Igre 
Popis u Crnoj Gori u raljama politike: Hoće li najava odlaganja smiriti tenzije ili produbiti podele među partijama
Komentari27/10/2023
-07:55
Popis u Crnoj Gori već godinama je tema koja zauzima značajno mesto u tamošnjem društvu. Pitanje je nekoliko puta stavljano u senku drugih gorućih problema, i popis je odlagan prvo zbog pandemije, a onda i zbog izbornih procesa. Sada je ponovo isplivalo na površinu, i ponovo je postalo izvor polemika. Naime, mandatar za sastav nove vlade Milojko Spajić je pre nekoliko dana najavio da će nova izvršna vlast, zajedno sa parlamentarnom većinom, predložiti odlaganje popisa za mesec dana. Razlog za odlaganje je, prema njegovim rečima, da bi se u tom periodu stvorili uslovi da taj proces dobije apsolutni legitimitet. To je ponovo otvorilo brojna politička i pravna pitanja, a analitičari napominju da odlaganje popisa nije prilika za političke kalkulacije, već za ozbiljan i odgovoran pristup.
Šta se zapravo dešava? Popis stanovništva u Crnoj Gori je zakazan za period od 1. do 15. novembra. Prvobitno je bilo planirano da proces bude sproveden tokom 2021. godine, odnosno 2022. godine, ali je odložen za jesen 2023. prvobitno zbog pandemije kovida, a zatim i zbog političke krize u Crnoj Gori.
Vlada Crne Gore je u decembru 2021. godine usvojila Predlog zakona o popisu, koji je potom upućen u skupštinsku proceduru. Međutim, nakon političkih promena, nova vlada je u junu 2022. godine izradila novi predlog zakona, a određena pitanja su izazvala posebnu pažnju javnosti.
Popis je zakazan za 1. novembar od strane Vlade Dritana Abazovića, i to uprkos pozivima opozicije, Evropskog parlamenta i nevladinog sektora da bude odložen. Sada je novi mandatar Milojko Spajić, uprkos tome što se ne zna kada će biti izabran za premijera, najavio da će njegov kabinet, zajedno sa parlamentarnom većinom predložiti odlaganje popisa za mesec dana.
profimedia
Spajić je naveo da smatra da je za legitimitet popisa bitno i učešće opozicije u popisnim komisijama, kao 2011. godine, kako se ne bi dovodila u pitanje relevantnost podataka ili "tražili razni izgovori za opstrukcije i politizaciju".
Prethodno je Demokratska partija socijalista pozvala građane da ne učestvuju na popisu uz poruke "Bojkotujem falš popis – dakle postojim", "Na popis ćemo kad se vojska na Kosovo vrati", "Nijesmo doma dođite dogodine", prenosi Radio Slobodna Evropa.
Povezane vesti
S druge strane, koalicija Za budućnost Crne Gore koju čine dve stranke bivšeg Demokratskog fronta je saopštila da prihvata predlog o odlaganju popisa za 1. decembar, da niko ne bi manipulisao rezultatima, ali su naveli da bilo kakvo dalje odlaganje neće imati njihovu podršku.
Šta ako popis počne, pa se onda prekine?
Stoga se nameće pitanje šta će sada da se dešava i koji su naredni koraci? Zamenica direktora Monstata Snežana Radulović je izjavila da Uprava za statistiku razmatra najavu mandatara o odlaganju popisa i dodaje da je veoma nezavidno pričati o tome šta dalje, jer Monstat mora da postupa po zakonima.
Ramiković je na konferenciji za medije Saveta brojčano manjinskih naroda i nacionalnih zajednica, saopštila da je Monstat u nezavidnom položaju s obzirom na to da se, kako je navela, aktuelnosti oko popisa menjaju iz sat u sat.
"Postojeća odluka vlade jeste da popis bude od 1. novembra. Uprava za statistiku bi prekršila zakon ako u ovom momentu stopira aktivnosti na sprovođenju popisa", poručila je Remiković.
Kako pišu podgoričke Vijesti, ukoliko nova vlada ne bude izabrana do utorka 31. oktobra, popis stanovništva će morati da počne 1. novembra jer neće biti vremena za izmenu Vladine uredbe kojom je određen taj termin. To znači da odluku o odlaganju mora doneti nova vlada i to upravo promenom uredbe, a sednica Skupštine za izbor nove vlade nije još zakazana. U tekstu se dodaje da pravni eksperti koje su "Vijesti" kontaktirale nisu saglasni o tome šta se događa ukoliko Vlada odluči da prekine popis ukoliko proces počne 1. novembra, niti kakve bi bile posledice takve odluke.
Euronews/Stefan Goranović
Ostaje i mogućnost da vlada Dritana Abazovića ipak odloži popis da bi se izbegli eventualni problemi koji bi mogli da nastanu. Međutim, Abazović je juče rekao da, što se tiče aktuelne vlade, popis može da počne i nema prepreka za njegovo održavanja, a odlaganje bi podrazumevalo dodatne troškove.
Povezane vesti
"Što se tiče 43. vlade za nas je to pitanje u proceduralnom smislu arhivirano i svaka radnja može da počne onako kako je zamišljena", naveo je Abazović.
