Debata o Rezoluciji EP: Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU, nova poglavlja tek kad se ojača predanost

Evropski parlament večeras je završio debatu o rezoluciji o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), koja bi trebalo da bude usvojena sutra, a u delu tog dokumenta koji se odnosi na Srbiju navodi se da Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.

U rezoluciji, kada je reč o Srbiji, navodi se da Evropski parlament "žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije" sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i ponavlja ''da bi nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa  spoljnom politikom EU". 

U rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, navodi se da se Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, ''mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU".

Osnov Rezolucije su, kako se navodi, tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i koje su rezultat ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.

Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na ZB potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.

U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, poziva Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.

Podrška evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana

Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.

U vezi sa BiH poziva se da se donesu "ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika" i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.

Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i „načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam“. 

Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR ''Altea'', ''ali i da se na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije''.

Šta piše u rezoluciji o Oliveru Varheljiju?

U tekstu se, takođe, izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i ''navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji''. 

U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK ''da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza“.

Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača „verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23. i 24. u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova''.

EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, ''posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava".