Živković i Bazdulj u emisiji Euronews Region: Po čemu ćemo pamtiti 2024. a šta očekujemo od naredne godine

U godini koja uskoro dolazi, obeležiće se okrugle godišnjice nekih od najbolnijih zajedničkih događaja na prostoru Balkana. U godini za nama, neke vlade ostaju nestabilne, a neke politike na staklenim nogama. Po čemu ćemo pamtiti 2024. a šta očekujemo od naredne godine? O tome su u emisiji Euronews Region govorili pisac i novinar Muharem Bazdulj i naučni saradnik Balkanološkog instituta Bogdan Živković.

Politički potresi na Balkanu

Po običaju, ni ova godina na Balkanu nije mogla da prođe bez političkih potresa. Jedan od najvećih bio je usvajanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Tekst rezolucije, kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici, predložile su sopstvenom istorijom opterećene Nemačka i Ruanda, a naknadno su ga sponzorisale još 34 države, među kojima su sve bivše Jugoslovenske republike, osim Srbije i Crne Gore. Kada je došao red na glasanje, Crna Gora je podržala rezoluciju, da bi potom u svom parlamentu usvojila i rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.

Takva odluka nije naišla na odobravanje Hrvatske, koja je zvaničnu Podgoricu optužila za narušavanje diplomatskih odnosa, što je rezultiralo i blokiranjem napretka Crne Gore na putu ka EU. U Banjaluci, predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, tada je najavio miran razlaz od Federacije BiH. 

Narušeni odnosi Milatovića i Spajića

Rezolucija o Srebrenici istovremeno je dodatno narušila odnose dvojice lidera u samoj Crnoj Gori, predsednika Jakova Milatovića i premijera Milojka Spajića. Jedna od posledica njihovog sukoba je i pobeda DPS-a na lokalnim izborima u Podgorici. Crna Gora je ove godine dočekala i rezultate popisa stanovništva koji su pokazali da se 41,2 odsto građana izjašnjava kao Crnogorci, a oko 33 odsto kao Srbi. U prevodu, broj Srba je porastao, a broj Crnogoraca u Crnoj Gori je pao za nekoliko procenata. Istovremeno, 36 odsto stanovnika je reklo da govori crnogorskim, dok je 43 odsto ispitanika reklo da govori srpskim jezikom. 

Sukob Dodika i Stanivukovića

Politički potresi zahvatili su i Republiku Srpsku, gde je eskalirao sukob između Dodika i Draška Stanivukovića. Iako sam sukob nije novina, dodatno ga je rasplamsao predlog budžeta u kojem se Banjaluci kao gradu umanjuju finansije za tri miliona evra. Zbog predloga budžeta Stanivuković je ušao u sukob sa policijom, organizovao je proteste, a vrhunac je bila odluka gradonačelnika Banjaluke da isključi struju i vodu vladi Republike Srpske, kao i da blokira parking kod zgrade vlade. 

Politički trusno područje ove godine bila je i Rumunija, gde je Ustavni sud poništio rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, u kojem je najviše glasova osvojio desničar Kalin Đorđesku. Razlog? Navodna ruska kampanja mešanja u izbore preko TikToka i Telegrama. Dokazi gotovo nepostojeći. Đorđesku s velikim nadama, kao i većina srpskih predstavnika u regionu, iščekuje povratak Donalda Trampa u Belu kuću. A već u prvom mesecu naredne godine, biće jasnije da li su im očekivanja opravdana. 

Živković: Polako se kruni paradigma o ekskluzivnoj srpskoj krivici 

Naučni saradnik Balkanološkog instituta Bogdan Živković ocenio je da ono što se desilo u Rumuniji je najveća vest i nekako najflagrantnije kršenje demokratskih procesa na ovom prostoru. Prema njegovim rečima, poništavanje rezultata prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji i sve što je nakon toga usledilo najbolje govori o političkoj situaciji u regionu. 

"Što se tiče bivšeg jugoslovenskog prostora, prostora gde i dan-danas žive Srbi, gde govorimo istim jezikom, naravno, mene najviše uvek zanimala Crna Gora i tu bih počeo sa onim što ste i naglasili u prilogu, ali mislim da je to vrlo važno, te dve rezolucije koje su dva spojena suda - jedna o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, a druga o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu. I to nam govori da još uvek te politike, nekropolitike koje se baziraju na zloupotrebi istorije, što je meni kao istoričaru zanimljivo, su vrlo važne. Vidimo da današnji politički akteri zloupotrebljavaju istoriju, opravdavajući svoju moć i svoju hegemoniju", rekao je Živković. 

Euronews Srbija

Kada govorimo o svim tim rezolucijama, one ne govore o prošlosti, već o sadašnjosti i  ne doživljavaju se kao međusobni sukobi, rekao je Živković.

"Govorilo se da će ta rezolucija ugroziti evropski put Crne Gore i da Hrvatska ima tu neku moć da manipuliše prošlošću, da ucenjuje Crnu Goru na njenom evropskom putu i vidimo da se to nije desilo. Šta više, nakon te rezolucije, Crna Gora je doživela najveći napredak u njenoj istoriji o evropskim integracijama. Vidi se da Hrvatska nema tu moć da je zaustavi. To je još jedna lekcija koja nam je vrlo važna kada govorimo o ovom regionu. I ti bogati, uspešni, kako god ih mi smatrali delovi ovog regiona, kao što su Hrvatska i Slovenija, kada uđu u Evropsku uniju, njihova pozicija tamo nije ista kao pozicija velikih zemalja. Ali u svakom slučaju, ja mislim da je to pozitivno što se to nije reflektovalo na put Crne Gore u EU, jer to pokazuje da Hrvatska ne može sa tom vrstom flagrantne zloupotrebe prošlosti da ocenjuje nikoga". 

Kruni se polako i paradigma o nekoj ekskluzivnoj srpskoj krivici koja je negde stvorena i skovana u ratovima 90-ih, rekao je naš sagovornik. 

"Vidimo to po tim dešavanjima u Crnoj Gori da se polako u regionu, ne samo u Beogradu, govori o srpskim žrtvama. I mislim da su to neki pozitivni pomaci, ali u svakom slučaju ja ne podržavam kao istoričar, naravno, toliko zloupotrebu istoriji, ali na nekoj pozitivnoj noti, prosto da zaključimo, to znači da se menja ta regionalna slika koja je samo pre dve-tri godine bila radikalno drugačija što se tiče srpskog naroda". 

Bazdulj: Biće zanimljivo kako će Srbija i Hrvatska obeležiti godišnjice Jasenovca i Oluje

Sledeće godine se obeležava 80 godina od proboja jasenovačkog logora, 30 godina od Oluje i to su neke okrugle godišnjice pred koje možemo očekivati ceremonije i svečanosti.

Bazdulj je saglasan sa Živkovićem da se menja globalna paradigma slike 90-ih, ne samo u distribuciji, uslovno rečeno, odgovornosti za zločine, nego i u globalnoj slici. 

Euronews Srbija

"U trenutku kad imate desetine hiljada civilnih žrtava u Ukrajini, kad imate ovo što se dešava u pojasu Gaze, vi više ne možete da kažete da su civilne žrtve u ratu u Bosni i Hercegovini nešto što je potpuno izuzetno u svetskoj i evropskoj istoriji nakon Drugog svetskog rata. Tako da će to biti zanimljiv način na koji će prvenstveno Srbija i Hrvatska da te godišnjice u kulturi sećanja potenciraju", rekao je Bazdulj.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.