Igre 
"Opelo migrantske politike Angele Merkel": Euronews Region o mogućem otvaranju kampova za azilante na Balkanu
Komentari28/10/2024
-22:18
Albanija je otvorila dva kampa za migrante, o kojima će u potpunosti odlučivati Italija. Tom kontroverznom modelu izmeštanja izbeglica iz Evropske unije nije se suprotstavila Ursula fon der Lajen, koja je protekle nedelje obilazila Zapadni Balkan. Naprotiv, šefica Evropske komisije pozvala je i ostale članice da se ugledaju na Rim i Tiranu. Teškom mukom sklopljen evropski pakt o migrantima raspadao se prethodnih dana iz sastanka u sastanak.
Postavlja se pitanje da li se otvaranje kampova za izbeglice očekuje i od drugih balkanskih zemalja i kojih, kao i da hoće li se pred vratima Evropske unije, na parkinzima za migrante, završiti i evropski san, kako trenutno tvrde protivnici ovog dogovora u Tirani.
O tome su u emisiji Euronews Region razgovarali pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević i Vuk Vučković iz Centra za razvoj socijalnih politika Click Aktiv, kao i dopisnik nekoliko medija iz Nemačke Nenad Radićević, koji se u emisiju uključio iz Hajdelberga.
Gotovo na svakom sastanku Evropske unije prethodnih dana čula se neka priča o migrantima, kao i na samitu EU koji je Nenad Radičević nazvao "opelom migrantske politike Angele Merkel".
"'Sve ono za šta se na neki način borila Angela Merkel, odnosno bar sprečavala da se dogodi, našlo se u zaključcima tog samita. Ne samo što je to opelo za njenu politiku, čini se da je i svojevrsno opelo i pre odlazeće Evropske komisije, odnosno konkretno politike Ursule fon der Lajen, koja je pred evropske izbore uspela da izgura novi Evropski pakt o migracijama i azilu, posle osam godina pregovaranja. Međutim, očigledno je da je taj pakt u usled političkog zaokreta ka desno u većini država članica Evropske unije, postao mrtvo slovo na papiru i pojedine zemlje, pre svega predvođene Italijom, krenule su da pronalaze nove načine za, kako oni to kažu, rešavanje problema neregularnih migranata", rekao je Radičević.
Čini se da svi teže ka tome da se sporazumi sa trećim zemljama iskoriste kao jedini način rešavanja migracija.
Euronews Srbija
Predsednik Mađarske Viktor Orban je vodio neku svoju politiku, a poljski premijer Donald Tusk je isto doneo odluku o suspenziji azila.
Povezane vesti
"Orban je u tom smislu trendseter, što bi se modernim rečnikom reklo, budući da je on ovakve ideje promovisao još 2015. i 2016. godine, kada se tome žestoko protivila Angela Merkel. S druge strane, nije samo Đorđa Meloni ta koja praktično vuče ostale članice. S jedne strane, sama Evropska unija i Ursula fon der Lajen su u protekle dve godine napravile su sporazum sa Tunisom i Libijom, koji je zapravo neki poseban sporazum kojim su te dve zemlje obavezale da će na neki način zadržavati imigrante koji žele da pređu Mediteran i dođu do Evropske unije", rekao je Radičević.
S druge strane, dodaje on, Donald Tusk je učinio nešto što se čini vanrednim potezom i zbog čega bi verovatno pre 7-8 godina bio proglašen krajnjim desničarom i protivnikom demokratije i ljudskih prava.
"On je suštinski izneo planove da suspenduje pravo na azil privremeno, kako kaže, bar privremeno, prateći to da Rusija i Belorusija pokušavaju da izbeglice sa Bliskog istoka, instrumentalizuju i proguraju ih preko poljskih granica ne bi li Poljskoj napravili problem", rekao je on.
Povodom nastojanja EU da se zapravo odvrati migrante da krenu na put, Vučković je naveo da domove napuštaju iz nužde.
