Srpska privreda je pokretač Zapadnog Balkana, a Nemačka značajan partner

Privreda Srbije je važan pokretač razvoja ekonomija i privreda na Zapadnom Balkanu, a Nemačka je jedan od najznačajnih ekonomskih partnera Srbije na teritoriji Evrope, rekao je danas državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović.

Na onlajn konferenciji "Zelena industrijska politika", Stevanović je naveo da je prošle godine izvoz u Nemačku vredeo 2,2 milijarde evra, dok je uvoz bio 3,12 milijardi evra.

Stevanović je podsetio da je 2019. godine bio značajan skok razmene sa Nemačkom, a da je u 2020. taj trend je gotovo zadržan. Kako je rekao, od 2010. godine do danas priliv investicija iz Nemačke je premašio 1,6 milijardi evra, a da je od 2007. do 2020. godine Ministarstvo privrede zaključilo 38 ugovora o dodeli sredstava podsticaja za investicione projekte iz Nemačke.

Stevanović je istakao da će realizacijom 38 projekata biti investirano 658 miliona evra, što će zaposliti 16.700 radnika, a da je Srbija izdvojila nešto ispod 130 miliona evra za podsticaje.

Sagovornike u okviru konferencije koju je organizovala Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, on je podsetio da je srpska privreda tokom pandemije u 2020. godini imala manji pad BDP-a nego zemlje okruženja i značaj deo zemalja EU.

Naveo je da se naša industrijska proizvodnja kontinuirano oporavljala od maja prošle godine, pre svega kroz rast prerađivačke industrije. On je istakao da je broj zaposlenih prošle godine povećan za 1,9 posto, a broj nezaposlenih smanjen za 3,9 posto, dok su bruto zarade porasle 7,8 posto realno, a neto zarade porasle 7,7 posto realno.

profimedia

"Mislim da smo na ovaj način dali najaču podršku jačanju demokratskih prava u Srbiji tako što smo očuvali radna mesta, obezbedili nova radna mesta, sačuvali našu ekonomiju, i pozicionirali Srbiju na krovu ne samo Balkana, nego i Evrope", rekao je državni sekretar.

Ubrzanje ekonomske aktivnosti

Stevanović je istakao da su u prvom kvartalu 2021. godine ekonomske aktivnosti u Srbiji značajno ubrzane, i da je sa ostvarenim privrednim rastom od 1,2 posto dostignut je pretkrizni nivo. Naglasio je da je kod prerađivačke industrije u prvom kvartalu povećan obim proizvodnje u 17 od 24 grane odnosno delatnosti.

Govoreći o strategiji industrijske politike Srbije do 2030. godine i akcionom planu do 2023. godina, rekao je da se nastoji da se kreira fokusirana, bolje koordinisana politika razvoja industrije, kao i da bude unapređena efikasnost instrumenata za njenu implementaciju.

"Potrebno nam je povećanje investicija, i poboljšanje njihovog kvaliteta, ulaganjima u srednje i visoke tehnologije", istakao je on.

Stevanović je rekao da je usvojen princip pametne specijalizacije, odnosno da je naša strategija prihvatila principe EU gde je fokus na snaženju ljudskih potencijala, digitalizaciji, inovacijama, investicijama i cirkularnoj ekonomiji

"Aktivnosti našeg akcionog plana su usmerene na usklađivanje sa novim dokumentima industrijske politike EU, i sa novonastalom privrednom situacijom izazvanom kovidom", rekao je Stevanović.

Dodao je da su mere i aktivnosti akcionog plana stavile u fokus digitalizaciju, cirkularnu ekonomiju, koji su najvažniji procesi u industrijskoj politici Srbije ali i EU.

On je ocenio da Srbija polako ulazi u sferu kapitalno intenzivnih sektora, i dodao da o tome govore naše investicije. i naše investicije, njihov karakter i intenzitet govore u prilog tome

"Srbija će nastojati da u narednom periodu da snažan doprinos stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. ali i doprinos ispunjenju zelene agende za Zapadni Balkan", rekao je on.

U dijalogu sa privredom, kako je istakao, kao najveći problemi na ovom putu pobrojani su zastarelost tehnologija, gubici u tokovima sirovina, materijala i proizvoda, neadekvatno upravljanje otpadom i otpadnim vodama, nedovoljno iskorišćenje izvora obnovljive energije, kao i nedovoljno razvijena svest u industrijskom sektoru o značaju zaštite životne sredine.