Igre 
Mesec i po dana posle odlaska Geoksa - radnici žive u neizvesnosti, ne nazire se novi poslodavac
Komentari20/09/2021
-20:30
Mesec i po dana od kako je kompanija Geoks ozvaničila da fabrika u Vranju odlazi u likvidaciju, i da bez posla ostaje više od 1.000 radnika za njih se još nije našlo rešenje. Uprkos najavama predsednika Aleksandra Vučića da će u septembru novi investitori doći u Vranje, kao i da će njih 250 odmah zaposliti turska fabrika Teklas iz Vladičinog Hana, te da se pregovara i sa lokalnim privrednicima, rešenja još nema. U međuvremenu je 120 radnika dobilo posao u Teklasu.
Kako nezavnično saznajemo, na konkurs gradskih vlasti kojim su pozvali poslodavce da učestvuju u programu prekvalifikacije bivših radnika Geoksa, nije se javio nijedan privrednik, pa će Grad Vranje uskoro raspisati novi javni poziv za stručno osposobljavanje i samozapošljavanje oko 100 bivših radnika Geoksa.
Urednik portala Bujanovačke Nikola Lazić kaže za Euronews Srbija da je nemoguće u mestu gde su investicije male zaposliti odjednom toliko ljudi koliko je ostalo bez posla zbog zatvaranja ove fabrike.
"Geoks je uzeo 18 miliona evra za te radnike i imao obavezu da ovde bude pet godina. Otišao je i sada su svi ti ljudi u jednoj neizvesnosti, a moglo je to mnogo elegantnije da se reši, kada znamo da je Vranje jedan obućarski grad, koji baštini tradiciju Koštane koja je u vreme Jugoslavije imala 3.000 radnika, a od koje su nastale mnoge male fabrike obuće. Mogle su te pare da se daju tim ljudima, pa da svi budu srećni i zadovoljni. Vlasnici tih malih preduzeća su ukazivali na potencijalne probleme, ali ih tada niko nije slušao", rekao je Lazić.
Arsić: Posao države da stvori uslove za investiranje
Profesor Ekonomskog fakuteta u Beogradu Milojko Arsić, međutim, napominje da u tržišnoj ekonomiji država ne rešava probleme pojedinačnih preduzeća i radnika, već da ona stvara opšte uslove za investiranje, za formiranje novih preduzeća i za napredak i razvoj postojećih, kojima se otvaraju nova radna mesta. On smatra i da dugogodišnji model subvencionisanja stranih investicija sada, na neki način obavezuje državu da pomogne.
"Država se duboko uključila u taj aranžman i poslove koji nisu tipični za zemlje u tržišnoj ekonomiji. Subvenionisanje privatnih preduzeća i investicija postoji i u razvijenim tržišnim ekonomijama, ali su mnogo ređa i selektivnija. Mi to radimo češće nego što je uobičajeno i onda to donosi posledice da neko odlučuje o nekom javnom novcu, pa kada su ti rezultati nepovoljni, da država ne može lako da se izvuče iz tog posla", kaže Arsić.
Profesor napominje da bi osnovni zadatak države trebalo da bude da stvori makroekonomsku stabilnost, izgradi infrastrukturu, da uspostavi vladavinu prava i da kao rezultat toga sami investitori otvaraju dovoljno radnih mesta, tako da i kada neko preduzeće bankrotira radnici mogu da nađu posao u nekoj drugoj kompaniji. On napominje da se to dešava u državama u kojima je stopa nezaposlenih ispod pet odsto.
Povezane vesti
Urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk smatra da nije bilo realno očekivati da će fabrika Teklas u kojoj je radilo oko 900 ljudi zaposliti odjednom još 500 radnika. On smatra da bi mnogo korisnije bilo da je država novac koji je dala stranim investitorima podelila građanima, koji bi se udružili i osnovali svoje male fabrike, odnosno pokrenuli neku proizvodnju.
"Prva godina u kojoj je upao u minus bila je dovoljna Geoksu da ode, zbog pada tražnje i smanjene proizvodnje, kao da su oni jedini imali problema u poslovanju. Karakteristično je da su prvu godinu u kojoj su imali neto gubitak iskoristili da napuste Srbiju. Kada bismo 14 miliona evra, koje im je država dala podelili na broj radnika koje su angažovali, to bi bilo više od 10.000 evra po svakom zaposlenom. Našlo bi se valjda desetak grupa od po desetak ljudi koji bi možda uspeli da pokrenu proizvodnju i neki od njih bi opstali, a ovako nije uspeo niko", kaže Ćulibrk.
Profesor Arsić smatra da ne bi bilo rešenje ni da je država dala pojedincima novac koji je dala stranim investitorima, što je česta zamerka upućena zbog politike državnih subvecija.
"Takav model je sprovodiv, ali nije bolji od postojećeg modela, jer većina nema iskustva s tim, samo mali procenat ljudi je sposoban da se bavi preduzetništvom. Da mu date novac da zaposli sebe i druge ljude. Mi nismo specifični u odnosu na druge zemlje po tome. To je miks određenih osobina koje čovek mora da ima. To je poseban dar, relativno redak. Većina ne bi uspela da pokrene održiv biznis. Država bi trebalo da stvori uslove za one koji su sposobni da se time bave. To je sporiji put, ali ako se krene na vreme stiže se. Ovo daje brže rezultate, ali nije održivo na duži rok", kaže Arsić.
Komentari (0)