Igre 
Država preplatila "Geoks" za 3,5 miliona evra, da li će sada moći da traži od Italijana da vrate deo subvencija
Komentari11/11/2021
-10:02
Posle odlaska Geoksa iz Vranja, koji je podelio otkaze za više od 1.000 radnika, Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP) kontrolisala je količinu subvencija koje je ova kompanija dobila i utvrdila da je državna pomoć bila neusklađena, odnosno da su država i Grad Vranje "preplatili" ovu investiciju.
U rešenju Komisije piše da su Ministarstvo privrede i Grad Vranje, suprotno zakonu, dodelili firmi "Technic development" upomoć za izgradnju fabrike obuće "Geoks" i da je ona bila – neusklađena. Komisija je zato naložila resornom ministarstvu da od investitora traži povraćaj državne pomoći.
U pitanju je iznos od 414 miliona dinara, odnosno oko 3,5 miliona evra. Stručnjaci kažu da postoje načini da država dobije nazad sredstva, ali da to nije ni lako, ni izvesno, dok iz Ministarstva privrede ne odgovaraju na pitanja Euronews Srbija koji su naredni koraci i šta će preduzeti da bi dobili povrat novca.
Likvidacija Geoksove fabrike u Vranju pokrenuta je 5. avgusta, a bez posla je ostalo više od 1.000 radnika. Ova kompanija je od 2013. godine, kada je počela izgradnja fabrike dobila ukupno 1.506.710.440 dinara, dok je prema podacima Komisije za kontrolu državne pomoći, ukupan iznos opravdanog troška, odnosno investicije u pripremu, igradnju i opremanje fabrike bio 2.185.332.097 dinara. Država im je, dakle, dala oko 12,7 miliona evra, a u izgradnju i opremanje fabrike je ukupno uloženo oko 18,5 miliona evra.
gk.co.rs
"Utvrđeno je da intenzitet državne pomoći dodeljene korisniku iznosi 68,95 odsto, što nije u skladu sa članom 8. Uredbe kojim je propisano da se visina regionalne investicione državne pomoći koja se dodeljuje velikim privrednim subjektima utvrđuje u iznosu do 50 odsto opravdanih troškova ulaganja. To znači da je dodeljeno 18,95 odsto više u odnosu na uredbom propisani intenzitet državne pomoći", objavljeno je u Rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći.
U Rešenju KKDP se navodi da je prekomerni iznos državne pomoći dodeljen 1. aprila 2016. godine, u iznosu od 90.687.891,33 dinara, prilikom isplate III tranše subvencija Ministarstva privrede i 23. decembra 2016. godine, u iznosu od 323.356.500,00 dinara, prilikom isplate IV tranše subvencija, u skladu sa Ugovorom.
U Komisiji za kontrolu državne pomoći navode i da u ugovoru sa "Technic Development" piše da će Republika Srbija i Grad Vranje pružiti pomoć investitoru tako što će Grad Vranje preneti na korisnika pravo svojine zemljišta od 100.000 kvadrata bez naknade i da će u trenutku izdavanja upotrebne dozvole ono biti opremljeno infrastrukturom u skladu sa potrebama korisnika, kao i da korisnik ima pravo na nepovratna sredstava u iznosu od 9.000 evra po novootvorenom radnom mestu, odnosno 11.250.000 evra.
Povezane vesti
Republika Srbija se tada obavezala da će pružiti podršku korisniku pri obezbeđivanju bespovratnih sredstava u vezi sa obukom zaposlenih i da će garantovati oslobađanje od plaćanja poreza na dobit u trajanju od deset godina u skladu sa zakonom, kao i da bude oslobođen od carinskih dažbina i drugih naknada za uvoz opreme. Sve to je, kako su izračuunali u Komisiji, državu koštalo više od 1.506.710.440 dinara (12,7 miliona evra), a po njihovom proračunu nije smela da izdvoji više od 1.092.666.049 dinara, odnosno 9,2 miliona evra.
Da li država može da dobije novac nazad?
Ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije Libek, za Euronews Srbija kaže da teorijski država ima mogućnost da naplati ovaj iznos od investitora, ali da je pitanje da li će se to zaista i dogoditi.
"Kompanije koje potpisuju ugovore o investiranju sa državom, moraju da dostave bankarske garancije i ako ne ispunjavaju deo obaveze, država može da se naplati. Bilo je ranije nekoliko slučajeva kada ni one nisu vredele, jer su istekle ili firme nisu imale novac na računu. Načelno, postoji mogućnost da se u ovom slučaju povuku te garancije, ali je pitanje kako će sve to dalje da se rešava", kaže Gajić.
On napominje da situacija da država izdvoji čak dve trećine do ukupne vrednosti investicije teško može da se prihvati kao isplativa i razumna.
"Mogli bismo reći da je država sve plaćala, da bi neko drugi, odnosno privatnik razvijao svoj posao. Taj iznos subvencija verovatno nije ni konačan, jer osim novčanog udela postoje i oslobađanja od poreza i lokalnih taksi, koje su dodatna povlastica za investitora. Ali, ipak, moramo priznati da nije investitor kriv što smo mi ispali glupi. On je uzeo onoliko koliko smo mu dali", navodi Gajić.
Stručnjak za strana ulgaganja Milan Kovačević smatra da investitor ne mora da vrati državnu pomoć, ukoliko je ona u toj visini bila ugovorena.
Privatna arhiva
"Država sama ne poštuje svoje propise i ne postupa po njima. To bi trebalo da bude kažnjivo, ali se bojim da će proći nekažnjeno. Investitor neće vratiti novac, ako u ugovoru koji su potpisali sa državom i gradom piše da su to ugovorene obaveze države i grada. Eventualno se tu može ići u naplatu štete od onih koji su potpisali štetne ugovore za državu, ali se kod nas uvek gleda kroz prste izvršnoj vlasti i ona ne odgovara za postupke kojima nanosi štetu", smatra Kovačević.
Povezane vesti
On napominje i da, ikao zvuči neverovatno da je država uložila gotovo 69 odsto, a investitor svega 31 osto u izgradnju fabrike, ima investitora koji su za svoja minimalna ulaganja dobili još veći procenat sredstava od države. On napominje da je upravo slučaj Geoksa dokaz da su naše subvencije prosto poklon bez dovoljno razmišljanja da li nam se to isplati.
"Trebalo je odmah izračunati da li ćemo imati koristi od davanja tolike subvencije, i da li će nam se ta korist realizovati u tih pet godina. U mnogim slučajevima je bilo očito iz aviona da neće, odnosno da smo dali previše, a stavili malo ograničenje za investicionu obavezu. Ovaj slučaj trebalo bi da pouči državu da subvencije stranim investitorima ne bi trebalo deliti po univerzalnom modelu, kako sada radi", tvrdi Kovačević.
Komentari (0)