Igre 
Dejtonski sporazum 29 godina posle: Kad je počela degradacija, ko ga ruši, a ko čuva i kako?
Komentari21/11/2024
-20:00
Na današnji dan pre 29 godina u vojnoj bazi američkog ratnog vazduhoplovstva Rajt-Paterson u Dejtonu, savezna država Ohajo, od strane delegacija zaraćenih strana u BiH, kao i SRJ i Hrvatske kao garanata sporazuma, prihvaćen je Opšti okvirni sporazum o miru u BiH, kojim je okončan rat u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Sporazum o miru je na svetlo dana kroz Aneks 4 doneo i Ustav dejtonske BiH, prema kojem je Bosna i Hercegovina sastavljena od dva entiteta, sa tri konstitutivna naroda, i sa ograničenim nadležnostima na državnom nivou.
Ipak, u godinama koje su usledile, mnoge odredbe Dejtonskog sporazuma, kako je kolokvijalno nazvan Opšti okvirni sporazum o miru, nisu poštovane, ili su na terenu izmenjene.
Sve ovo je u prethodnih 29 godina izazivalo bojazan da u Bosni i Hercegovini može da bude ugrožen i sam mir, do kojeg su zaraćene strane teško i kroz mučne razgovore i dogovore uspele da dođu u novembru 1995. godine.
O proteklih 29 godina dejtonske BiH, o sporazumu koji je zaustavio rat i o njegovim naknadnim kršenjima, kao i o budućnosti sporazuma i same BiH, za Euronews Srbija su govorili istoričari i politički analitičari Ognjen Karanović i Srđan Graovac.
Karanović: Dejtonska BiH je formirana kao dualna, dvojna država, Republike Srpske i Federacije BiH
Karanović na prvom mestu ističe prvobitno olakšanje naroda na postjugoslovenskom prostoru zbog postignutog mira u BiH, a zatim i bojazan srpskog naroda kroz implementaciju istog.
"Pre 29 godina, kada je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, kada je objavljeno i domaćoj i svetskoj javnosti da je mir konačno uspostavljen na prostoru bivše Bosne i Hercegovine, mislim da su svi građani postjugoslovenskog prostora uopšte, a posebno kada je reč o srpskim zemljama i srpskom narodu, osetili veliki stepen olakšanja. Istovremeno, kod velikog dela srpskog naroda, pa i kod mene tada, vladala je izvesna bojazan ili možda određeni stepen razočaranja što nisu svi ciljevi srpskog naroda u Odbrambeno-otadžbinskom ratu putem Dejtonskog mirovnog sporozuma bili zaštićeni ili afirmisani ili ostvareni", kaže Karanović i dodaje:
Povezane vesti
"Velika bol je ostala zbog gubitka najmanje četiri opštine koje su pripale današnjoj Federaciji BiH, a koje su bile homogene srpske etničke teritorije, gde su Srbi imali zaista dominantan ili apsolutni udeo u ukupnoj populaciji na tom prostoru. Naravno, nerešeno pitanje granice između entiteta u području predratne opštine Brčko i svakako sudbina velikog dela opština u Srpskom Sarajevu, koje su jednostavno bile pripojene Federaciji BiH, kod velikog dela srpskog stanovništva je stvorilo taj stepen bojazni ili razočaranja, pogotovo kada uzmemo u obzir ono što se dogodilo nekoliko meseci kasnije, kada je počela implementacija Dejtonskog mirovnog sporozuma, tih njegovih početnih, odnosno osnovnih odredbi, u vezi sa uspostavljanjem političko-pravne strukture i kad je reč o entitetima i kad je reč o o samoj državi", ističe Karanović.
Istoričar se osvrnuo i na konkretne događaje koji su doveli do razočaranja srpskog naroda, jer se stradanje samim Dejtonskim sporazumom nije zaustavilo.
"Tada je došlo do egzodusa srpskog naroda upravo iz Srpskog Sarajeva. Dakle, oko 100.000 ljudi je napustilo opštine u Srpskom Sarajevu i to je bio jedan od poslednjih egzodusa u građanskim ratovima od 1991. do 1995. godine, naravno onda će 1999. godine i u godinama posle agresije NATO na SRJ biti nastavljen egzodus srpskog naroda sa Kosova i Metohije".
Tanjug/Jaroslav Pap
On ističe i da dejtonska BiH po samom sporazumu i Ustavu nije unitarna i centralizovana država.
