Igre 
Moć bonskih ovlašćenja: Kako je visoki predstavnik menjao politiku i uređenje Bosne i Hercegovine
Komentari26/02/2025
-12:30
U Sudu Bosne i Hercegovine danas će biti donesena prvostepena presuda u slučaju optuženog predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora Službenog glasnika Miloša Lukića, a koji se vodi za nepoštovanje odluke visokog predstavnika Kristijana Šmita.
Dodik poručio je da je danas važan dan za Srpsku i BiH i da je važno pokazati doslednost. Ovo nije nikakva presuda pojedincu, već malverzacija ustavnim poretkom u BiH i mislim da doživljava svoj vrhunac, rekao je Dodik pred današnje izricanje presude u Sudu BiH.
On je naveo da je predsednik VSTS ozbiljan glumac, čovek koji je kao pravnik prihvatio da radi u neustavnim organima, jednako tako i tužioci i sudije.
"To je ono protiv čega se borimo, protiv njihovog cinizma i arogancije i njihovog pokušaja da koristeći međunarodnu podršku koju su imali nastavljaju da se ponašaju na isti način ali očito da situacija nije takva", rekao je Dodik i istakao da Republika Srpska ostaje posvećena miru i Ustavu BiH.
Dodik je i juče ponovio da Šmit nema pravo da proglašava zakone i ocenio da su stvorene nove geopolitičke okolnosti odlaskom američkog ambasadora u Bosni i Hercegovini Majka Marfija.
A visoki predstavnik Međunarodne zajednice u BiH je, barem na papiru, najmoćnija osoba u toj državi. Vrhovni je tumač Dejtonskog sporazuma. Može da nameće zakone, smenjuje političare, ali i da blokira odluke vlasti ako ugrožavaju mir i stabilnost.
Naime, moć Visokog predstavnika proizilazi iz Bonskih ovlašćenja, koja mu omogućavaju da deluje iznad domaćih institucija. Menjao je mnogo, od imena sarajevskog aerodroma, do ustava entiteta, a on ostaje podsetnik da političari u BiH ne mogu da se dogovore oko ključnih pitanja.
Euronews
Povezane vesti
Među prvim odlukama 1998. godine je i izgled državne zastave Bosne i Hercegovine, a ubrzo i državni grb, jer političari nisu uspeli da se oko ovog pitanja dogovore.
Nije bilo dogovora ni o drugom važnom obeležju države, pa je godinu kasnije, visoki predstavnik Karlos Vestendorp odlučio i da na snagu stupi Zakon o Državnoj himni. Do danas, himna ima muziku, ali ne i tekst.
Vofgang Petrič je doneo odluku o osnivanju Brčko Distrikta, čime je teritorija okoline Brčkog postala posebna jedinica lokalne samouprave koja funkcioniše pod suverenitetom države. Time je konačno zatvoren jedan od teških sporova koji su ostali otvoreni nakon Dejtona.
Ni najviši funkcioneri nisu bili zaštićeni od smene ako se proceni da su kršili Dejton ili zakon, pa je tako Visoki predstavnik smenjivao članove predsedništva BiH - Antu Jelavića i Dragana Čovića. Ali i predsednika Republike Srpske Nikolu Poplašena i to zato što je odbio da imenuje Milorada Dodika za mandatara. Dodik je inače, danas jedan od najžešćih kritičara Visokog predstavnika, iako mnogi smatraju da je zahvaljujući jednom od njih, Karlosu Vestendorpu tu gde jeste.
Godine 2004. smenjeno je skoro 60 funkcionera Srpske demokratske stranke i Republike Srpske, uključujući i predsednike entitetskog parlamenta i SDS-a Dragana Kalinića. Među smenjenima su bili i ministar policije, poslanici, kao i načelnici više opština.
Neposredno pred odlazak s pozicije 2021. godine Valentin Incko je nametnuo dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje ratnih zločina, uključujući genocid koji su utvrdili relevantni sudovi. Time je negiranje genocida u Srebrenici postalo krivično delo.
Krivični zakon izmenjen je i 2023, čime je počelo da se kažnjava neizvršavanje odluka Visokog predstavnika. Nakon toga, Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv Milorada Dodika, tereteći ga upravo za to delo.
Povezane vesti
Aktuelni Visoki predstavnik je Nemac Kristijan Šmit, koga ne priznaju vlasti u Banjaluci, Moskvi i Pekingu, ali ga priznaje Srbija.
Prvi je bio Karl Bilt. Najduže na poziciji je bio Valentin Incko, a bonska ovlašćenja najviše je koristio Pedi Ešdaun. Osim ustavnih izmena, visoki predstavnici poništavali su zakone i odluke parlamenata na različitim nivoima. Od svih, najčešće su poništavani akti koji se tiču državne imovine - pitanja oko kojeg ni 30 godina od kraja rata nema dogovora i koje je često jedan od ključnih razloga za rast tenzija u zemlji.
Komentari (0)