"Evropski trampizam" ili iskrena zabrinutost za sigurnost hrane: Bitka oko zakona o obnovi prirode podelila EU

U sredu je bitka oko zakona o obnovi prirode ušla u glasanje na ivici noža u Evropskom parlamentu u Strazburu. Ključni zakon o biodiverzitetu usvojen je malom većinom nakon višenedeljne žestoke debate - a neki su rekli da je postao žrtva izborne kampanje.

U junu 2022. godine, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je zakon o obnovi prirode koji je deo Zelenog dogovora. Predlog da se do 2030. sanira najmanje 20 odsto degradiranih evropskih ekosistema smatra se centralnim stubom strategije EU za biodiverzitet.

Zakon, koji su ranije odbacili parlamentarni odbori, ima za cilj da oživi degradirane ekosisteme jačanjem šumskih područja i morskih staništa i povećanjem povezanosti između reka. To je deo dugoročne strategije oporavka oštećene prirode širom teritorije EU jer je više od 80 odsto evropskih staništa u lošem stanju. Takođe ima za cilj da EU učini otpornijom na globalno zagrevanje - ali se pokazalo da izaziva podele.

Protivljenje je posebno dolazilo iz Evropske narodne partije (EPP), parlamentarne grupe Fon der Lajen. Kontroverzni predlog je u sredu preživeo glasanje u Evropskom parlamentu sa 336 za, 300 protiv i 13 uzdržanih.

"Evropski trampizam" ili iskrena zabrinutost za sigurnost hrane?

Zakon o obnovi prirode izazvao je intenzivnu polemiku koja je dovela do glasanja. Da je odbijen, ciljevi EU o klimatskoj neutralnosti možda bi bili ugroženi. Predlog zakona je postao moćno pitanje kampanje uoči evropskih izbora u junu 2024. sa levičarskim i centrističkim poslanicima koji optužuju EPP da koristi zakon kao politički fudbal.

"Ono što sada vidimo... nazvao bih 'evropskim trampizmom' ", rekao je francuski poslanik u Evropskom parlamentu Paskal Kanfin, član liberalne grupe Renev i predsednik parlamentarnog odbora za životnu sredinu, misleći na stil upravljanja bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i politike povlačenja zaštite životne sredine.

Pre glasanja, holandski poslanik Mohamed Čahim iz grupe socijalista i demokrata levog centra (S&D) rekao je da su "izbori, očigledno, počeli i da je sve to na štetu prirode".

Najveća politička grupacija u parlamentu, konzervativna Evropska narodna partija (EPP), koja se dodvorava evropskim poljoprivrednicima kao ključnoj izbornoj jedinici, pokušala je da obori tekst, tvrdeći da bi to umanjilo bezbednost hrane u EU, naštetilo poljoprivrednicima i ribarima i ograničilo mogućnosti da se izgrade objekti za energiju vetra i hidroelektrana.

Uoči glasanja, vodeći poslanik EPP po tom pitanju, nemački poslanik Peter Lize, rekao je da je nacrt zakona "tako loš" da je njegovo odbijanje "jedina alternativa". Nemački poslanik EP je naglasio da je EPP podržala "mnoge, mnoge druge" zakone o Zelenom dogovoru.

Zakon je podelio i hrvatske levičarske i desničarske poslanike u Evropskom parlamentu, koji su imali suprotna tumačenja uticaja zakona na ribare u zemlji. 

Tomislav Sokol (EPP) je napomenuo da ako bi se ribolov i koćarenje ograničili prestrogim merama, više ne bi bilo moguće kupovati domaću već uvoznu ribu. Fred Matić (S&D) je, s druge strane, naglasio da će ova uredba sprečiti da se strana riba služi u Hrvatskoj.

Zakonodavci EU iz socijalističkih, zelenih i levičarskih grupa u parlamentu podržali su zakon, a mnogi su se pridružili švedskoj klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg na demonstracijama održanim u utorak koje su podržale zakon.