"Takođe, Dejtonski mirovni sporazum je stvorio specifičnu državnu tvorevinu, rekli bismo dualnu državu, dvojnu državu, sa vrlo specifičnim političko-pravnim sistemom i ustrojstvom. Ona je negde najviše sličnosti, ako govorimo o njenoj ustavnoj strukturi, imala sa nekadašnjom Austrougarskom do 1918. godine. Dakle, odredbe Dejtonskog mirovnog sporozuma, pogotovo Aneks 4, to je stub Ustava Bosne i Hercegovine, definisao je visok stepen suvereniteta i integriteta i nadležnosti koje su pripale entitetima - Republici Srpskoj i Federaciji BiH. I prema samim odredbama Dejtonskog mirovnog sporazuma upravo ta dva entiteta su i formirala državu BiH, sa vrlo ograničenim brojem nadležnosti u oblasti spoljne politike, delimično samo u oblasti odbrambene politike, finansijsko-monetarne i otprilike su se tu negde nadležnosti BiH i završavale", kaže on i dodaje:
"Da je Dejtonski mirovni sporazum svih ovih, skoro 30 godina poštovan, doslovce i da je svako slovo ispoštovano, ja uvek to tvrdim, Bosna i Hercegovina bi možda bila i srećna država. I njeni narodi, pogotovo srpski i hrvatski narod, ne bi želeli da se izdvoje iz Bosne i Hercegovine. Ipak, najveću opstrukciju Dejtonskog mirovnog sporazuma su činile države političkog zapada koje neprestano u proteklih 30 godina pokušavaju da politički sistem u BiH centralizuju, kada je reč o upravi, odnosno o upravnom sistemu u BiH, do te mere da njen Ustav i ustavna struktura ostanu obesmišljene. Čini se da je konačni cilj vodećih veliki sila na političkom zapadu, pored toga što oni žele da očuvaju mir i nastoje da očuvaju Dejtonski mirovni sporazum, istovremeno da u dovoljnoj meri transformišu ili reformišu, pod znacima navoda, mirovni sporazum kako bi nadležnosti entiteta bile umanjene do krajnjih granica što bi predstavljalo unitarizaciju BiH".
"Ako se bošnjačka i hrvatska politička elita odrekne maksimalističkih zahteva, BiH može da bude funkcionalna"
Prema Karanoviću, političko Sarajevo želi unitarnu BiH sa 100 odsto vlasti na 100 odsto teritorije.
Povezane vesti
"To je konačni cilj i bošnjačkih političkih elita, nacionalnih elita, bez obzira da li govorimo o političkoj levici ili desnici, bez obzira o kojoj strukturi bošnjačkih političkih elita govorimo, od 1995. do danas, sve one imaju jedan jedini cilj - unitarna BiH gde bi bošnjačke političke strukture imale 100 odsto vlasti na 100 odsto teritorije BiH, što je za srpski i hrvatski narod neprihvatljivo i što je uostalom predstavljalo 'Casus belli' - uzrok početka rata. I svi su toga svesni. I prosto je neverovatno da mnogi zatvaraju oči, kada je reč o velikim silama, pred tom činjenicom koja je vrlo osetljiva i koja može potencijalno pokrenuti procese koji bi doveli, ne daj Bože, do neke nove nesreće", kaže Karanović i dodaje:
"Dakle, šta bi trebalo da bude cilj svih političkih struktura u BiH? Na prvom mestu da se odreknu svojih maksimalističkih zahteva, maksimalističkih interesa. Republika Srpska se toga odrekla. Ona ne traži ni formalno, niti pravno, ne poseže za instrumentima uspostavljanja nezavisnosti. Ona ostaje unutar BiH. I bošnjačke političke strukture trebalo bi da se odreknu ideje o unitarnoj BiH, a i hrvatske političke strukture trebalo bi da se odreknu ideje o proširenju Republike Hrvatske na teritoriju zapadne, središnje ili severne Bosne i Hercegovine. Kada se te političke strukture odreknu maksimalističkih ciljeva i vrate se slovu Dejtonskog mirovnog sporozuma, onda Bosna i Hercegovina može biti funkcionalna država".
TANJUG/FENA/DENIS LEKO/ HAZIM ALJOVIC/PROFIMEDIA/
Istoričar kaže i to da trenutni način upravljanja Bosnom i Hercegovinom podseća na aneksiju BiH od strane Austro-ugarske iz 1908. godine.
