Evropljani žele jaču odbranu i ekonomiju: Novi izazovi za Evropsku uniju
Komentari
29/03/2025
-20:50
Građani Evropske unije traže veću konkurentnost EU, kao i jačanje ekonomije i industrije kako bi odgovorili na globalne izazove, podaci su novog istraživanja. Naime, u suočavanju sa geopolitičkim izazovima, uključujući rat Rusije u Ukrajini i nadolazeće američke carine na evropske proizvode, većina građana Starog kontinenta čvrsto veruje da Evropska unija mora dodatno ulagati u sigurnost i odbranu.
Ove informacije podelio je Evropski parlament u utorak, kada je predstavio svoj Eurobarometar istraživanje 2025, koje je sprovedeno od 9. januara do 4. februara ove godine.
Anketa takođe pokazuje značajan rast zahteva Evropljana za jačanjem konkurentnosti i industrije kako bi se odgovorilo na izazove sa kojima se blok trenutno suočava.
Pitanja koja su bila prioritetna u 2024, kao što su bezbednost hrane i poljoprivreda, klimatske akcije i smanjenje emisija, ove godine nisu toliko popularne. U međuvremenu, potražnja za obrazovanjem i istraživanjem se neznatno povećala.
Naglasak na evropskim vrednostima poput demokratije i zaštite ljudskih prava takođe je opao, piše Euronews.
Prema rečima portparola Evropskog parlamenta Delfin Kolar, ovi rezultati pokazuju da "u vremenima veće nesigurnosti, ljudi se okreću EU" i da "na primer, prema istraživanju, 74 odsto Evropljana veruje da im je članstvo u EU donelo korist".
AP Photo/Jacquelyn Martin
I, kako Kolard objašnjava, "ovo je najviša cifra koju smo zabeležili od kada je pitanje postavljeno prvi put 1983. godine".
Povezane vesti
Još jedna značajna statistika je uticaj inflacije i nezaposlenosti na većinu evropskih građana ove godine. Najraširenije mišljenje među ispitanicima je da se njihov životni standard neće promeniti ni na bolje ni na gore u narednim godinama.
Štaviše, 7,7 odsto više Evropljana nego prethodne godine veruje da će se njihov životni standard pogoršati.
Evropa ulazi u novu eru ulaganja u odbranu
Ovi rezultati ne iznenađuju, budući da rat u Ukrajini ne jenjava već pune tri godine. Iako se u EU ulaganje u odbranu dugo smatralo nepotrebnim i bacanjem novca, takvo stanovište se menja.
Upravo da je neophodno povećati ulaganje u evropsku odbranu nedavno je stiglo iz samog vrha evropskih vlasti. Naime, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je pre nekoliko dana na povećanje ulaganja u evropsku odbranu i izgradnju Evropske odbrambene unije koja osigurava mir kroz jedinstvo i snagu, poručivši da je "vreme iluzija prošlo".
"Evropski bezbednosni poredak uzdrman, a mnoge naše iluzije su razbijene", rekla je Fon der Lajen u Evropskom parlamentu u Strazburu tokom debate o sastancima Evropskog saveta i evropskoj bezbednosti.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
U tom kontekstu navela je da su, nakon završetka Hladnog rata, "neki verovali da bi Rusija mogla da se integriše u evropsku ekonomsku i bezbednosnu arhitekturu", dok su se drugi nadali da EU može neograničeno da se oslanja na punu američku zaštitu, a da je EU smanjila potrošnju za odbranu.
"Vreme iluzija je sada prošlo. Evropa je pozvana da preuzme veću odgovornost za svoju odbranu. Ne u nekoj dalekoj budućnosti, već danas. Ne postepenim koracima, već hrabrošću koju situacija zahteva. Potreban nam je nagli porast evropske odbrane. I potreban nam je sada", poručila je predsednica Komisije.
Povezane vesti
Da Evropa mora da se pozicionira kao sila na koju treba računati, smatra predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola koja je nedavno dodala da, "u svetu rastućih pojedinačnih sila", Evropa mora da pojača svoje političke ambicije o odbrani i konkurentnosti.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Kada je reč o Ukrajini, Mecola je rekla da će mir uvek biti u vrhu agende EU, ali da "mir mora da bude pravi, inače je to samo iluzija mira“.
