Američki investitori poslovnu klimu u Srbiji ocenili boljom nego prošle godine, Brnabić: Potrebna kvalitetna radna mesta

Američka privredna komora (AmCham) predstavila je danas svoje novo istraživanje o poverenju investitora koje pokazuje da je poslovna klima u Srbiji ocenjena nešto bolje nego prošle godine i kao umereno zadovoljavajuća, a premijerka Ana Brnabić je izjavila da je trenutno jedan od najvećih problema u Srbiji dostupnost radne snage.

"Odlično je što najveći procenat američkih investitora smatra da je u Srbiji dobra poslovna klima i radićemo na daljem poboljšavanju, kroz digitalizaciju, otvoreniju i transparentniju upravu, čime se sužava prostor za korupciju. Tako ćemo biti dostupni za građane i privredu 24 sata svakog dana u godini", rekla je Brnabić.

Razmena sa SAD milijardu dolara

Naglasila je da treba da se potrudimo da otvaramo što kvalitetnija i što plaćenija radna mesta, kako bismo podigli kvalitet života u Srbiji. Ona je istakla da je prošle godine ostvaren najveći obim robne razmene dve zemlje vedan 996,3 miliona dolara, kao i da je ove godine u prvih osam meseci ukupna robna razmena iznosila 854,6 miliona dolara, što je za 45 odsto više nego u istom periodu 2021. Ona je napomenula da to znači da će ukupna razmena ove godine preći milijardu dolara.

Branbićeva je navela je da je u prvih 11 meseci ove godine priliv stranih direktnih investicija iznosio 3,9 milijadri evra, što je osam odsto više nego 2021. koja je bila najbolja do sada, i dodala da će ove godine taj iznos preći četiri milijarde evra.

Tanjug/Sava Radovanović

Hil: Amerika veruje u poslovanje u Srbiji

Ambasador SAD Kristofer Hil je rekao da je Amerika posvećena tome da Srbija uspe i da nije slučajno što ima snažnu privrednu komoru.

"Amerika veruje u poslovanje u Srbiji i nastavićemo i dalje da budemo posvećeni njenom uspehu", poručio je Hil.

U istraživanju AmCham učestovali su predstavnici velikih i srednjih preduzeća koje uglavnom zapošljavaju više od 100 radnika.

Tanjug/Sava Radovanović

Na panel diskusijama u hotelu Hilton, koje će biti držane u okviru predstavljanja desetog istraživanja AmCham o poslovnoj klimi i poverenju investitora pod nazivom "Deseto prolazno vreme", učestvovaće i ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomsolav Momitrović i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Inflacija i cena energenata najveći izazovi

Velika većina kompanija članica AmCham, čak 86 odsto smatra da će uprkos krizi u Ukrajini, njihovo poslovanje ove godine biti u okviru projekcija, ili čak bolje od toga, pokazalo je najnovije istraživanje AmCham-a o poslovnoj klimi i poverenju investitora. Deo članstva koji prijavljuje negativne efekte krize, prijavljuje smanjenje profita (20% članica), poslovnih prihoda (14%) i planiranih investicija (16%), dok je uticaj na zaposlenost veoma mali (svega 6%).

Sa druge strane, uticaj aktuelne krize na poslovanje mikro i malih preduzeća (MMP) je značajnije. Skoro tri puta više MMP ispitanika u odnosu na AmCham (42%) veruje da će prihod biti u padu, dok 45% kompanija očekuje i pad profita.

Najznačajnije negativne uticaje postojeće krize na poslovanje, kompanije članice AmCham-a, ali i MMP-a, navode ubrzanje inflacije, povećanje cene energenata i nepredvidivost cene sirovina.

"Uz globalnu krizu kojoj se još ne nazire kraj, pred privredom Srbije je još jedna izazovna godina. Zato je veoma važno da na dugoročnom planu zajedno sa Vladom Srbije radimo na unapređenju institucionalnih reformi kao što su unapređenje efikasnosti pravosuđa, vladavina prava i veća transparentnost kroz nastavak digitalne transformacije.. Za sledeću godinu, smatram da fokus treba da bude nastavak digitalizacije u cilju efikasnije administracije, zelena agenda za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, unapređenje sistema zdravstvene zaštite i podrška regionalnim inicijativama koje za cilj imaju integraciju Srbije u EU, a jedna od njih je Otvoreni Balkan", rekao je Stefan Lazarević.

Dodao je da će AmCham u narednoj godini intenzivno raditi na doprinosu daljeg približavanja SAD i Srbije. U tom svetlu planiramo posetu Vašingtonu koja će za cilj imati promociju Srbije kao atraktivne investicione destinacije i uklanjanje barijera za još intenzivniju ekonomsku saradnju.

Prosečna ocena poslovne klime 2,8

Nivo zadovoljstva poslovnim okruženjem u Srbiji na nivou je prošlogodišnjeg i beleži porast u odnosu na 2016.godinu. Prosečna ocena poslovne klime je 2,8, što znači da je velika većina članica (73%) umereno zadovoljna, dok je 6% veoma zadovoljno. Srbija je kao investiciona destinacija bolje ocenjena od Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine, a lošije u odnosu na susedne države članice EU. Imajući u vidu da je to slučaj od kada se sprovodi istraživanje, zaključak je da se članstvo u EU percipira kao znak stabilnosti poslovnog okruženja i predvidivosti kratkoročnog i dugoročnog ekonomskog razvoja.

Najveći izazov za članice AmCham-a u 2023. godini jeste dostupnost radne snage, zatim slede izazovi uzrokovani sukobom u Ukrajini, a kao treći najznačajniji izazov za obe grupe ispitanika izdvaja se finansijska disciplina kod plaćanja.

Tanjug/Sava Radovanović

Optimizam za narednu godinu je niži od dosadašnjih izmerenih i u pogledu rasta poslovanja i u pogledu novih zapošljavanja, a usled velike neizvesnosti koju nosi globalna kriza. Ipak velika većina (89%) kompanija AmCham-a za 2023. godinu očekuje zadržavanje ili povećanje poslovanja, a njih (96%) planira da zadrži ili poveća zaposlenost. 

Većina kompanija članica AmCham-a (60%) i skoro polovina MMP ispitanika (44%) navodi smanjenje korupcije kao prioritetnu reformu koju je neophodno sprovesti, nakon čega sledi još jedna institucionalna reforma – unapređenje efikasnosti pravosuđa i vladavina prava (57%). Prvi put od sprovođenja istraživanja, AmCham članovi stavljaju Zelenu agendu na visoko treće mesto reformskih prioriteta (49%), što govori o velikom značaju ekoloških pitanja i zelene energetske tranzicije.

Polovina AmCham članica, kao i MMP ispitanika, smatra značajnim digitalizaciju administracije u radno-pravnim odnosima, zdravstvu, imovinsko-pravnim odnosima, pravosuđu, poreskim i administrativnim procedurama, dok istovremeno smatraju da je za digitalno poslovanje važno uniformno priznavanje elektronskih dokumenata i potpisa, kao i unapređenje digitalnih veština i informacione bezbednosti.