Igre 
Domaća gejming industrija u zamahu: Ove godine otvara se 330 novih radnih mesta, ali pitanje je da li će biti popunjena
Komentari11/07/2023
-08:54
Domaća gejming industrija poslednjih godina postaje sve značajniji igrač na globalnoj sceni, a tokom ove godine biće otvoreno 330 novih radnih mesta, pokazuje novi godišnji izveštaj Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA).
Prošle godine, ukupan prihod 15 najuspešnijih gejming kompanija dostigao je 150 miliona evra, za oko deset odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a primarni izvor prihoda i dalje predstavljaju igre za mobilne uređaje.
U izveštaju se navodi i da je u protekloj godini objavljen rekordan broj novih igara, dok je u trenutnoj izradi 94 novih igara. Gejming industriju u Srbiji čini 140 kompanija, studija i timova, a srpske igre su preuzete i/ili kupljene više od 100 miliona puta.
Uprkos kontinuiranom napretku, srpska gejming industrija suočena je i sa izazovima koji dolaze u vidu dvostrukog oporezivanja, ali i nedostatka adekvatnih kadrova. Obrazovnom sistemu teže ide od ruke da isprati nejn razvoj. Ukoliko ova industrija bude nastavila da napreduje kako se predviđa, potražnja za novim talentima biće sve izraženija.
Srpska gejming inudstrija - mnogo više od proizvodnje igara
Od početka razvoja gejming industrije u Srbiji kada su se prvi timovi u našoj zemlji odvažili da se bave gejmingom, prošla je jedna decenija, a izvršna menadžerka SGA Kristina Janković Obućina naglašava kako su značajni pomaci primećeni tek u poslednjih pet godina, naročito u protekle dve.
Dominantan način finansiranja srpskih gejming kompanija je direktna prodaja njihovih proizvoda, što znači da su one, kako navodi Obućina, napravile igre koje su globalno uspešne do tog nivoa da mogu da im omoguće nastavak rada na novim projektima, kao i proširenje timova.
"To predstavlja izvor prihoda broj jedan i tu prednjače igre za mobilne telefone", ističe Obućina.
Pixabay
Povezane vesti
Mada, ova mlada industrija pored proizvodnje video igara, nudi još mnogo toga.
"Pored proizvodnje video igara, imamo i sve više pružalaca različitih usluga koji su usko vezani za gejming industriju. Prvenstveno mislim na one koji se bave vizuelnim delom - oni prave predmete i karaktere koji se pojavljuju u igrama ili izgrađuju trejlere koji postoje i u filmskoj industriji", objašnjava Obućina.
Pored ovoga, dodaje da postoje i studiji koji se bave marketingom igara, a ima i onih koji prave nove tehnologije koje se koriste u razvoju igara. Poslednji primer vezuje za kompaniju iz Novog Sada 3Lateral za koju smatra da je ostvarila ogroman uspeh time što je "napravila alate koji su standard globalno i koji se koriste u globalnoj industriji", ističe Obućina.
Problem nedostatka adekvatnog kadra i dvostrukog oporezivanja
Domaća gejming industrija je u 2022. godini prihodovala 150 miliona evra. Najveća tržišta za srpske igre su SAD, a zatim Nemačka, Velika Britanija i Francuska.
"Nismo još uvek uspeli da se probijemo na azijsko tržište na kome se nalazi ogroman broj igrača, pa bi to možda bio sledeći korak, a baš zbog toga što je SAD na prvom mestu, problem predstavlja dvostruko oporezivanje", ističe Obućina i dodaje:
"To je zaista problem broj jedan i neke komplikovane administrativne procedure koje nisu prilagođene startapima koji rade isključivo digitalne proizvode", ističe Obućina.
Na pitanje da li ovoj industriji država obezbeđuje dovoljnu podršku, Obućina odgovara da postoje određene poreske olakšice koje su dosta dobre, kao što je na primer odbitak za kompanije koje se bave razvojem, ali kako kaže, "osim toga ne postoji ništa".
Povezane vesti
Takođe, navodi da nedostatak kadra pravi veliki problem. U gorepomenutom godišnjem izveštaju SGA, navedeno je da će tokom ove godine biti otvoreno 330 novih radnih mesta, ali Obućina kaže kako "nažalost znamo da ih nećemo popuniti".
Dodaje da se zbog toga ulaže trud da se ova mesta u budućnosti popune, a poslednji u nizu napora da se gejming popularizuje kao ozbiljni karijerni put je upravo Shift2games, koji, između ostalog, nastoji da približi pozicije koje nudi ova mlada industrija.
