Igre 
Pogoršanje transatlantskih odnosa i odbrana: Koliko vojnika i ulaganja je potrebno Evropi kako bi se zaštitila bez SAD?
Komentari08/03/2025
-15:59
Novi zajednički izveštaj tink-tenka Bruegel think tanka i Kiel instituta upozorava da je nova ruska agresija u Evropi "zamisliva", navodeći tvrdnje NATO da bi Moskva mogla da bude "spremna za napad u roku od tri do deset godina".
Prema zvaničnim podacima, SAD imaju više od 80.000 svojih vojnika na kontinentu, koji bi u slučaju spoljne agresije bili utrostručeni, najmanje.
Međutim, nedavno pogoršanje transatlantskih odnosa izaziva zabrinutost zbog moguće američke politike povlačenja, naročito nakon što je Vašington stavio po strani evropske lidera u pregovorima s Rusijom o sporazumu sa Ukrajinom.
Iako je novi američki sekretar Marko Rubio odbacio spekulacije o povlačenju, pritisak na Evropu da poveća svoju vojnu autonomiju i dalje traje.
Regrutacija ponovo u velikim razmerama?
Evropske nacionalne armije imaju kombinovane snage od oko 1,5 miliona ljudi - mnogo više od trenutnih američkih snaga u Evropi.
U izveštaju se navodi da bi, ako Vašington zaista povuče trupe, Evropi bilo potrebno dodatnih 300.000 vojnika ili oko 50 brigada.
Koautor Aleksandar Burilkov kaže za Euronews da će oni biti delimično regrutovani putem "regrutacije" i podržani "razvojom velikih i dobro obučenih rezervi", slično kao u Nacionalnoj gardi SAD.
Povezane vesti
Kako evropskim vojnim snagama nedostaje koordinacija i jedinstveno komandovanje, "neophodno je uvesti sistem koji bi povećao količinu raspoloživog osoblja, ali i otpornost tog sistema", kaže on.
Ogromna koncentracija kopnenih snaga potrebna na Baltiku
Da bi sprečila hipotetički prodor Rusije na Baltik, evropskoj vojsci bi bilo potrebno 1.400 tenkova, 2.000 borbenih vozila pešadije i 700 artiljerijskih oruđa, kao i milion granata od 155 mm za prva tri meseca borbe visokog intenziteta, prenosi Euronews.
To, međutim, premašuje trenutnu borbenu moć francuskih, nemačkih, italijanskih i britanskih kopnenih snaga zajedno, navodi se u izveštaju Bruegel-Kiel.
Proizvodnja dronova bi takođe trebalo da se poveća na oko 2.000 municija dugog dometa svake godine kako bi se uskladila sa ruskim brojevima.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
"Rusi su u protekle dve godine svoju ekonomiju i svoje društvo uglavnom postavili na ratnu osnovu. Oni imaju koristi od čitave zaostale infrastrukture i opreme iz sovjetskih vremena kada je Crvena armija zapravo bila kolosalna. Proizvodili su više od 1.500 tenkova godišnje. Hiljade oklopnih vozila, stotine artiljerijskih oruđa. Trebalo bi da pokušamo da stvorimo vojni paritet između Evrope i Rusije, što bi održalo ovu odvraćajuću moć, bez potrebe da se nužno oslonimo na nuklearnu odvraćajuću snagu", kaže Burilkov.
Sa ili bez Amerike, "Evropi treba više vojnih kapaciteta"
Jednostavno povećanje broja vojnika možda neće biti dovoljno, kaže za Euronews Luiđi Skaceri iz Centra za evropske reforme.
"Evropljani treba da pojačaju odbranu bez obzira da li Amerikanci odu ili ne. Da biste stvorili kredibilno odvraćanje, morate imati više sposobnosti, posebno one na koje se najviše oslanjamo na SAD: rakete dugog dometa, vazdušna odbrana, vazdušno snabdevanje, vazdušni nadzor i transport, na primer", dodao je on.