Povezane vesti
"Putem nekih reformi možemo stvoriti uslove, generisati uslove, koji bi omogućili transformaciju BiH recimo u jednu funkcionalnu federaciju ili funkcionalnu konfederaciju. To bi naravno zavisilo od dogovora tri strane. E, to bi bile dobre usluge za BiH i tada bi i uticaj i prisustvo međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini imalo opravdanje nakon 30 godina. Ovako, to se pretvorilo odavno u protektorat nad Bosnom i Hercegovinom koji umnogome podseća ili je gotovo identičan, samo u drugačijoj epohi, okupaciji Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske i aneksiji od 1908. do 1918. godine. I kao što je završila i ta okupacija i aneksija nezadovoljstvom građana BiH, bez obzira na versku, etničku ili nacionalnu pripadnost, sada i ovaj protektorat međunarodne zajednice pod okriljem NATO-a stvara kod građana Bosne i Hercegovine, pogotovo kada je reč o srpskom i hrvatskom narodu, jedan dodatni otpor i nezadovoljstvo Bosnom i Hercegovinom", kaže on i nastavlja:
"Podsećam da dva od tri naroda konstitutivna, a to su srpski i hrvatski, i jedan od dva entiteta, a to je Republika Srpska, neguje te suverenističke sentimente. Nemojte imati sumnje da će srpski i hrvatski narod pokušati da zaštite svoj identitet, svoj integritet, pred sve očiglednijom majorizacijom sa kojom se suočavaju, a koje su indukovane od strane bošnjačkih političkih struktura u Sarajevu, trenutno tamo vladajućih političkih snaga, a koje sve zajedno imaju politički kišobran uspostavljen od strane pojedinih velikih sila na političkom zapadu", zaključio je Ognjen Karanović.
Graovac: Srbija i Republika Srpska čvrsto stoje pri stavu za očuvanje izvornog Dejtonskog sporazuma
S druge strane, Srđan Graovac je govorio o razlozima zašto mirovni sporazum nije prihvaćen i implementiran od svih zainteresovanih strana na isti način.
"Dejtonski sporazum nikada nije doživljen na isti način kada govorimo o Srbima, kada govorimo o Bošnjacima i kada govorimo o međunarodnoj zajednici, koja je bila naravno garant i pokrovitelj sporazuma. Zašto nije doživljen na isti način? Zato što za Bošnjake to je bilo samo primirje. Kada se govori o ratu, neka vrsta primirja koje je trebalo da zaustavi rat i da obezbedi ono što je njihov strateški cilj, ta unitarna Bosna i Hercegovina, na jedan drugi, politički način. U tome je dakle suština, dok je sa srpsku stranu taj Dejtonski sporazum prihvaćen kao nešto što je rešenje za BiH i za način budućeg njenog funkcionisanja", kaže Graovac i dodaje:
"Veliki problem je tu i to što imamo i garante tog sporazuma, između ostalog kao ključni garant tu je naravno međunarodna zajednica, koja je bar u ovom trenutku, kako deluje, odlučila da u dobroj meri podrži bošnjačku stranu, da se složi sa njom oko tumačenja samog Dejtonskog sporazuma i za njih i dalje provejava taj stav da je Dejtonski sporazum nešto što je zaustavilo rat, ali nije donelo rešenje. U tome je suština. Zato imamo sada nametanje rešenja, zato što imamo međunarodnu zajednicu koja podržava te stavove i zato imamo donošenje i odluka koje nisu u skladu sa Dejtonskim sporazumom, a to je nešto što u suštini podriva i stabilnosti i mir u BiH, jer vi kada biste doslovno primenjivali Dejtonski sporazum vi ne biste u suštini imali nikakve probleme. Jasno bi se znalo šta su čije nadležnosti, ne bi dolazilo do preplitanja i ne bi dolazilo do sukoba, i ne bi bilo ovih trvenja, ali je ovde veliki problem u tome što suštinski vi Dejtonski sporazum u ovom slučaju samo koristite kao izgovor za sprovođenje određenih političkih ideja", objašnjava Graovac.
Youtube/B92 TV/Screenshot
Graovac ističe i to da je ključ problema u BiH u tumačenju Dejtonskog sporazuma, koji je jedna strana odlučila da tumači na način koji joj odgovara.
