Polemika unutar NATO-a: Kolika bi izdvajanja trebalo da budu za odbranu?

Evropski i američki NATO partneri trenutno su zaglavljeni u spekulacijama kolika bi zapravo izdvajanja za odbranu trebalo da budu u narednom periodu. Trenutno se kreću između nedavne izjave generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da je cilj Alijanse da poveća ulaganje u odbranu na više od tri odsto BDP-a, umesto dosadašnja dva i zahteva Vašingtona za izdvajanjem minimum pet odsto BDP-a u te svrhe. Ruteova izjava praćena je napetostima između SAD i evropskih država zbog američkog pristupa mirovnim naporima za okončanje rata u Ukrajini. 

Telefonski razgovor američkog predsednika Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina, ali i američki zahtevi o troškovima za odbranu podgrejali su tenzije između Vašingtona i Brisela. U jeku tih rasprava, generalni sekretar NATO Mark Rute najavio je povećanje izdataka na odbranu. 

"Članice NATO-a će morati da povećaju svoje izdatke za odbranu na više od tri odsto BDP-a. Tokom narednih nekoliko meseci utvrdićemo budžetski cilj. Moraćemo da damo prednost odbrani u odnosu na druge oblasti. Od pada Berlinskog zida nismo ulagali dovoljno. SAD s pravom traže rebalans budžeta za odbranu. To je sasvim logično", poručio je Mark Rute. 

Tanjug/AP/Omar Havana

Uprkos različitim ekonomskim okolnostima među zemljama članicama, Daniel Šunter iz Balkanske bezbednosne mreže smatra da će se lako postići saglasnost oko povećanja troškova. On smatra da je potreba za povećanjem ulaganja opravdana, ali da je brojka od pet odsto na kojoj Tramp insistira nedostižna, i da predstavlja "samo deo pregovaračkog nastupa". 

"Teško da će neko dostići pet odsto u kratkom vremenskom roku, ali da će se ići na 3 odsto, to je sada više nego izvesno. Da li će to biti 3,1, 3,2, 3,3, 3,4 ili 3,5 - to je neki hladnoratovski standard, onoliko koliko su evropske zemlje već trošile u nekom ranijem vremenu", naveo je. 

Novi standard bi trebalo da bude usvojen na sledećem samitu

Usled rata u Ukrajini, članice na istočnom krilu NATO-a su zbog strateškog značaja za Alijansu i logističkog za snabdevanje Ukrajine, povećale ulaganja u odbranu. Za neke od njih poput Rumunije, zahtev Vašingtona predstavlja preveliko finansijsko opterećenje. 

Tanjug AP/Jacquelyn Martin

"Beskorisno je povećavati budžet za odbranu ako urušimo zemlju pod ekonomskim teretom koji smo na nju stavili. Što se tiče Rumunije, preporučujem i insistiram na tri odsto", rekao je Julijan Fota, bivši predsednički savetnik za nacionalnu bezbednost.

Na predstojećem samitu lidera NATO-a u Hagu u junu, trebalo bi da bude utvrđen novi standard za troškove odbrane, koji će zameniti dosadašnji od dva odsto BDP-a, usvojen na samitu u Velsu 2014. godine, a na kojem je Tramp insistirao tokom prvog mandata.