Povezane vesti
Usklađivanje evropskih odbrambenih napora kroz kolektivnu nabavku oružja, zajedničke naoružane sisteme, ujedinjenu logistiku i integrisane vojne jedinice je važno, ali neće biti dovoljno bez tih sposobnosti i broja, smatra analitičar.
Što se tiče prave evropske vojske, međutim, Skaceri je pesimista.
"Vrlo je teško. Ali to bi mogla biti armija Evropljana, a ne stvarna evropska vojska", rekao je on.
Kako povećati evropsko odvraćanje?
Nisu saglasni svi, međutim, da Evropa treba da poveća broj svojih trupa.
"Sa 1,5 miliona vojnika u službi, ne treba vam još od 300.000, morate ih koristiti na pravim mestima. Evropljani bi mogli da razmotre transformaciju svog rotacionog prisustva kao NATO snaga u stalne vojne baze u zemljama najbližim Rusiji. Zašto ne pomorska baza u Konstanci (Rumunija) i kopnena baza između Poljske i Litvanije, u blizini koridora Suvalki? Takođe bi bilo korisno planirati prisustvo u Moldaviji protiv ruskih snaga u Pridnjestrovlju", kaže za Euronews Nikolas Gros Verhejde, novinar odbrane i spoljne politike.
Drugi način da se poveća evropsko odvraćanje bilo bi proširenje francuskog nuklearnog štita, kaže on.
"U istom duhu, Francuska bi trebalo da prestane da se opire projektu protivraketne odbrane koji su pokrenuli Nemci (Evropska inicijativa nebeskog štita). Ova dva uređaja su potpuno kompatibilna", naveo je.
AP/Czarek Sokolowski
Francuska je, međutim, osporila inicijativu, rekavši da se trenutni plan Evropskog nebeskog štita previše oslanja na neevropsku opremu i tehnologiju.
Nemačka bi mogla da predvodi povećanje evropskog vojnog budžeta
Izveštaj Bruegel-Kiel sugeriše da bi način da se poveća naoružanje Evrope bio povećanje vojnog budžeta između 125 milijardi evra i 250 milijardi evra godišnje (ili 3,5% BDP-a) u kratkom roku.
Povećanje troškova finansiralo bi se kroz inicijative zaduživanja.
Nemačka, drugi po veličini davalac doprinosa u NATO, trebalo bi da igra ključnu ulogu tako što će preuzeti kontrolu nad najmanje polovinom tog budžeta, povećavajući svoju potrošnju za odbranu sa 80 milijardi evra na 140 milijardi evra godišnje.
Burilkov kaže da će to u velikoj meri zavisiti od vrste vlade koja će voditi Nemačku posle nedavnih opštih izbora.
"Kada budemo imali jasniju predstavu o tome kakvo je raspoloženje u Berlinu, videćemo u kojoj meri se to može konfigurisati. Stvar je u tome što, naravno, postoji politička volja, kakva nikada nije postojala u prošlosti za kolektivnu evropsku akciju".
Više evropske koordinacije znači manje vojne potrošnje
Uprkos početnom porastu vojne potrošnje, u izveštaju se insistira da bi koordiniran evropski pristup dugoročno snizio cene.
"Veće porudžbine bi trebalo da znače da proizvodni procesi postaju efikasniji, obarajući jedinične cene. Međutim, brzo povećanje tražnje će sigurno podići cene u kratkoročnom periodu. Neuspeh u koordinaciji znači mnogo veće troškove i pojedinačni napori će verovatno biti nedovoljni da odvrate rusku vojsku", navodi se u izveštaju.
Postojeći alat za zajedničke vojne kupovine je EDIRPA, program za jačanje evropske odbrambene industrije, koji će u decembru 2025. godine biti zamenjen programom evropske odbrambene industrije. Očekuje se da će budžet biti 1,5 milijardi evra.
Evropski revizorski sud je, međutim, pozvao na značajniju injekciju kako bi EU mogla da ispuni svoje ciljeve.
Komentari (0)