Igre 
Oročen mandat sa mnogo izazova: Crna Gora dobija novu vladu, ključna podrška dojučerašnjih protivnika
Komentari28/04/2022
-07:02
Crna Gora nakon dva i po meseca pregovora trebalo bi da dobije novu vladu čiji je mandatar Dritan Abazović. Pred novim ministrima kao glavni izazov bićeizlazak Crne Gore iz političke krize, koja sada traje već skoro godinu dana. Međutim, analitičari koji su govorili za Euronews Srbija upozoravaju da će vlada biti suočena sa mnogim važnim zadacima i da je zbog toga upitno da li će ona potrajati do novih izbora.
To su nagovestili dugi pregovori o njenom sastavu, koji su trajali punih dva i po meseca od izglasavanja nepoverenja vladi Zdravka Krivokapića. Konačan dogovor izgleda ovako: novu manjinsku crnogorsku vladu činiće kadrovi GP URA, CIVIS-a, Socijalističke narodne partije, Socijaldemokratske partije i manjinskih stranaka - Bošnjačke, Force, Albanske alternative, Demokratske partije i Hrvatske građanske inicijative. Tako je, kao što je i najavljeno, ova vlada bez kadrova Demokratskog fronta, dok je dobila podršku Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića čiji predstavnici neće biti u sastavu vlade.
Politička kriza u Crnoj Gori otpočela je još tokom 2021. godine, manje od godinu dana nakon izbora koji su odveli DPS u opoziciju. Nesuglasice su kulminirale početkom ove godine, a nakon što je kao potpredsednik prethodne vlade Dritan Abazović inicirao glasanje o nepoverenju istoj, napravio je politički zaokret i produbio lični sukob sa Zdravkom Krivokapićem. Od predsednika države Mila Đukanovića dobio je mandat za sastav nove vlade.
Upravo je ovaj manevar Abazovića izazvao oprečne reakcije dela vladajuće većine koji nije želeo da učestvuje u novoj vladi, a pregovori su protekli u burnoj atmosferi, u svetlu rata u Ukrajini, održavanju lokalnih izbora i međusobnih optužbi.
Ključni zadaci nove vlade
Mandatar Dritan Abazović dostavio je Skupštini program rada nove crnogorske vlade, za sednicu zakazanu za 28. april na Cetinju. Abazović je istakao da će nova vlada počivati na dva glavna stuba - vladavini prava i ekonomskom razvoju.
Takođe, poruka o važnosti dogovora o osnivanju nove vlade i okončanja političkih problema u Crnoj Gori došla je i iz EU, od poslanika Evropskog parlamenta Tonina Picule i Vladimira Bilčika. Picula, koji je izvestilac EP za Crnu Goru, rekao je za "Vijesti" da je svakako pozitivno što je napokon došao kraj odugovlačenju sa samim zakazivanjem sednice Skupštine Crne Gore na kojoj bi trebalo da se izabere nova vlada.
Abazović je u sredu zvanično saopštio predlog sastava nove Vlade. Vlada će imati 18 ministarstava, četiri potpredsednika i dva ministra bez portfelja.
Povezane vesti
Međutim, uoči sednice na Cetinju poznato je da poslanici Demokratskog fronta neće prisustvovati današnjem zasedanju, jer predloženu vladu smatraju nelegitimnom, rekao je poslanik ovog saveza Slaven Radunović.
Takođe je i predsednik Socijaldemokrata Damir Šehović je rekao da ova stranka neće glasati za 43. vladu Crne Gore, mandatara Abazovića, a kao glavni razlog je naveo učešće Socijalističke narodne partije (SNP) u novoj izvršnoj vlasti, a uoči sednice lider Demokratske Crne Gore i bivši predsednik Skupštine Aleksa Bečić rekao je da očekuje da će u Crnoj Gori vrlo brzo biti raspisani vanredni parlamentarni izbori.
Tako će, već nakon zvaničnog konstituisanja vlade, ministri će pred sobom imati konkretne i važne zadatke i od početka je jasno da će se pred novom vladom naći mnogo izazova. Osim što je zemlja mesecima u krizi, dodatnu buru na političkoj sceni izazvala je i Kriza u Ukrajini, te uvođenje sankcija Rusiji i njihova primena.
Iapk, pre svega, očekuje se da nova vlada stavi tačku na političku krizu, a među ključnim zadacima svakako će biti prevazilaženje ekonomske krize, ali i priprema za vanredne parlamentarne izbore.
pixabay
Marko Pejović, programski direktor Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Podgorice rekao je za Euronews Srbija da se pred novom vladom nalazi "pregršt izazova", ali da se četiri posebno izdvajaju.
