Raste izvoz Namenske industrije: U Srbiji se pravi mnogo prototipa, ali se postavlja pitanje kapaciteta proizvodnje
Komentari21/10/2021
-21:12
Rast izvoza srpske namenske industrije se u poslednjih deset godina uvećao čak tri puta. Stručnjaci međutim ukazuju da strancima najčešće prodajemo municijski program malih kalibara, dok je izvoz artiljerijske municije i vozila i dalje nedovoljan. Srbija je jedna od država koje prave veliki broj prototipa naoružanja, ali vojni analitičari ukazuju da nam nedostaju kapaciteti da bismo proizveli dovoljnu količinu oružja koje su inženjeri osmislili i koje kupci traže.
Srpski izlog oružja zasijao je na nedavno održanom Međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme u Beogradu. Poznavoci prilika kažu da je izloženo više prototipa nego što imaju svetski najjače vojne industrije. Na to ukazuje i vojni analitičar Aleksandar Radić.
"Srbija ima mnogo prototipova u domenu borbenih oklopnih vozila. To je jedna neverovatna količina čak i kad se poredimo da Amerkincima i Rusima. Oni obično idu na izbor između dva sredstva, pa se razvijaju u istoj kategoriji. Kod nas jedna firma radi na borbenom vozilu sa Južnoafrikancima, druga u Sjenici, Kragujevcu pravi lake tenkove i razna druga sredstva. To je jedna neverovatna količina i svako ko je otišao na sajam morao je da bude fasciniran brojem sredstava koje se u ovom trenutku nude na tržištu", smatra Radić.
Ipak, namenska industrija suočava se sa sličnim problemima kao i druge grane privrede. Sve je manje radnika, naročito onih sa iskustvom. Vojni analitičar Vlade Radulović ukazuje da je pitanje nedostatka kapaciteta trenutno najveći problem.
"Možete da napravite prototip, ali i kada to uradite i predstavite i kad on prođe testiranja, a potencijalni kupac kaže da mu treba 200 ili 800 komada, ne možete da ispunite ta očekivanja, jer mi napravimo do deset godišnje. Džaba vam što imate prototip, ako nemate kapacitet koji mogu da isprate tražnju, bez obzira da li se ona odnosi na odbrambenu industriju naše ili drugih država", kaže Radulović.
Prototipi se dugoročno isplate
On ipak napominje da se pravljenje prototipa ipak dugoročno isplati, jer da nije tako, smatra, niko ne bi trošio vreme, novac, energiju i sve ostale resurse da bi to predstavio.
"Ako ne predstavljate prototipe, nemate šta da ponudite za prodaju, a ubrzani razvoj vojne tehnologije je veliki. Najgore bi bilo ne raditi ništa, dok neko ne kupi ono što smo napravili. Put za masovniju proizvodnju je ulaganje u nju kroz otvaranje fabrika, poput pogona složenih sistema u Velikoj Plani i fabrike u Krušumliji. Novac od trgovine naoružanjem nam je bitna stavka, koja nije zanemarljiva", smatra Radulović.
Napominje i da je jedan od uslova najčešća praksa da, države kada kupuju naoružanje, gledaju da li se oružje koje neka država prodaje, ima i u svojim oružanim snagama i da im je to najveća preporuka.
Miloradović: U poslednje četiri godine razvijen 121 sistem
Pomoćnik ministra odbrane Nenad Miloradović smatra da naoružanje jeste srpski izvozni brend. U prilog tome ističe da srpska odbrambena industrija ima tradiciju dugu 180 godina, jaku naučno-tehničku i naučnu bazu, koja je iškolovala nekoliko hiljada stručnjaka i inženjera. Odbrambenu industriju čini 52 preduzeća i sedam naučnih instituta, a u okviru ovog sistema angažovano je oko 20.000 radnika, a Miloradović ističe i s mukom stečenu odličnu reputaciju na svetskom tržištu naoružanja.