Inače, lideri zemalja članica Evropske unije raspravljali su krajem prošle sedmice u Briselu o evropskoj odbrani i konkurentnosti.
Povezane vesti
"Ono što se dešava jeste jačanje Evropskog stuba NATO. Moramo preuzeti veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost. Moramo preuzeti veći deo odgovornosti za buduće bezbednosne garancije Ukrajini. Moramo imati veću autonomiju sa sopstvenim sposobnostima i načinima na koje se opremamo. To je korak napred, ali to ne znači slabljenje NATO-a. Oduvek sam gajio tu ideju", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.
Na Evropskom savetu lideri su razgovarali i o Beloj knjizi o evropskoj odbrani i o odbrambenom paketu koji je Evropska komisija predstavila ove nedelje u okviru plana o ponovnom naoružavanju Evrope. Cilj ovog dokumenta je da Evropska unija odgovori na hitnost podrške Ukrajini i ojača bezbednost i odbranu Evrope. Plan se sastoji iz tri glavna pravca: podrška odbrambenoj industriji, jačanje jedinstvenog tržišta odbrane i ozbiljna priprema za najgore scenarije.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je tom prilikom da EU može da podrži države članice u objedinjavanju potražnje i usklađivanju zahteva.
"Možemo da podržimo Evropsku industriju, povećamo proizvodne kapacitete i takođe možemo pomoći državama članicama tamo gde same to ne mogu, bilo da je previše skupo ili suviše složeno", rekla je ona.
Priznala je ipak i da Evropska unija poslednjih decenija nije davala prioritet odbrani, ali da je sada došao ključni trenutak za delovanje.
"Evropa mora zajedno da radi na svojoj odbrani, a Ukrajina mora da bude deo toga", navela je Kalas.
Ipak, ima i onih koji smatraju da Evropska unija ne treba da se naoružava. U sredu je ispred parlamenta u Madridu održan protest španskih aktivista, akademika i poznatih ličnosti koji su izrazili neslaganje sa povećanjem troškova odbrane i ponovnog naoružanja Evrope ispred parlamenta u Madridu.
Oni su naveli da naoružavanje neće doneti mir u Evropu, dok je istovremeno premijer Pedro Sančez u parlamentu pozvao na povećanje izdataka za odbranu jer tvrdi da se Evropa suočava sa "hibridnim pretnjama" iz Rusije i SAD.
Profimedia
"Ponovno naoružavanje Evrope neće doneti mir, neće doprineti detantu, ali će nas još više približiti ratu", navodi se u manifestu koji su glumci Karolina Juste i Huan Dijego Boto pročitali na stepenicama Donjeg doma. Oni su planirano povećanje vojne potrošnje nazvali "divljim", tvreći da u tom planu nema transparentnosti i da ne doprinosi mirnoj evropskoj budućnosti, prenosi Pais.
Demonstranti, među kojima su glumac Havijer Bardem i pisac Manuel Rivas, nosili su transparente na kojima je pisalo "Ne ratu" i "Ne ponovnom naoružavanju".
Sančez je u sredu u španskom parlamentu rekao da se Evropa suočava sa "hibridnim pretnjama" iz Rusije i SAD i pozvao na veća ulaganja u odbranu, ali je obećao da neće povećavati investicije u odbranu po cenu socijalnih ili ekoloških programa u Španiji.
On je napomenuo da je važno da EU prepozna ''ogromne pretnje i da bude hrabra'', istakavši, kako je rekao, ruski neoimperijalizam i radikalnu promenu u ekonomskoj i vojnoj politici SAD.
"Kao Evropljani, mi nastavljamo da verujemo u diplomatiju i prosperitet. Ali ni Rusija ni SAD ne vide stvari na taj način... Drugi više neće štititi naše nebo i naše granice, pa ćemo to morati sami da uradimo'', rekao je Sančez.
Komentari (0)