Igre 
Od Prespanskog sporazuma i članstva u NATO do ostavke: Politički pečat Zorana Zaeva
Komentari01/11/2021
-22:00
Zoran Zaev je podneo ostavku na mesto premijera Severne Makedonije, čime su se obistinile njegove prethodne najave da će do toga doći ukoliko kandidat njegove Socijaldemokratske partije izgubi na izborima za gradonačelnika Skoplja. U istoriji Severne Makedonije ostaće zapisani važni događaji iz perioda njegovog mandata, kao što su potpisivanje Prespanskog sporazuma i pristupanje NATO-u. Međutim, Zaev je često bio na meti optužbi i kritika. Koji su najvažniji momenti njegove dosadašnje političke karijere?
Gradonačelnik u tri mandata
Zoran Zaev rođen je u Strumici 1974. godine, a u tom mestu, kao i u obližnjem selu odakle je njegova porodica, proveo je veći deo svoje mladosti. U Skoplju je 1997. završio ekonomski fakultet, da bi nešto kasnije stekao i master diplomu u oblasti monetarne politike.
U ranim danima svoje političke karijere, Zaev se uglavnom držao rodnog grada. Postao je član Scojaldemokratske unije Makedonije (SDSM) 1996. godine, i dva puta je biran za predsednika strumičkog odbora te stranke. Od 2003. do 2005. godine bio je član makedonskog parlamenta, a u narednih 11 godina posvetio se Strumici.
Prvi put je izabran za gradonačelnika Strumice 2005. godine, a zatim je pobedio još dva puta na lokalnim izborima. Na taj način, Zaev je na ovoj poziciji bio od 2005. do 2016. godine, kada je učestvovao na parlamentarnim izborima, da bi sledeće godine došao na mesto premijera.
Dok je bio na mestu gradonačelnika Strumice, Zaeva nisu zaobilazile kontroverze i afere. Možda je najupečatvljivija činjenica da je 2008. uhapšen, zajedno sa još pet saradnika, zbog postojanja sumnje da je na nelegalan način bio umešan u izgradnju tržnog centra.
Tvrdio je da je u pitanju pokušaj linča i podmetanje dokaza, a čitav slučaj se završio time što ga je pomilovao tadašnji makedonski predsednik i lider SDSM, Branko Crvenkovski. Kada je 2013. godine upravo Crvenkovski dao ostavku na mesto lidera SDSM, Zaev je postao predsednik te partije.
Put ka premijerskom mestu
Zaevljev "juriš" ka premijerskoj poziciji počeo je još 2015. godine. Tada je na čelu Makedonije još bila partija VMRO-DPNE, dok je njegova SDSM bila je glavna opoziciona stranka.
Povezane vesti
U prvoj polovini 2015. godine, Zaev je objavio telefonske razgovore za koje je tvrdio da ih je snimila makedonska obaveštajna služba u sklopu akcije prisluškivanja oko 20.000 građana te zemlje. Zbog ovoga je Zaev bio optužen za planiranje državnog udara, ali je, uprkos tome, tužilaštvo otvorilo slučaj protiv VMRO-DPNE zbog sumnji da je ta stranka zloupotrebila ovlašćenja.
AP Photo/Boris Grdanoski
Iste godine Zaev je, kao glavni opozicioni lider, učestvovao na sastancima među političkim liderima Makedonije uz strano posredovanje, u cilju prevazilaženja duboke političke krize. Rezultat tih pregovora je bio Pržinski sporazum, koji je otvorio prostor da tehnička vlada raspiše prevremene parlamentarne izbore u decembru 2016. godine.
Na tim izborima, Zaev je sa partijom SDSM osvojio 49 mandata, od 120 koliko ih ima u parlamentu, i formirao vladajuću većinu zajedno sa još nekoliko koalicionih partnera.
U aprilu 2017. godine, demonstranti koji su podržavali VMRO-DPNE upali su u makedonski parlament, a u nasilnom incidentu je, između ostalih, i sam Zaev zadobio povrede glave. Dan nakon toga, pozvao je tadašnjeg predsednika Ivanova da mu mu dodeli mandat za sastavljanje vlade, što se i desilo.
Zaev je 17. maja 2017. godine dobio mandat za sastavljanje nove vlade, a nakon dve nedelje je izabran za premijera zemlje koja se tada još uvek zvala samo Makedonija. On je 2020. godine reizabran za premijera, mada je njegova partija morala da napravi koaliciju sa najvećom albanskom strankom u Severnoj Makedoniji kako bi u parlamentu imala tesnu većinu.