Pozicije koje je trenutno najteže popuniti i za kojima je najveći deficit kako u iskustvu, tako i kadrovima, jesu gejm producenti, stručnjaci za monetizaciju (koji rešavaju kako da mobilne igre koje su inače besplatne zarađuju) i sve vrste menadžera koji vode timove.
profimedia
Povezane vesti
Obućina objašnjava kako su uvek najtraženije sve vrste programera i umetnika, odnosno gejm artista, ali da njih treba razdvojiti od deficitarnih pozicija.
"Mi znamo da trenutno formalno i neformalno obrazovanje u Srbiji, ne može da ispuni te zahteve. Industrija i alati se mnogo brže razvijaju od obrazovnog sistema koji je dosta trom", kaže Obućina.
Ipak, dodaje da je ohrabrujuća stvar to što ovaj problem nije vezan samo za Srbiju, već za čitavu globalnu industriju, a ističe i da su poslednjih par godina kod nas primetni pomaci, što ohrabruje.
Trenutno su četvorogodišnji programi Dizajn video igara na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Vizuelni efekti, animacija i gejm art na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu jedini državni programi ove vrste. Studijski program FDU sada pohađa prva generacija studenata, za koji Obućina kaže da je "pun pogodak".
Da obrazovni programi u Srbiji svake godine postaju sve bolji, ocenjuje i programski menadžer Fondacije Nordeus Miloš Paunović, koji kaže da je primetna želja univerziteta da prilagode i što kvalitetnije strukturiraju svoje programe.
"Dosta fakulteta nam je prilazilo u želji da im pomognemo da strukturiraju svoje master programe, i SGA ima to iskustvo, pošto svi žele da razumeju kako da sve ovo uključe u vannastavne aktivnosti svojih programa ili kako da naprave čitave programe. MIslim da smo na dobrom putu", kaže Paunović.
Sve više srednjoškolaca želi u gejming - kakvu podršku dobijaju?
Izlasku iz ustavljenih okvira obrazovanja doprinela je i edukativna platforma Gejmlab Fondacije Nordeus, namenjena srednjoškolcima koji žele da se upoznaju sa gejmingom i procesom pravljenja video igara.
Paunović kaže je prošle godine ova fondacija napravila pilot projekat na kome su zajedno radili sa šest beogradskih škola i preko 150 učenika, sa ciljem da đake "provuku kroz proces pravljenja igara" i provere kako ova onlajn platforma zapravo funkcioniše u stvarnosti, nakon čega je u saradnji sa FDU organizovano učenicima pružena i prilika da se upoznaju sa novim smerom, industrijom i procene da li se pronalaze u njoj pronalaze.
"Kada su završili taj proces podelili smo ih u timove od po troje ljudi i krenuli su da prave igre. Od 33 tima mi smo dobili 17 gotovih igara, imali su podršku mentora iz gejming industrije i nastavnika, ali su u suštini dosta sami radili na tome", rekao je Paunović.
Dodaje da se nakon ovoga nekoliko učenika odlučilo šta će da upiše, što je sjajan rezultat.
"Videlo se da su kroz taj proces dobili nešto novo, da su im se otvorili vidici. Nismo im ograničavali žanr, pa se u potpunosti videla kreativnost naše dece koja je stvarno neverovatna", kaže Paunović.
Ističe da je cilj fondacije zapravo pružanje "šire perspektive i pogleda na svet, da mogu neke stvari da isprobaju ranije nego što smo to mogli mi, koji smo takve prilike dobijali tek na fakultetima ili kada se zaposlimo".
Dodaje da je pored interesovanja mladih prisutno i sve veće interesovanje roditelja da decu usmere ka ovoj industriji, a na pitanje da li oni roditelji koji nisu naklonjeni ideji da podrže ulazak njihovog deteta u još uvek pomalo nepoznate poslove budućnosti, Paunović odgovara da je gejming industrija ogromna i da u njoj postoje i "uloge koje bi mogle da se podvedu pod tradicionalnije, a koje su svakako primenljive".
Sličnog mišljenja je i Obućina, koja pominje trenutnu krizu u IT kompanija, koja je zaobišla gejming industriju u kojoj nije bilo otkaza, dok se novi zaposleni stalno traže. Dodaje da je potrebno samo malo više da se informišu i "zagrebu".
"MI smo između ostalog Shift2games namenili i roditeljima, da oni na razumljiv način mogu da se upoznaju sa industrijomi i time da deca koju talentovana za pisanje, muziku, organizaciju, crtanje i programiranje - mogu da nađu svoju mesto u gejming industriji koja je ekstremno interdisciplinarna", zaključuje Obućina za Euronews Srbija.
Komentari (0)