"Proces već opterećen političkim kampanjama"
Ivana Vojvodić iz nevladine organizacije Juventas kaže da ne vidi šta se dobija odlaganjem popisa za mesec dana i takođe ukazuje da je pitanje na koji način pože da se donese odluka o odlaganju.
"S jedne strane je vrlo kasno doneta odluka od strane mandatara o odlaganju popisa, iako su zahtevi za odlaganje ispostavljeni značajno ranije od strane eksperata iz ove oblasti i opozicije. Imamo i odluku Evropskog parlamenta i izveštaj Evropske komisije koji zahtevaju odlaganje. To stvara nestabilne političke situacije", navela je Vojvodić za Euronews Srbija.
Poručuje da proces popisa mora da bude sproveden u kratkom roku od 15 dana, da bi se sa sigurnošću znalo koliko ima ljudi u kojim delovima zemlje i koje su karakteristike stanovništva, stanova i poljoprivrede.
"A ponajmanje treba da nas zanima upravo ovo oko čega se sve vreme lome koplja, a to je nacionalni identitet", navela je Vojvodić.
Upitana da li popis može dodatno da destabilizuje političku situaciju u Crnoj Gori i na koji način, ona poručuje da je proces prikupljanja podataka već opterećen političkim kampanjama.
"Postoje različite bojazni da, ne samo kampanja, nego i različite strategije koje bi se primenjivale na terenu, veštački mogu da izmene i broj stanovnika i broj stanovnika određenog identiteta u Crnoj Gori, da to može onda loše da utiče na sve ostale podatke. I upravo je to nešto gde treba uložiti vreme, resurse i stručnost, da se napravi metodologija koja će odgovarati bolje samoj svrsi popisa", poručila je.
Dodaje da su problem popisivači koji su prepoznati predstavnici političkih partija i da to dovodi u pitanje poverljivost podataka.
"Ja prosto ne verujem u rešenje koje se predlaže u ovom momentu da se dodatno pojača učešće političkih partija u proces prikupljanja podataka. Dakle, da popisivači budu iz opozicije i iz vladajućih partija. Prosto mislim da treba malo da stanemo i da promislimo metodologiju. Da probamo da popis izuzmemo iz kandži političkih partija i prosto da ga sprovedemo onako kako treba, profesionalno. Mi imamo brojne probleme trenutno koje su u metodologiji na koje su uticale političke partije. Imamo recimo situaciju da svaki građanin dobija kopiju popisnog lista i na taj način može nekome da dokazuje kako se izjasnio", upozorila je Vojvodić.
Koji su glavni problemi koji opterećuju proces?
Među onima koji su pozdravili odluku o odlaganju popisa je Izvrši direktor Centra za demokratsku tranziciju (CDT) Dragan Koprivica koji je ocenio da je Spajićeva odluka ispravna, imajući u vidu, kako kaže, jako nepovoljan politički ambijent za sprovođenje popisa, najavu bojkota, potencijalne probleme u vezi sa bezbednošću popisivača i građana, kao i "neprimerene uticaje iz Srbije i od nekih verskih zajednica, pre svih SPC".
Međutim, on je napomenuo da ostaje otvoreno pitanje da li je mesec dana odlaganja dovoljno da budu savladane sve prepreke da popis bude sproveden shodno principima zvanične statistike i međunarodnim standardima.
Ana Nenezić iz Instituta za društveno politička istraživanja – Analitiko, za Vijesti je ocenila da trenutak popisa nije prilika za političke kalkulacije, već za ozbiljan i odgovoran pristup svih političkih subjekata. Napominje i da nije politički racionalno odbijanje DPS-a da učestvuje u dijalogu i smatra da se poziv na bojkot može iskoristiti kao strategija za jačanje vlastite političke pozicije.
Ona je "Vijestima" rekla da nije politički racionalno odbijanje DPS-a da učestvuje u dijalogu, dok su sve ostale opozicione stranke, kao i sva nacionalna vijeća, koji su takođe tražili odlaganje popisa, pozdravile ovu odluku.
"Umjesto bojkota, DPS treba da uputi konkretne zahteve, pozdravi otvaranje dijaloga i konstruktivno doprinese rešavanju problema", kazala je Nenezić.
Kada je reč o samim rezultatima popisa, Ivana Vojvodić je za Euronews Srbija, upitana o tome da li može doći do značajnijih promena kao što je to bilo 2011. godine, kada je broj građana koji govore srpskim jezikom opao za čak 20 odsto u odnosu na 2003. godinu, rekla da se nova istraživanja javnog mnjenja nisu toliko bavila pitanjem jezika, ali da jesu pitanjem nacionalnih identiteta.
"Ona su pokazala da značajnih promena u odnosu na 2011. nema. Da postoje odrađene fluktuacije koje su dobijene oko tih rezultata 2011. ali da, ukoliko se sprovede popis na adekvatan način, u onoj populaciji koja nije došla iz Ukrajine, Rusije, Turske i drugih zemalja, u populaciji koja duže od pet godina živi u Crnoj Gori, nećemo imati velika odstupanja u odnosu na 2001. godinu", kaže Vojvodić.
Komentari (0)