Prespanski sporazum
Jedan od najvažnijih događaja koji su se desili tokom mandata Zorana Zaeva, jeste potpisivanje Prespanskog sporazuma. U pitanju je dokument kojim je promenjeno ime države, pa je od 18. juna 2018. godine Makedonija postala Severna Makedonija.
Razlog za potpisivanje ovog sporazuma je dugogodišnji zahtev Grčke da Makedonija promeni ime, jer se tako zove i severna provincija u Grčkoj. Upravo zbog toga što nije menjala ime, Makedonija je bila sprečena da pokrene pitanje članstva u EU ili da postane NATO članica - za obe stvari joj je bio neophodan pristanak Grčke.
profimedia
Povezane vesti
Iako je deo stanovništva bio nezadovoljan zbog ove odluke, jedan od argumenata kojima se Zaev vodio bilo je upravo otklanjanje prepreka početku pregovora za članstvo u EU.
Glasove nezadovoljnih je predvodila bivša vladajuća partija VMRO-DPNE, koja je ovo nazvala "kapitulacijom". Referendum o promeni imena je održan u septembru 2018. godine. Glasalo je nešto više od trećine državljana Severne Makedonije (oko 666.000), a za promenu imena je bila većina (oko 609.000 birača).
Zvaničnici Evropske unije i NATO su ovaj sporazum nazvali "istorijskim", a Zaev i bivši premijer Grčke Aleksis Cipras zbog rešenja spora dobili su Međunarodnu nagradu za mir Vestfalije za 2020. godinu.
Povezane vesti
Ulazak Severne Makedonije u NATO
Potpisivanje Prespanskog sporazuma, kao što je i bilo predviđeno, otvorilo je put Severne Makedonije priključenju NATO.
Formalno je toj zemlji protokol za pridruživanje odobren 2019. godine, a sve NATO članice glasale su za ratifikovanje članstva Severne Makedonije. Konačno, 20. marta 2020. godine je stavljen i potpis kojim je članstvo potvrđeno.
"Severna Makedonija je sada deo NATO porodice, koja garantuje da ćemo, bez obzira na to šta se dogodi, svi ostati bezbedni", rekao je tada generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Od kako je Severna Makedonija postala NATO članica, Zaev je u više navrata govorio o tome da je neophodno da se čitav region posveti "evroatlantskoj i EU perspektivi".
Najskorije kritike - požar u Tetovu i veto Bugarske
Uprkos tome što je, dok je bio premijer, Severna Makedonija napravila neke velike korake, Zaev se suočio sa izvesnim problemima koji i dalje nisu rešeni.
Verovatno najveći predstavlja Bugarska, odnosno protivljenje ove zemlje da Severna Makedonija otpočne pregovore za članstvo u Evropskoj uniji. Kao glavni razlog za veto, iz Bugarske uglavnom navode kako nisu zadovoljni načinom na koji se Bugari tretiraju u Severnoj Makedoniji.
Tako je, nedavno, bivši bugarski premijer Bojko Borisov izjavio da "neće biti pregovora sa Severnom Makedonijom dok bugarska manjina ne bude uključena u makedonski Ustav".
EPA/STRINGER
Ovo je samo jedan od zahteva, a sporenje između Bugarske i Severne Makedonije ostalo je uprkos tome što je, u pokušaju da tenzije smiri, Zaev sa Borisovim potpisao sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji 2017. godine.
Još jedan veliki problem za Zaeva je iskrsao nedavno, prilikom požara u bolnici u Tetovu kada je život izgubilo 14 osoba.
Nakon ove tragedije, ministar zdravlja i direktor bolnice podneli su ostavke, ali Zaev ih nije prihvatio. Odsustvo odgovornosti te vrste je izazvalo nezadovoljsvo među delom stanovništva Severne Makedonije.
Saradnja sa političarima regiona
Kada je u pitanju politika u regionu, Zaev je učestvovao u pretvaranju projekta "Mini šengen" u projekat "Otvoreni Balkan".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i Zaev su, tako, u julu ove godine potpisali sporazume o saradnji na olakšanju kretanja robe, o slobodnom pristupu tržištu rada i o saradnji u zaštiti od katastrofa.
Takođe, dogovoreno je i da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
"Mini šengen" je započet 2019. godine, kada su Vučić, Rama i Zaev pokrenuli inicijativu koja je neformalno tako bila nazvana, a koju su podržali i EU i SAD.
Vučić je nešto ranije naglasio da je cilj inicijative da olakša život građanima i poboljša životni standard, a Zaev i Rama pozvali su, nakon preimenovanja inicijative u "Otvoreni Balkan", pozvali i druge zemlje u regionu da joj se pridruže.
Komentari (0)