Igre 
Crna Gora bira predsednika parlamenta i Vlade: Više stranaka protiv izbora Mandića
Komentari30/10/2023
-10:53
U Podgorici je danas počeo nastavak prve konstitutivne sednice Skupštine Crne Gore na kojoj bi trebalo da budu izabrani predsednik i potpredsednici parlamenta. Kandidat za predsednika parlamenta je lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić. Sednicom predsedava najstariji poslanik Milan Lekić.
Sednica je počela sa 45 minuta zakašnjenja, a nakon osnovnih informacija o poslanicima koji su podneli ostavke, Lekić je proglasio pauzu, kako bi Državna izborna komisija odlučila o zameni poslanika koji su podneli ostavke. Sednica je nastavljena nešto posle 13 sati.
Državna izborna komisija je na elektronskoj sednici izvršila popunu upražnjenih poslaničkih mesta, kazao je za RTCG predsednik DIK-a Nikola Mugoša.
"Završena je sednica i popunjena su sva poslanička mesta koja su bila upražnjena. Izvještaj je malopre poslat Skupštini", kazao je Mugoša.
Novi poslanici koji će popuniti mesta prethodnika, čije su ostavke konstatovane na početku sednice, su: Dejan Đurović, Vaso Obradović i Bojana Pićan iz koalicije "Za budućnost Crne Gore", Nikola Zirojević (SD) iz koalicije "Zajedno", Fatmir Đeka iz Albanske alijanse i Anđela Vojinović iz Demokrata.
U sali nema poslanika i lidera Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića i poslanika te stranke Filipa Adžića. U sali je od poslanika te stranke samo Miloš Konatar. U skupštinskoj sali nema ni poslanika Demokratske partije socijalista. Prisutni su poslanici Hrvatske građanske inicijative, Socijaldemokrata, Demokratske unije Albanaca.
Tanjug/MEDIA BIRO
Na sednici bi trebalo da budu izabrani i potpredsednici skupštine. Iz Pokreta Evropa sad, najbrojnije političke partije u parlamentu, najavljeno je da će njihov kandidat za potpredsednika Skupštine biti Boris Pejović, a Demokrate su najavile da će Zdenka Popović biti kandidatkinja te stranke za potpredsednicu parlamenta.
Povezane vesti
Posle izbora rukovodstva, predsednik Skupštine trebalo bi da zakaže novu sednicu na kojoj će biti birana nova Vlada.
Ko je Andrija Mandić?
Predsednik Nove srpske demokratije (NSD), članice koalicije Za budućnost Crne Gore, Andrija Mandić, kandidat je za predsednika Skupštine Crne Gore. Andrija Mandić je rođen 19. januara 1965. godine u Šavniku. Po nacionalnnosti je Srbin, a po veroispovesti pravoslavac. Diplomirao je na Metalurško-tehnološkom fakultetu u Podgorici, gde živi i radi. Mandić ima veoma bogatu političku karijeru, kojom je počeo da se bavi 90-tih godina prošlog veka.
Mandić važi za jednog od najvećih kritičara Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista (DPS). Protivio se odvajanju Crne Gore od Srbije, nezavisnosti tzv. Kosova i pristupanju Crne Gore NATO savezu. Kako se navodi na zvaničnom sajtu njegove partije, pre aktivnog političkog angažmana Mandić je bio uspešan preduzetnik.
AP/Darko Vojinović
Bio je direktor i suvlasnik akcionarskog društva za preradu obojenih metala, a organizovao je i prvu privatnu proizvodnju aluminijumskih legura u Crnoj Gori. Bio je član delegacije Skupštine Crne Gore u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, član Ustavnog odbora, Odbora za bezbednost i odbranu, te Odbora za antikorupciju u Skupštini Crne Gore.
Mandić je bio član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Mandić je bio jedan od protivnika nezavisnosti Crne Gore od tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Za razliku od nekih drugih partija, rukovodstvo SNS je zauzelo stav da ne bi trebalo da se ulazi u pregovore sa vladajućim partijama u Crnoj Gori oko pitanja otcepljenja od Srbije. Zato su na početku ostali izvan pregovaračkog procesa koji se odvijao pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Zastupali su stav da odluka o nezavisnosti može da bude donesena samo ukoliko se u prilog nezavisnosti izjasni apsolutna većina od ukupnog broja građana sa pravom glasa. Sa druge strane, vladajuće stranke su isticale da je za donošenje takve odluke potrebna prosta većina onih koji će izaći na glasanje. Nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore, Mandić je predložio unionističkim strankama širu koaliciju pod nazivom "Srpska lista".