"Naša poruka političarima je da biraju prirodu, da biraju ljude, a ne profit i pohlepu", rekla je Tunberg na protestu u Strazburu.

Istovremeno, farmeri koji voze svoje traktore odazvali su se pozivu Evropskog udruženja poljoprivrednika Kopa-Kogeca i demonstrirali protiv zakona o zaštiti prirode ispred zgrade parlamenta.

Usvajanje teksta potvrdilo podelu 

Usvajanje teksta potvrdilo je podelu u Fon der Lajenovoj većini.

"Opstrukcija od strane desnice, ekstremne desnice i nekih liberala dovela je do usvajanja u velikoj meri razvodnjene verzije", rekla je belgijska poslanica Karolin Ruz (Zeleni).

Iako je bilo kritika, upadljivo je videti jedinstvo bez presedana između S&D-a sa levicom, Zelenima i delom Renev-a, u hodnicima Strazbura. Prerano je govoriti o alternativnoj većini u odnosu na onu koju Veber ima na umu. Ali zemljotres se dogodio raspadom osovine EPP-S&D koja je podržala predsednicu Komisije fon der Lajen. 

Ona je odlučila da ne komentariše dosadašnje glasanje, ali su njena moralna ubeđivanja u korist Zelenog dogovora, prioriteta zakonodavnog tela von der Lajen, vrlo verovatna.

Glasanje je "politički rezultat za komisiju", primetio je Paolo Đentiloni, komesar za privredu.
Francuska poslanica u Evropskom parlamentu Manon Obri, kopredsedavajuća levice, rekla je da je glasanje označilo poraz pokušaja da se savez desnice/desnog centra koji podržava Melonijevu vladu u Italiji prenese na nivo EU.

"Laknulo nam je. To je veliki poraz za koaliciju između Narodne stranke i Desnice, koalicije koju dobro poznajete u Italiji sa Melonijevom vladom. Pokušali su to u Italiji i sada su hteli da pokušaju u Evropskom parlamentu, ali smo ih pobedili. To je dokaz da, zajedno, partije levice mogu da spasu ekološku agendu i poraze desnicu", rekla je ona.
U jeku kampanje za opšte izbore u Španiji 23. jula, glasanje je suprotstavilo dve glavne političke stranke Španije u Evropskom parlamentu - Socijalističku partiju, koja je glasala za, i Narodnu partiju, koja je glasala protiv.

Iako je tekst na kraju prošao sa tesnom marginom, lider socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, Španac Iratke Garsija, optužio je Špansku narodnu partiju da se "pridružila poricateljima klimatskih promena", jer je stala na stranu konzervativnih i daleko prave grupe.
Nakon glasanja u sredu, Evropski parlament će započeti pregovore sa Savetom Evropske unije o konačnom obliku zakona.

Savet, kozakonodavac, usvojio je prošle nedelje svoju pregovaračku poziciju prema kojoj države članice moraju da obnove najmanje 30 odsto ukupne površine staništa u kopnenim, priobalnim, slatkovodnim i morskim ekosistemima koji nisu u dobrom stanju. To se razlikuje od onoga što je komisija prvobitno predložila: naime, da se to odnosi na 30 odsto ukupne površine za svaki od sedam tipova staništa.

U junu je Savet EU za životnu sredinu usvojio opšti pristup nacrtu zakona o obnovi prirode. Ministri životne sredine zemalja članica nisu konsenzusom, već glasanjem, došli do zajedničkog stava o predlogu.

Uprkos brojnim rezervama kod kuće, švedsko predsedništvo je uspelo da progura predlog koji je usvojen kvalifikovanom većinom. Nacrt uvodi dugu listu fleksibilnosti u poređenju sa prvobitnim predlogom Evropske komisije.

Od 27 država članica, 20 je glasalo za, Finska, Italija, Holandija, Poljska i Švedska su bile protiv, dok su Austrija i Belgija bile uzdržane.

Članak je proizveo Tanjug u saradnji sa evropskim agencijama u okviru projekta European newsroom (ENR)