Napetost u Evropi raste: Potrebno 300.000 vojnika, ali više zabrinjava koliko je građana spremno da brani zemlju

Kako su oružane snage širom Evrope pod pritiskom, a budžeti za odbranu ograničeni, postavlja se pitanje da li bi evropske nacije mogle ponovo da uvedu obavezno služenje vojnog roka? Saveznici u NATO-u razmatraju ovu mogućnost.

Nakon Hladnog rata, evropske države su sistematski smanjivale svoje vojske, pri čemu su ključni igrači poput Francuske suspendovali regrutaciju, što je dovelo do smanjenja veličine oružanih snaga za 38 odsto od devedesetih do danas.

Samo Austrija, Kipar, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Norveška, Švajcarska i Turska nikada nisu ukinule obavezno služenje vojnog roka.

"Trenutno je hitnije imati dovoljan broj vojnika da održe liniju bezbednosti, ne nužno da bi se borili protiv Rusa, već da bi poslali snažnu poruku odvraćanja", rekao je za Euronews dr Aleksandr Burilkov, istraživač na Univerzitetu Luneburg.

“Ta poruka bi bila: 'Ako pokušate ono što ste uradili u februaru 2022. godine, nećete uspeti'”, rekao je Burilkov, aludirajući na datum kada je Rusija izvršila invaziju punog obima na Ukrajinu.

Burilkov je jedan od koautora zajedničke analize Bruegel think-tanka i Instituta Kiel, u kojoj se procenjuje da će Evropi biti potrebno dodatnih 300.000 vojnika da bi se odbranila, pored trenutno 1,47 miliona aktivnih članova vojnog osoblja, uključujući i Veliku Britaniju.

"U poslednje dve godine, Rusi su svoje društvo i ekonomiju postavili uglavnom na ratni osnov", rekao je Burilkov, dodajući da "kada se radi kolektivno, jačanje odbrambenih kapaciteta nije neizvodljiv trošak, posebno uzimajući u obzir posledice".

Saveznici NATO-a trenutno raspravljaju kako to sprovesti, kako u smislu opreme, tako i vojnog osoblja - i regrutacija je deo diskusije, rekao je NATO zvaničnik za Euronews, dodajući da je za osiguranje kolektivne efikasne odbrane u trenutnom okruženju potrebno više snaga da se sprovedu planovi odbrane alijanse.

"Načini kako stvoriti te snage, bilo korišćenjem sistema regrutacije, rezervnih snaga ili drugog modela, suverena je odluka saveznika", rekao je isti zvaničnik.

Profimedia

Transatlantska vojna alijansa ne diktira nacionalne vojne politike, ali može igrati ulogu u definisanju signala potražnje i olakšavanju razmena među saveznicima. Zvaničnik je dodao da će debate o najboljim praksama, naučenim lekcijama i potencijalnoj ulozi NATO-a u rešavanju izazova u regrutovanju i zadržavanju biti podignute na dnevni red alijanse u narednim mesecima.

Nakon vojne agresije Rusije na Ukrajinu, baltičke države poput Letonije i Litvanije su implementirale razne modele regrutacije kako bi proširile svoje oružane snage.

Hrvatska takođe planira da ove godine ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka, a više zemalja bi moglo slediti njihov primer jer obaveštajne službe upozoravaju na mogući ruski napad na članicu NATO-a u roku od pet godina, dok raste neizvesnost oko posvećenosti Donalda Trampa NATO-u i evropskoj bezbednosti.

"Da bismo imali otporne vojske koje mogu opstati ne samo u početnim fazama sukoba, već i nastaviti borbu ako je potrebno, vrlo je važno biti u mogućnosti uvesti bilo koji sistem koji bi i povećao broj dostupnog osoblja i povećao otpornost tog sistema", argumentovao je Burilkov, pozivajući se na regrutaciju i dobro obučene i efikasne rezerve.

Lekcije iz baltičkog modela

Finska i Estonija imaju obavezno služenje vojnog roka. Danska, Litvanija i Letonija koriste sistem nasumičnog odabira za regrutaciju, dok Norveška i Švedska imaju selektivnu obaveznu službu na snazi.

Ne postoji univerzalno rešenje, ali istraživači sa Carnegie Europe su u dokumentu iz 2024. godine argumentovali da se lekcije mogu izvući iz nordijskih i baltičkih država. Te zemlje su uvele razne podsticaje kako bi vojni rok bio privlačniji, uključujući finansijske beneficije i mogućnosti zapošljavanja.

Litvanija, na primer, nudi finansijsku podršku onima koji se dobrovoljno pridruže službi, kao i pomoć u zapošljavanju i obrazovanju tokom i nakon odsluženog vojnog roka. Odbrambene snage Estonije sarađuju sa privatnim poslodavcima u programima kao što je Cyber Conscription, gde šalju svoje zaposlene u sajber službu da unaprede svoje veštine, koje zatim primenjuju u svojim poslovima.

"Mnoge vojske prolaze kroz proces preispitivanja koje uloge trebaju biti vojne, a koje civilne, jer se priroda ratovanja i nacionalne bezbednosti menja", primetila je Linda Slapakova, istraživačica iz organizacije RAND Europe.

Profimedia

Međutim, ne slažu se svi s potrebom da se obavezno služenje vojnog roka ponovo uvede, što je opcija koja je zakonski nemoguća u nekim zemljama i politički neprihvatljiva ili praktično neizvodljiva u drugim.

"Gledajući samo na vojsku, mnogo toga je potrebno u smislu infrastrukture za obuku, medicinskih pregleda i regrutacije ljudi za obuku i službu", rekla je Slapakova za Euronews, naglašavajući da takva infrastruktura ne postoji u mnogim zemljama.

"Ako je cilj samo unapređenje sposobnosti oružanih snaga, mislim da postoji mnogo drugih pitanja koja zemlje mogu razmotriti pre nego što počnu razmatrati nešto poput obavezivanja mladih da se pridruže vojnoj ili civilnoj službi", dodala je.

Anketa Gallupa sprovedena prošle godine otkrila je da bi samo 32 odsto građana EU bilo spremno da brani svoju zemlju u slučaju rata.

U glavnim ekonomijama EU kao što su Italija, Nemačka, i Španija, brojke su bile još niže: samo 14 odsto Italijana, 23 odsto Nemaca i 29 odsto Španaca reklo je da bi bili spremni da se bore za svoju zemlju u ratnim uslovima.