Nakon što je Vlada Crne Gore 10. oktobra 2008. godine priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, Mandić je s istomišljenicima izašao na proteste u Podgorici. 13. oktobra je započeo štrajk glađu zbog odluke o priznanju Kosova. Štrajk je prekinuo nakon 13 dana zbog zdravstvenih problema.
Povezane vesti
Priznavanje nezavisnosti Kosova okarakterisao je kao „jednu od najvećih izdaja koju je crnogorski režim u istoriji napravio". Mandić je sa Nebojšom Medojevićem, liderom Pokreta za promene pred izbore 2012. godine formirao koaliciju pod nazivom "Demokratski front". Mandić je u braku je sa Sanjom Mandić sa kojom ima dvoje dece, sina Iliju i ćerku Milenu.
DPS, SD, GP URA, BS, HGI i deo poslanika Albanaca protiv Mandića
Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokrate (SD), GP URA, HGI i deo poslanika Albanaca izjasnili su se da neće podržati jednog od lidera ZBCG Andriju Mandića za predsednika Skupštine Crne Gore. Prema do sadašnjim uvodnim izlaganjima, SNP će podržati Mandića, rekao je lider te stranke Vladimir Joković.
On je ocenio da bi bilo bolje da je ova vlada veća i inkluzivnija, ali da je i ovakva ispuniti svoj četvorogodišnji mandat.
Povezane vesti
Poslanik SD-a Boris Mugoša istakao je da je gruba, brutalna neistina da neko nešto ima protiv Mandića jer je Srbin, već da je protiv jednog od lidera ZBCG da bude predsednik Skupštine Crne Gore, jer, kako je naveo, danas treba da položi zakletvu nad Ustavom za koji je tvrdio da je lažan i nasilnički dokument, a pre tri godine su njegove kolege čupale Ustav i bacale ga na pod.
"Ne mogu da podržim Mandića jer ne navija za crnogorsku reprezentaciju, podržava genocid u Srebrenici, zato što dok se ovde šire poruke pomirenja njegovi čelnici menjaju karakter u opštinama…To nije pomirenje nego licemerstvo”, kazao je Mugoša.
Mandić za predsednika Skupštine Crne Gore neće podržati ni Građanski pokret Ura Dritana Abazovića, rekao je poslanik tog pokreta Miloš Konatar. On smatra da Crna Gora nije na dobrom putu.
"Mi nećemo podržati predlog da Mandić bude izabran. Ovaj predlog je korak nazad ka EU. Protiv smo jer je ovaj predlog plod trulog kompromisa. Za to odgovornost ne snosi Mandić, već (mandatar Milojko) Spajić", rekao je Konatar.
Milojko Spajić na čelu Vlade
Mandatar Milojko Spajić u četvrtak je parlamentu dostavio ekspoze i predlog za sastav vlade. Ubrzanje pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji i rešavanje deblokade pravosuđa, ključni su ciljevi nove, 44. vlade. Mandatar Milojko Spajić u ekspozeu najavljuje bolji životni standard i realizaciju programa Evropa 2. On je predložio i sastav nove Vlade koja će imati tri potpredsednika, dva resorna potpredsednika i 17 ministara.
profimedia
U ekspozeu Spajić je predložio Aleksu Bečića za potpredsednika vlade za bezbednost, unutrašnju politiku, evropske i spoljne poslove, Momo Koprivica predložen je za potpredsednika vlade za politički sistem, pravosuđe i antikorupciju, a Srđan Pavićević za potpredsednika vlade za rad, obrazovanje, zdravstvo i socijalu.
Za potpredsednika vlade za ekonomsku politiku i ministra ekonomskog razvoja Spajić je naveo Nika Đeljošaja, a za potpredsednika vlade za demografiju i mlade i ministra sporta i mladih Dragoslava Šćekića.
Filip Ivanović predložen je za ministra spoljnih poslova, Filip Radulović za ministra saobraćaja i pomorstva, Janko Odović za ministra prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, a Maida Gorčević za ministarku evropskih poslova.
