Haški tribunal je hrvatske generale Antu Gotovinu, Ivana Čermaka i Mladena Markača optužio za progon, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i posle operacije. Čermak je oslobođen krivice, dok su Gotovina i Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, ali su posle žalbe obojica pušteni na slobodu.
Prema konačnoj presudi Oluja nije bila udruženi zločinački poduhvat proterivanja Srba iz Kninske krajine.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je nedavno podiglo prvu optužnicu za ratne zločine počinjene tokom Oluje, protiv četiri oficira hrvatske vojske zbog sumnje da su naredili akciju u kojoj su stradali civili u izbegličkoj kolini.
U Hrvatskoj će i ove godine godišnjica početka Oluje biti obeležena kao praznik - Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Centralno obeležavanje Hrvatska tradicionalno organizuje u Kninu, gde će predsednik Zoran Milanović danas prirediti prijem za ratne komandante.
Komentari (0)