Izgledi srpske privrede u 2023. godini: Privrednici umereno optimistični, stručnjake brine što uvoz raste brže od izvoza

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić/Euronews Srbija

20/02/2023

07:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Spoljnotrgovinska razmena Srbije je prošle godine bila veća za 31 odsto u odnosu na 2021. godinu. Rast bruto društvenog proizvoda, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, u četvrtom kvartalu je bio 0,4 odsto. Ekonomisti navode da je neizvesno da li će te brojke biti moguće održati i u ovoj godini. Najnovija anketa Privredne komore Srbije pokazuje umereni optimizam privrednika, dok većina njih najavljuje nove investicije i tokom ove godine. Dobra vest za zaposlene je da poslodavci najavljuju da će održati postojeći broj zaposlenih, dok stručnjaci smatraju da je skor robne razmere sve lošiji, jer uvoz robe iz inostranstva u Srbiju raste mnogo brže od izvoza.

Bojan Stanić iz PKS kaže da rezultati ankete među privrednicima pokazuju umereni optimizam, imajući u vidu sve okolnosti koje su trenutno aktuelne, a koje primarno dolaze spolja.

"Značajna većina je onih koji očekuju da njihovo poslovanje ostane na istom ili višem nivou u odnosu na poslednji kvartal prošle godine. U odnosu na četvrti kvartal, kada je oko 20 odsto anketiranih registrovalo pad prometa u odnosu na treći kvartal, sada se procenat pesimističnih povećao na 37 odsto, ali je i dalje dobro što ima više onih koji imaju pozitivna očekivanja. Oko 57 procenata anketiranih je najavilo investicije, a čak 88 odsto njih će imati ulaganje na istom ili višem niovu", kaže Stanić.

Kakve su prognoze za ovu godinu?

Veća spoljnotrogvinska razmena Srbije u 2022. trebalo bi da znači i više evra u kasi. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Šoškić navodi da su pokazatelji Zavoda za statistiku tačni, ali da treba tumačiti podatke pravilno, pa prvenstveno utvrditi da li je porastao promet ili su samo cene rasle.

"Mi smo svedoci toga da je prošle godine došlo do rasta mnogih cena. Znamo i šta se dešavalo sa cenom kilovat sata električne enrgije i po kojoj ceni smo mi to morali da uvozimo, pa onda i taj ogromni trošak ispada rast spoljnotrgovinske razmene, a to je svakako loše za nas", ukazuje Šoškić.

Sa druge strane, na Ekonomskom institutu veruju da brojke iz izveštaja Zavoda za statistiku ipak donose malo nade. Ekonomista Ivan Nikolić smatra da, ako uzmemo u obzir da od aprila, maja vrednosno posmatrano imamo stabilizaciju uvoza, možemo sa blagim optimizmom gledati u ovu godinu.

"Nastavljeno je vrlo brzo naše otvaranje prema inostranstvu što je tendencija u poslednjih nekoliko godina. Samo ako pogledamo razmenu robe, ona vrednosno prelazilazi vrednost BDP-a, ako tome dodamo i usluge to je već za tridesetak i više posto više od BDP-a. Po tome je Srbija jedna od najotvorenijih ekonomija u Evropi i to je dobro. To je i odraz opredeljenja upravo da gradimo BDP i dinamiku rasta pre svega na izvozu", smatra Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta.

Međutim, Nikolić ističe da je ove godine usporen rast spoljnotrgovinske razmene i da je uvoz i dalje veći od izvoza.

"Nažalost od kako je dinar ojačao 2017. godine kada je ojačao sa 124 na 117, mi smo tada praktično ušli u jedan nepovoljni trend. Brže nam raste uvoz od izvoza, što znači da raste naš deficit i on je sada došao do tog nivoa da se i MMF oglasio da je spreman da nam da podršku sa novim aranžmanom. Po pravilu će takvu vrstu ponude da da određenoj zemlji koja očigledno na nekom putu ranjivosti", kaže Dejan Šoškić.

Ipak, sagovornici se slažu i da bi taj optimizam trebalo uzimati sa velikom rezervom, jer će ekonomska kretanja u 2023. umnogome zavisiti od situacije u svetu prouzrokovane ratom u Ukrajini.

Prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 66,6 milijardi evra i bila je veća za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Izvoz je porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra, a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra.

