Kecmanović i Vojnović u emisiji Euronews Region: Razumeju li se srpski i slovenački pisci?

Književnici Vladimir Kecmanović i Goran Vojnović gostovali su večeras u emisiji Euronews Region i govorili o uticaju književnosti na politiku i obrnuto, o južnjacima u Sloveniji i srpskom jeziku u regionu, zabranjenim temama i književnim deželama.

Za one koji se možda ne sećaju, "Čefuri raus" je priča o dečaku bosanskih Srba u radničkom naselju Fužine, koja je izazvala politički skandal u Sloveniji u to vreme.

Vojnović je u toj knjizi otvorio pitanje izbrisanih i nacionalizma slovenačkog društva. Tvrdi da je roman prihvaćen sa jednom vrstom šoka u Srbiji, jer je Slovenija uvek imala mitološki imidž uređene evropske zemlje.

"Na Balkanu postoji taj mit o Sloveniji kao finoj, uređenoj zemlji, o Slovencima kao finim i kulturnim. I onda im je šok kad saznaju da u Sloveniji normalno postoje slični problemi kao i drugde. Nekako ostaje ta slika, to je Slovenija, svako je bio na Bledu, prošetao po Ljubljani u zadnjih deset godina - sve lepo, fino, pristojni ljudi", rekao je Vojnović.

Euronews Srbija

Kecmanović je na početku govorio o uticaju književnosti na politiku.

"Književnost ima neki uticaj na politiku, ali to nikad niko nije uspeo da utvrdi tačno kakav je posebno u ovim vremenima u kojima ne postoji zvanična ideja da je književnost ideološka stvar. Politika na književnost ima veliki uticaj, na milion načina. Između ostalog, to je što svaki pisac ima neka svoja politička ubeđenja, ma koliko se trudio, teško da nema uticaja. Samo je razlika između loših i dobrih pisaca što dobre pisce naprosto sama tema ih tera da odstupe od svojih nekih zadrtih stavova i dopuste da ih sam život kroz književnost na neki način demantuje, a loši pisci pišu pamflete", ocenio je Kecmanović.

Euronews Srbija

Dodao da nije bio zadovoljan ekranizacijom njegovog dela "Top je bio vreo", koji se bavi potresnim događajima u Sarajevu početkom devedesetih godina. Tvrdi da je malo ko od pisaca zadovoljan ekranizacijom svog dela, ali da ono što je uradio Slobodan Skrelić predstavlja "bezobrazluk".

 "Ono što je, kako bih rekao, bezobrazno, što uzmeš jedan roman koji je postao zanimljiv široj javnosti upravo zbog toga što nije se držao političke korektnosti, a onda uzmeš pa ga umrtviš na taj način. To pored toga što je loše za film, loše za redatelja jer je napravio film koji gotovo da niko nije gledao, jeste zaista na neki način upropašćavanje dela", rekao je Kecmanović i dodao:

"Stoji da delo ne može biti upropašćeno, ono postoji nezavisno od filma, ali se postavlja pitanje zbog čega si onda uzeo da radiš taj film i da one ključne tačke oko kojih je bila, gde jeste najjača dramska tenzija, gde je najsnažnija, da to ublažuješ. Kako bih rekao, on je pucao sebi u nogu, ali na neki način zaista je mene razočaralo, posebno što je to bio prvi put da se ekranizuje nešto. Sada već i ne očekujem, Bog zna šta, od tih... Mogu da budem samo prijatno iznenađen ako nešto ispadne dobro".

Vojnoviću je kao diplomiranom filmskom režiseru u potpunosti jasno da su film i literatura dve potpuno odvojene stvari.

"Literatura pušta ogroman prostor, što se toga tiče, čak i bliže je pozorištu, jer pušta prostor gledaocu ili čitaocu za neku imaginaciju da puni te slike koje nedostaju. Film je jako konkretna umetnost koja sliku u celini stvori i takva je. Čovek tačno tako izgleda kao što ga vidimo na platnu scenografije, tačno tako. Jednostavno je potpuno druga logika. Drugo, film ne pripoveda jedan čovek, bez obzira koliko je režiser neki kontrol-frik, nego je to jedno kolektivno pripovedanje s nekom drugom logikom i samim tim je jasno je da ne može da bude ispričana priča na isti način.

Euronews Srbija

Za roman "Čefuri raus" Goran Vojnović je dobio nagradu Prešernov sklad, ali su organi gonjenja pokrenuli postupak protiv njega zbog uvrede policije.

"Oni su bili jako moderni za danas, bili su ispred svog vremena. Njima je zasmetalo koje izraze ja koristim kad ih opisujem - kad ih moj fiktivni junak opisuje. Njima je zasmetalo ono što danas zameraju kritičarima ili novinarima, pre svega na zapadu, kako možeš da upotrebljavaš tu reč. Ne upotrebljavam je ja, upotrebljava je moj fiktivni lik u fiktivnom delu. Ne govorim da je on svetac, ja hoću da prikažem da vide čitaoci njegov jezik. Kojim se jezikom izražava moj fiktivni junak.

Oni nisu razumeli da je to fikcija. To je bio njihov problem. Da je to bila TV serija ili film, oni bi videli aha, to je neki izmišljeni lik koji govori nešto ružno o policajcima i bilo bi im jasno da je to sasvim normalno. Međutim, kad su to pročitali, oni su mislili da to verovatno ja govorim... Čak im nije zasmetalo da se tamo opisuju neki postupci koji su jako problematični, koji su bili ilegalni - da oni tuku maloletnike, pa im onda nude da potpišu izjavu da ih nisu tukli, ali to im nije zasmetalo. Nije zasmetalo samo što ih taj maloletnik onda naziva, ne znam, pandurima, cajkanima, budalama...

"Balkanske teme imaju sve manje publike u Sloveniji"

Na pitanje kako se čita Vladimir Kecmanović u Sloveniji, Vojnović kaže da su problem prevodi na slovenački.

"On sigurno ima svoju publiku, ako ništa drugo, među južnjacima i Čefurima. Ali s prevodima je problem što sve manje se prevodi. I drugo što i ono što se prevede ima veliki problem da dođe do čitaoca. Poslednje što je prevedeno je Tiago Stanković, njegova knjiga Zamalek. To je izašlo i sad, on naravno nije više među nama, ne može da predstavi taj roman, ne može da dođe da da 10 intervjua. I pitanje je koliko će sad njegova izdavačka kuća, bez obzira na to koliko je dobra izdavačka kuća, uspeti da to nekako plasira. Jednostavno, to zanimanje slovenačke književne publike, nije sad toliko da bi jednostavno ti bacio knjigu među njih".

Prema njegovim rečima, balkanske teme imaju sve manje publike u Sloveniji.

"Što su mlađa generacija, oni imaju manje kontakta i manje ih zanima. Jednostavno, to je neki prirodni razvoj događaja. Slovenija sve manje je povezana s tim južnim prostorom, od Hrvatske pa nadalje, i ne zanima ih. To je daleko".

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.