"Prvo neophodnost vraćanja poverenja u institucije. Rezultati istraživanja koje CEDEM sprovodi ukazuju da je poverenje u političke institucije na najnižem mogućem nivou od 2007. godine. Izostanak implementacije zakonskih i podzakonskih rešenja, te strateških akata u gotovo svim oblastima je drugi izazov i gotovo najvažniji na evropskom putu. I domaća i međunarodna javnost očekuju da normativni propisi ne budu više samo mrtvo slovo na papiru. Treći izazov je smanjenje društvene polarizacije i tenzija u kojima se nalazi Crna Gora. Na kraju, poseban izazov će biti održavanje javnih finansija zbog efekata odluka odlazeće Vlade i globalne krize", navodi Pejović.
Takođe, novinar iz Podgovorice Marko Vešović ranije je rekao za Euronews Srbija da će zadaci biti, između ostalog i sređivanje biračkog spiska, definicija izbornih uslova, saniranje ekonomsko-finansijske krize, koja je najviše uzorkovana ratom u Ukrajini i ozbiljnim posledicama koje je taj sukob doneo i na turizam Crne Gore.
Povezane vesti
"Za to što treba da uradi ona će verovatno imati određenu stabilnost, to što su njeni osnovni zadaci, a sad za neke šire zahvate teško, ona će teško moći da sprovede u delo neke velike projekte za koje je potrebna neka opširna politička podrška", kazao je Vešović.
Od čega zavisi koliko će trajati nova vlada?
Ipak, koliko će vlada trajati vrlo je neizvesno, ukazaju sagovornici Euronews Srbija, navodeći da manjinska vlada nije izvor stabilnosti.
Podsećanja radi, Dritan Abazović je podršku za formiranje ove vlade dobio od DPS-a, koji je od izbora 2020. u opoziciji, te je ovaj potez viđen i kao mogućnost "povratka na scenu" parije Mila Đukanovića. Upravo to naterao je Abazovićeve dojučerašnje koalicione partnere da ga optuže za "prekrajanje izborne volje" i da zatraže nove izbore, a prema oceni analitičara, DPS ima ključu ulogu kada je trajanje ove vlade u pitanju.
Povezane vesti
Marko Pejović navodi da je stabilnost Abazovićevog sastava upitna, kao i stabilnost prethodnog sastava premijera Zdravka Krivokapića, koji je potrajao nešto više od godinu dana.
"Stalna uslovljavanja i otežan proces formiranja nove Vlade, a posebno razlike u prioritetima političkih subjekata koji će učestvovati ili podržavati novu Vladu ne idu u prilog onome što domaća i međunarodna javnost očekuje – stabilnu vladu koja će nedvosmisleno donositi odluke kao NATO članica i zemlja koja je u desetoj godini pregovaranja sa EU", rekao je Pejović.
A to koliko će trajati ova vlada, ocenjuju stručnjaci, zavisi od poslanika koji je podržavaju, posebno iz opozicionog DPS-a, koji ima 30 poslanika u crnogorskog skupštini.
"Njena oročenost zavisi od onih koji je podržavaju, mada mandatar Abazović nagoveštava da će manjinska vlada imati rok od godinu dana te da nakon toga slede izbori. Ako jedna Vlada zavisi od podrške 30 od 46 poslanika, a tih 30 poslanika su deo partije koja neće biti deo Vlade i protiv koje je mandatar Abazović bio usmeren dugi niz godina, onda je vrlo indikativno koliko će manjinska vlada biti stabilna", objašnjava Pejović za Euronews Srbija.
Tanjug/FENA/Harun Muminović
O zavisnosti od DPS-a govori i Milan Krstić za Fakulteta političkih nauka, navodeći da je zbog toga još neizvesno kada će se novi izbori održati.
"DPS-u ne odgovaraju izbori sad zato što bi ostvarili lošiji rezultat, treba im neko vreme da se konsoliduju i koje će to vreme biti i koliko će se čekati u ovom trenutku je jako teško prognozirati, ali verujem da pored političkih kalkulacija DPS-a veliku ulogu može da igra strani faktor", rekao je Krstić.
Kako je objasnio, prevashodno su zapadne zemlje podržale ovakvu vladu i verovatno bi mogle da imaju ulogu u pritiskanju DPS-a da je podrži, naročito sada u kontekstu ukrajinske krize.
Međutim, Marko Pejović, programski direktor CEDEM-a napominje da je upravo zbog tog oročenog mandata upitno koliko će nova vlada moći da ispuni ono što se nalazi u ekspozeu, posebno kada su u pitanju ključni reformski procesi.
"U svega godinu dana najavljenog trajanja rada manjinske vlade, imaćemo prilagođavanje i novu sistematizaciju sa 12 na 18 ministarstava odnosno 20 ministara te je veoma zabrinjavajuće šta se uopšte može postići u planiranom periodu njenog funkcionisanja u oblasti ključnih prioriteta – reformi pravosuđa, izbornog zakonodavstva i javne uprave", kazao je Pejović.
Komentari (0)