Deficit je bio 11,4 milijarde evra, što je za 61,1 odsto više u odnosu na 2021. godinu, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 70,6 odsto i bila je manja od pokrivenosti godinu dana ranije kada je iznosila 75,6 procenata.

Izraženo u dolarima spoljnotrgovinska razmena je bila 70,2 milijarde što je 17,0 odsto više u odnosu na 2021. godinu. Izvezeno je robe u vrednosti od 29 milijardi dolara, što čini rast od 12,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno robe u vrednosti od 41,1 milijardu ili za 20,4 odsto više nego godinu dana ranije. Deficit je iznosio 12 milijardi dolara, što čini povećanje od 44,9 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a 58,7odsto ukupne razmene obavljeno je sa zemljama članicama Evropske unije.

Stanić: Umereni optimizam privrednika

Najnovija anketa Privredne komore Srbije (PKS) pokazala je da su snabdevanje energentima, poremećaj sirovina na tržištu repromaterijala i geopolitički rizici poput mogućeg prekida lanaca snabdevanjanajveći izazovi za srpske privrednike u prvom kvartalu ove godine.

Istraživanje PKS, rađeno je na uzorku od skoro 1.700 kompanija, a pokazalo je da većina ispitanika na početku 2023. godine očekuje nastavak održivih uslova za poslovanje, dok 37 odsto očekuje smanjenje proizvodnje. Oko 57 procenata ispitanika planira nove investicije u 2023. gdoini. Kompanije koje su učestvovale u anktei zapošljavaju više od 265.000 radnika, a 17 odsto od ukupnog broja ispitanih ima strani osnivački kapital.

Bojan Stanić smatra da je optimistično i dobro što imamo pozitivnu situaciju na tržištu rada, s obzirom da više od 90 dosto anketiranih očekuje da im se očuva zaposlenost, odnosno da ostane na istom nivou ili da bude povećana, dok svega 7 odsto očekuje smanjenje zaposlenosti.

"To je značajno zbog naše celokupne situacije i održivosti pošto je taj negativan demografski trend naš najveći rizik. Svega petina, odnosno oko 22 odsto anketiranih vidi poslovnu klimu lošijom u odnosu na prethodni kvartalu, a oko 80 procenata je vidi na istom nivou ili kao bolju", napominje Stanić.

Sagovornik Euronews Srbija kaže da su privrednici u sektoru drvne industrije najmanje optimistični, a da to i ne čudi s obzirom na probleme zbog nedostatka domaće sirovine za proizvodnju, odnosno rezanu građu. On je objasnio i da je turizam imao dobar oporavak u drugom polugodištu, ali da je teško očekivati da se te stope oporavka nastave. Ukazuje da, ipak, kada se pogleda celokupna privreda - preovladava optimizam.

Potencijal za rast prerađivačke industrije

Stanić smatra da definitivno, kada se pogleda izvoz, postoji prostor da on nastavi da raste, ali ukazuje da je problem što usporava evropska privreda, koja je naš glavni spoljnotrgovinski partner. Navodi i da se ove godine očekuje blago pozitivan rezultat na niovu evrozone, a da samim tim dolazi i do određenog pada međunarodne tražnje i da zbog toga nema prostora za tako visoke stope rasta.

On kaže da najveći potencijal za rast ove godine ima prerađivačka industrija. Među delatnostima koje su imale najbolje rezultate je proizvodnja osnovnih industrijskih metala, bakra i čelika, proizvdonja autodelova, a Stanić navodi da postoji prostor i za rast poljoprivredne proizvodnje, jer smo imali dve godine imali loše vremenske uslove. Tu je i veliki broj mikrokompanija koji su uključene u lance snabdevanja velikih igrača na regionalnom i na nivou Evrope i samim tim kod njih postoji prostor za dodatno investiranje kako bi proširili svoje kapacitete u donosu na tražnju koja postoji", kaže Stanić.

Deficit spoljnotrgovniska razmene koji je veći za 60 procenata u odnsou na 2021. godinu jer je dostigao 11,5 milijardi evra, što je pre svega posledica rasta cene ne samo energenata nafta, prirodni gas i električna energija, kao i mašine i uređaji. Imamo značajan suficit na strani usluga, pre svega zahvaljujući kompanijama iz IT sektora.

Euronews