Euronews Srbija
"Mnogo manji broj ljudi bi postajali žrtve trgovine ljudima ukoliko bi granice bile otvorenije ili ukoliko bi azilna politika same Evropske unije i država koje se nalaze u okolini Evropske unije bile pristupačnije za izbeglice i bile malo blagonaklonije prema ljudima koji napuštaju svoje domove, a domove niko ne napušta iz čiste obesti nego najčešće iz nužde. Oni bi rekli da je ovo posledica toga što su bile otvorene granice, ali nikada nije to zapravo bilo tako ", rekao je on.
Vučković je naveo da se prosto migracije nastavljaju, da su ljudi stavljeni u sve teže i teže položaje zbog mera koje Evropska unija, a i države koje hoće da postanu članice Evropske unije, sada pokušavaju da implementiraju.
"To je razlog zašto imamo ljude koji umiru u Drini, na granici između Srbije i Bosne, zašto imamo ljude koji nestaju, zašto imamo svakodnevno zahteve za pronalaženje članova porodice koje se vode kao nestali. Prosto da je ta politika malo sređenija, odnosno da je azilni sistem unutar Evropske unije i zemalja okolo sređeniji, mnogo bi manje bilo tih takozvanih nesrećnih slučajeva za koje je zapravo ljudski faktor najodgovorniji", rekao je on.
Povezane vesti
Govoreći o sporazumu Italije i Albanije, pravnik za ljudska prava Nikola Kovačević kaže da ono što simbolizuje taj sporazum jeste vrlo nerealna, skupa i teško ostvariva i neodrživa težnja Evrope da pitanje azila i imigracija fizički izmesti na teritorije onih zemalja koje ne mogu da se pohvale time da imaju sami svoje imigracione sisteme ili sisteme azila koji mogu da pružaju podršku ljudima.
"To nije samo Albanija, to je Srbija ili bilo koja druga zemlja na Zapadnom Balkanu", dodaje on.
"Ponovo aktivirana ruta prema Mađarskoj"
Vučković kaže izbeglica ima i da su manje vidljivi, navodeći da su u novembru prošle godine određene policijske akcije kojima su prosto uništena sva neformalna naselja koje su izbeglice bile pravile na severnim granicama u Srbiji.
"Izbeglice su deportovane u razne kampove i prosto nakon nekog vremena ta neformalna naselja u kojima su izbeglice živele, gde ih je bilo oko 3.000 u tom trenutku su zamrla. I u ovom trenutku mi imamo nešto manje od 500 ljudi u kampovima koje vodi Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, 477 je tačan broj. Mislim, to se menja na dnevnom nivou. U Bosni ih za ovih mesec i po dana poslednjih ima 1.300 i nešto", rekao je on.
Vučković je naveo da su terenskim radom došli do neke cifre da trenutno van kampova, van sistema, bilo kakvog državnog azilnog sistema koji vodi Komesarijat za migracije i izbeglice, postoji između 1.500 i 2.000 ljudi.
"U Obrenovcu postoji oko 200 ljudi, u Šidu postoji neka grupa ljudi, na granicama svuda postoje neki ljudi, međutim, nemaju više te takozvane spotove koje oni sami prave, znači to su prosto naseobine u šumama, šatorska naselja ili prosto napuštene fabrike kada ljudi tu dođu, naprave neko naselje i pokušavaju te čuvene gejmove", rekao je on.
Od kad su te akcije urađene, dodaje Vučković, i od kada policija stalno patrolira i nema više mogućnosti da se to radi, ljudi su sve više usmereni na krijumčarske mreže i krijumčarske tokove i prolaze potpuno van bilo kakvog sistema kroz Srbiju i sve lakše postaju žrtve trgovine ljudima i seksulne eksploatacije.
Prema njegovim rečima, od novembra prošle godine, sve do pre tri meseca, granica prema Bosni je bila glavna ruta kojom su izbeglice nastavljale da prolaze kroz Srbiju.
"Ali od tada mi na terenu zapažamo da se prosto ruta opet odvojila i da postoje dva neka puta. Jedan je preko Bosne, 50 odsto ljudi ide preko Bosne, a drugi deo je da je ponovo aktivna Mađarska", rekao je Vučković i dodao da je zadržavanje ljudi u Srbiji između osam i 10 dana, što znači da je fluktuacija ljudi zapravo jako velika.
Celu emisiju možete pogledati u video snimku na početku teksta.
Komentari (0)