"Tu ima ona formulacija koja je ključna, koja govori da Bošnjaci nikada nisu prihvatili suštinski Dejtonski sporazum, a to je formulacija da oni vode računa 'o duhu, a ne o slovu Dejtona'. To je ustvari nešto što govori o tome šta je njihov prioritet, a to je da Dejtonski sporazum bude iskorišćen samo kao neka vrsta temelja s kojeg će oni nastaviti dalji proces unitarizacije BiH. Nikako konačno rešenje, za razliku od srpske strane koja njega doživljava onako kako je i predstavljen, a to je kao rešenje za krizu u BiH", smatra Graovac i nastavlja:
"Srbija i Republika Srpska čvrsto stoje pri stavu za očuvanje Dejtonskog sporazuma i na njegovom izvornom tumačenju. Nikako tunačenje 'duha' ili bilo kakvih duhova tu nema, već isključivo slovo samog sporazuma što je ustvari suština cele priče. Ali to je opet ovo što naglašavam. Tumačenje samog sporazuma proizilazi iz političkih ideja i političkih želja i težnji u ovom trenutku bošnjačke političke elite. Ali nije čak ni probleme bošnjačka politička elita i njihove težnje, one su takve pa su takve, ali je problem ustvari onaj ko bi trebalo da bude na neki način garant tog sporazuma - međunarodna zajednica, koja je stala na bošnjačko stanovište".
"Političko Sarajevo neće prezati od koketiranja sa radikalnim islamom u svrhu unitarizacije BiH"
"Od te dve političke opcije u bošnjačkom političkom spektru koje su dominantne, SDP i SDA, samo je pitanje kako doći do istog cilja i kojim sredstvima, ali cilj je unitarizacija Bosne i Hercegovine, bilo da se radi na građanskom principu, bilo da se radi na unitarizaciji zarad formiranja muslimanske Bosne i Hercegovine. Jedno i drugo se svodi na jedno te isto, obezbediti dominaciju muslimanskog faktora - bilo u 'građanskoj Bosni i Hercegovini', ali sve to vodi 'unitarnoj Bosna i Hercegovina'", kaže Graovac i dodaje:
"E sada, bošnjačka politička elita, a tu nema razlike, između i jedne i druge opcije, i ovih građanističnih i ovih nacionalno-verskih struktura, a tu mislim na SDA, Bakira Izetbegovića, i jedni i drugi, suštinski, se služe svim raspoloživim sredstvima, da bi ostvarili isti cilj - unitarizaciju. Oni ne prezaju od toga da koketiraju se radikalnim islamom, kao što su koketirali i obilato se služili podrškom radikalnog Islama tokom rata 90-ih godina, kada je i zapaćen taj islamski radikalizam, u najvećoj meri. Tada se niko nije libio da dobije podršku različitih ekstremističkih struktura sa Bliskog istoka. Neće ni sada, prezati, niti prezaju i sada, i jedni i drugi, i jedni i drugi se oslanjaju na podršku i tih struktura, ali primarno oni računaju na podršku SAD i zemalja političkog zapada, jer su svi itekako u Sarajevu svesni da je dominantna uloga na Balkanu, pre svega zemalja političkog zapada i SAD. Zato je to nešto na čemu insistiraju".
profimedia
Istoričar Graovac vidi i pokušaje određenih struktura u Sarajevu da, mešanjem u unutrašnja pitanja drugih zemalja, zadobiju podršku na svim meridijanima.
"Vidite i kongres Ujgura koji se održao nedavno u Sarajevu za zaštitu navodno ugroženih prava Ujgura, muslimanske zajednice u Kini. To je imalo za cilj, ne samo da mobiliše islamski svet kada se govori o podršci Bosni i Hercegovini, već pre svega da mobiliše podršku zapada Bosni i Hercegovini, jer SAD su neko, što dobro znamo, u Kini vidi glavnog svog političkog oponenta, a u Ujguri su neko ko se neretko koristi kao sredstvo destabilizacije Kine. Znači, oni privlače primarno podršku zemalja političkog zapada, na te zemlje primarno računaju, jer njih uticaj ovde je najveći, ali nikako ne beže ni od koketiranja sa radikalnim islamom i korišćenja radikalnog islama, jer znaju da i to može da im u određenim okolnostima donese benefite i da na to mogu itekako da računaju. Na kraju krajeva, podršku eventualno mogu obezbediti i preko Saudijske Arabije - njeno lobiranje u Vašingtonu je takođe nešto na šta se može računati. Sva sredstva su dozvoljene, jer je cilj jedan te isti", kaže Graovac i nastavlja:
"Pa ko god tu prvi pomogao - Islamisti, ekstremisti, zapad, demokratije, to je svejedno, ali ako se može unitarizacija sprovesti, nije bitno, uz čiju pomoć će to biti realizovano. I tu neće niko praviti razliku, ni SDA ni SDP. I jedni i drugi su itekako imali veze i sa islamizmom, i jedni i drugi su itekako povezani sa zemljama političkog zapada", zaključio je Graovac.
Komentari (0)