"Kontrolisanje naoružana obavlja Tehnički opitni centar i on to radi veoma rigorozno. U poslednje četiri godine 121 sistem naoružanja je razvijen, testiran i uveden u naoružanje Vojske Srbije po tim standardima, a od tog broja 30 su nulte serije, što znači da je napravljen prototip, postavljena linija za serijsku proizvodnju i da je naknadno ispitano to sredstvo na kvalitet i zahteve standarda", objašnjava Miloradović.
On ističe da su kapaciteti naše namenske industrije, kada je u pitanju streljačko naoružanje i sve vrste municije, daleko iznad potreba naše države i da se njima se namiruje i municijaška industrija okolnih zemalja.
"Cilj Ministarstva odbrane i države Srbije nije samo izvoz, već je cilj da dovedemo sposobnost naše odbrambene industrije na tehnološki nivo da može da opremi našu vojsku odgovarajućim naoružanjem. Nijedna industrija, bilo naša ili američka, ili ruska, ne može rentabilno da posluje bez izvoza. Otud se tokom ciklusa razvoja za sopstvene potrebe i izvoza postiže balans", ističe Miloradović.
"Potreban konstantan rad na edukaciji i zaštiti"
Kapetan bojnog broda u penziji i izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić za Euronews Srbija kaže da naše naoružanje tehnološki nije konkurentno, iako smo u trećim zemljama zadržali neki uticaj koji nas preporučuje i drugim državama. On kaže da ohrabrujuće vesti stižu iz Arizone gde se haubica od 155 milimetara dobro pokazala, što znači da još možemo da proizvedemo nešto kvalitetno.
"Predstoji provera i na Aljasci u polarnim uslovima i oni imaju eksplicitne procedure šta svaki sistem mora da zadovolji i politički uticaj se isključuje, tako da bi moglo da se dogodi da NORA uđe u sistem odbrane američke vojske", smatra Lunić.
U proteklom periodu bilo je nekoliko slučajeva akcidenata, posle kojih se govorilo o neadekvatnom skladištenju i nedovoljnoj zaštiti radnika.
"U ovoj industriji su važni i prateći elelmenti o kojima na žalost najčešće razmišljamo kada su u pitanju izgradnja strukture kvaliteta, jačanje protokola bezbednosti na radu, da bi se što manje ostavilo na savesti i odgovorinosti pojedinaca koji učestvuju u konkretnoj proizvodnji. Mnogo su više rizične proizvodnje u Valjevu, Lučanima, Čačku i Bariču, nego u Zastavi ili kada je u pitanju proizvodnja složenih borbenih sistema. Potreban je konstantan rad na edukaciji i zaštiti od opreme do ostalih tehnilčkih sredstava i poštovanja standarda i to će u kontinuitetu dati rezultat", kaže Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine
Najviše se izvozi municija
Prema podacima Ministarstva trgovine, 2009. smo izvezli robu vrednu 145 miliona dolara, a 2018. oko 458 miliona dolara. Nikčević kaže da se najviše izvozi municijski program, od malih kalibara do artiljerijske municije.
"Među partnerima, najveći kupci i partneri su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, a od tradicionalnih partnera SAD su veliki kupac i značajno tržište za našu malu municiju. Raduje činjenica što smo uspeli u tom programu da proširimo kapacitete otvaranjem fabrike u blizini Prvog partizana koji raste iz godine u godinu i po asortimanu robe i po kapacitetu. To je dokaz da se naša industrija fleksibilno ponaša i da ide u korak sa zahtevima tržišta", priča Nikčević.
Ipak, iako izgleda opasno i vojna industrija je krhka. Osim manjka radnika sa iskustvom problem su i određene afere koje su se povezivale za pojedine fabrike. Dok se šteta procenjuje, čini se najveća će biti naneta, ako one ostanu bez odgovora.
Komentari (0)