Slučaj glumca Kasumovića i "strukovni zavet ćutanja": Simptomatično je da se toliko slučajeva veže za dramske akademije

Slučaj glumca poznatog po ulozi u popularnoj humorističkoj seriji "Lud, zbunjen normalan" odjeknuo je celim regionom, nakon saznanja da je platio 18.000 evra da ne ode u zatvor zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika. Cela priča u fokus stavlja pitanja - kako je moguće da niko od bliskih ljudi i saradnika nije znao za ovaj slučaj i da li zakon na jednak način tretira žrtve kada su na optuženičkim klupama poznate ličnosti?

Otprilike 36.000 maraka, odnosno 18.000 evra, koštala je sloboda sarajevskog glumca Moamera Kasumovića da ne ode u zatvor zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika.

Novac je uplatio u novembru prošle godine, čime je izbegao jednogodišnju kaznu zatvora na koju je osuđen, potvrđeno je iz Opštinskog suda u Sarajevu za Radio Slobodna Evropa.

Kasumović je osuđen zbog bludnih radnji nad petnaestogodišnjakom, a pravosnažnu kaznu mu je izrekao Opštinski sud u Sarajevu 22. maja prošle godine.

Printscreen YouTube/FACE HD TV

Time je glumac proglašen krivim da je u decembru 2019. počinio bludne radnje nad maloletnikom, navedeno je u presudi, a optužnicu protiv njega Tužilaštvo Kantona Sarajevo podiglo je početkom februara 2021. godine.

Kasumović je nakon pravosnažne presude iskoristio pogodnost koju osuđenicima omogućavaju zakoni u Bosni i Hercegovini i zatražio da mu kazna zatvora bude zamijenjena novčanom.

Kako se saznalo za slučaj?

Za proces protiv njega i presudu koja mu je izrečena saznalo se nakon što se, pre nekoliko dana, po završetku predstave na Sarajevo Festu obratio mladić koji je rekao da je bio žrtva seksualnog zlostavljanja, a za to je okrivio Kasumovića, prenosi RSE.

Mladić je tada kazao da nije bio "jedina žrtva" i da je postojao proces u drugom slučaju u kome je Kasumović već osuđen.

U pozorišnoj dvorani tada je bila i Teodora Marković, dramaturškinja u predstavi, koja je za RSE kazala da je mladić njen prijatelj i istakla da on taj slučaj nije prijavio policiji i tužilaštvima.

"Pogledao je predstavu i osetio potrebu da kaže svoje iskustvo nakon aplauza i poklona glumaca. U tom trenutku uopšte nisam mogla da zamislim da se to zaista dešava. U svemu, nije želeo neku medijsku pažnju“, kazala je Marković.

profimedia

Umetnički direktor Sarajevo Festa Haris Pašović, koji je takođe prisustvovao ispovesti mladića, rekao je za RSE da su svi prisutni bili veoma potreseni.

"Pitao sam ga možemo li nekako da mu pomognemo. On je rekao – ne. Da ima potrebnu pomoć, ali da je želeo da se to zna“, kazao je Pašović.

Istakao je i kako trenutak kada je mladić izneo ime sarajevskog glumca tereteći ga za zlostavljanje bio šokantan.

"Postoji ta jedna matrica na fakultetima dramskih umetnosti..."

Ceo slučaj ima svoju genezu u onome što je prethodilo u medijskom pisanju, kaže za Euronews Srbija sarajevska novinarka Kristina Ljevak Bajramović, navodeći da "nije u šoku i neverici kada se ovako nešto dogodi".

"Potpuno sam svesna da apsolutno ne postoji fotorobot nekoga ko je spreman raditi bilo koju vrstu prestupa. Nažalost, uverili smo se u to u poslednjih godina intenzivno, kada su mnoge osobe sa snažnom društvenom reputacijom pokazale neko drugo lice koje nije bilo dovoljno prisutno u javnosti", započinje razgovor sarajevska novinarka. 

Napominje i postojanje "strukovnog zaveta ćutanja" ali ne "upirući prst" ni u koga, kako kaže, uverena je da među najbližim ljudima glumca sigurno bilo onih koji su znali za ovaj slučaj, ističući da je vrlo simptomatično da se toliko slučajeva seksualnog zlostavljanja veže konkretno za umetničke, odnosno gradske akademije u celom regioni, dodavši da ne misli da su to izolovana mesta obrazovanja i da ne postoje slični primeri na drugim mestima. 

"Nakon slučaja Milene Radulović, razgvoarala sam sa prijateljima koji su davno završili fakultete dramskih umetnosti i koji su nam govorili kako to izgleda. Postoji ta jedna matrica koja podrazumeva da se studenti i studentkinje, s obzirom na to da ih se jako malo prima na jednu godinu, uveravaju kako su odabrani, samim tim jako privilegovani i onda dužni da podnose različitu vrstu, da ne kažem, terora, ali imali smo priliku da vidimo na osnovu svega onoga što je Milena Radulović govorila i neki drugi ljudi koji su izašli u javnost sa svojim ispovestima da je to bio javni metod pod navodnim znacima pedagogije", kaže naša sagovornica.

Kako je moguće da se u maloj sredini zataška slučaj?

Ukazuje i na to da je neophodno pozabaviti se time na koji način se zataškavaju informacije u pravosuđu.

"Kako je uopšte moguće u jednoj tako maloj sredini kao što su Sarajevo i Bosna i Hercegovina, da se nešto zataškava tri godine. A isto tako da ponovo podsetimo medije na odgovornost i na to da konstrukcija medijskih priča ne stvaraju neke nove i dodatno ne zbunjuju ljude", navodi novinarka isitčući da "postoji utisak da je po sredi homofobija i otuda jedna snažna reakcija javnosti".

"Plašim se da je u pitanju neka devojka od 14 godina ako je toliko imala žrtva, plašim se da je u pitanju bila devojka da bismo bili skloni sve relativizirati i postavljati ona tipična, neprimerena pitanja koja se nikada ne smeju postavljati, a to je - kako je izgledala, kako se oblačila, na koji način ga izazvala i zašto se uopšte našla tu", nabraja Ljevak Bajramović.

Dodaje i da je pitanje uloge pravosuđa u celom slučaju podjednako važno, zbog mogućnosti otkupljivanja kazne za sva dela osim za ona okja su okarakterisana kao teroristička. 

profimedia

"Meni je ovo delovalo kao jedna stimulativna metoda za svaku vrstu prestupnika, jer ako saznate da možete za godinu dana, osim terorizma, svako drugo krivično delo, pa čak i ratni zločin se može otkupiti. Ovo delo je vrlo stimulirajuće, da vi jednostavno u startu znate da možete za ono što vam padne na pamet, koliko god bilo kažnjivo, neetički i neljudski, da možete to otkupiti", upozorava novinarka. 

Ceo slučaj dodatno "dobija na težini" kada čujete da niko ništa nije znao, dodaje naša sagovornica. 

"Ipak je trebalo skupiti 36.000 maraka, koliko je iznosio taj otkup, što nije mali iznos i što sigurno mora da uključuje neku mrežu podrške prilikom skupljanja sredstava, ali sve to je manje bitno i pogrešno je. Naravno trebamo pokazati svakoga ko čini takva dela, ali pogrešno je misliti da je to izolovan slučaj. Ja sam uverena da postoji i sličnih primera negde daleko od reflektora javnosti", zaključuje u razgovoru za našu televiziju novinarka Kristina Ljevak Bajramović.