Za ministra finansija predložen je Novica Vuković, za ministarku prosvete, nauke i inovacija Anđela Jakšić Stojanović, za ministra pravde Andrej Milović, a za ministarku rada i socijalnog staranja Naida Nišić. Vojislav Šimun predložen je za ministra zdravlja, Saša Mujović za ministra energetike i rudarstva, Boris Bogdanović za ministra unutrašnjih poslova, a Dragan Krapović za ministra odbrane.
Za ministra turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja severa Vladimir Martinović, ministarku kulture i medija Tamara Vujović, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković. Maraš Dukaj predložen je za ministra javne uprave, a Fatmir Đeka za ministra ljudskih i manjinskih prava.
Ko je novi budući šef crnogorske vlade?
Lider Pokreta Evropa sad (PES) i budući premijer Crne Gore Milojko Spajić je ekonomista i političar, bio je ministar finansija u Vladi Crne Gore premijera Zdravka Krivokapića. Rođen je 24. septembra 1987. godine u Pljevljima. Živi i radi u Podgorici. Nakon pada Krivokapićeve vlade 28. aprila 2022. godine, Spajić je zajedno sa kolegom i aktuelnim predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem osnovao političku organizaciju Evropa sad.
Trebalo je da bude jedan od kandidata na predsedničkim izborima 2023. godine, ali je zbog problema sa državljanstvom i prebivalištem Državna izborna komisija (DIK) Crne Gore odbila njegovu kandidaturu, pa je umesto njega kandidat PES bio Milatović. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Prvu godinu studija je završio na Univerzitetu Osaka kao stipendista Vlade Japana. Nakon toga je pohađao četvorogodišenje studije na Fakultetu ekonomskih nauka na Univerzitetu Saitama u Pekingu. Diplomirao je ekonometriju i kvantitativnu ekonomiju.
U sklopu projekta razmene studenata Spajić se školovao i na tehničkom fakultetu Univerziteta Đinghua u Pekingu. Magistrirao finansijski inženjering na Visokoj školi komercijalnih studija u Parizu. U njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu vlade navedeno je da govori šest stranih jezika.
Radio je u globalnim bankarskim korporacijama u Tokiju i Singapuru. Posle toga je bio partner Fonda „Venture Capital“ u Singapuru. U Crnu Goru se vratio 2020. godine, a jednom prilikom je kazao da je povod za to bilo izglasavanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Spajić se pridružio litijama koje su organizovane širom zemlje u znak protesta zbog donošenja tog zakona.
U saradnji sa Jakovom Milatovićem, tada ministrom ekonomskog razvoja u novembru 2021. godine predstavio je projekat „Evropa sad“ koji je za cilj imao „povećanje životnog standarda svih građana, unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta, smanjenje sive ekonomije na tržištu rada“ i slično. Za građane je ipak najvažnije što je program predviđao povećanje plata, pa je tako najniža cena rada sa 222 evra „skočila“ na 450 evra. Predstavljajući plan, Spajić je kazao da očekuje da će se javni dug, koji je bio iznad 100 odsto smanjiti na 76 ili 78 odsto. Osim toga, istakao je da će crnogorska ekonomija biti najbrže rastuća u Evropi.
Spajić i Milatović su 26. juna 2022. godine osnovali Pokret Evropa sad!. Pridružila im se i nekadašnja ministarka odbrane Olivera Injac. Za predsednika pokreta je izabran Spajić, dok je Milatović imenovan njegovim zamenikom. Pokret Evropa sad! u svom programu, između ostalog, „obećava“ insistiranje na vladavini prava i evropskim integracijama, nultu stopu nezaposlenosti, prosečnu platu od hiljadu evra, te minimalnu penziju od 450 evra.
Podsetimo, parlamentarni izbori u Crnoj Gori su održani 11. juna, a mandatar Milojko Spajić je mandat za sastav 44. vlade dobio 10. avgusta, od kada su trajali pregovori i konačno postignut dogovor o formiranju nove vlade, pri čemu se u sporazumu pominje da će ona biti rekonstruisana za godinu dana.
Osim izbora rukovodstva skupštine i nove izvršne vlasti, ove sedmice bi trebalo da se reši i pitanje održavanja popisa u Crnoj Gori - vlada u tehničkom mandatu, Dritana Abazovića smatra da je za početak popisa 1. novembra, sve spremno, dok mandatar nove vlade Milojko Spajić predlaže odlaganje za mesec dana.
I to je, uz Andriju Mandića, kao kandidata za predsednika skupštine, još jedna tačka sporenja, na crnogorskoj političkoj sceni.
Komentari (0)