Igre 
Geoks otišao, a radnici čekaju rešenje – šta se do sada zna o njihovoj sudbini
Komentari10/08/2021
-10:24
Italijanska kompanija Geoks u Vranju je zatvorila svoje pogone, a 1.200 radnika putem obaveštenja na oglasnoj tabli saznalo je da više nisu zaposleni u toj fabrici. Oni čekaju rešenje za svoj problem, a predstavnici države su obećali pomoć.
Radnici su u neizvesnosti, a očekuju da će u narednih mesec dana dobiti rešenja o otkazu, da bi mogli da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Niko iz kompanije ih nije kontaktirao, pa ne znaju ni kada će im biti isplaćene zaostale zarade, javlja dopisnik Euronews Srbija.
Šta se do sada zna o sudbini radnika Geoksa? Kako je ranije najavljeno, fabrika Teklas koji posluje u Vladičinom Hanu, trebalo bi da preuzme jedan broj radnika.
Prema navodima predsednika Srbije najpre bi 250 radnika trebalo da pređe u Teklas, a potom do proleća ukupno 600. Ipak, od radnika još niko nije dobio poziv. Takođe, Vučić je najavio pomoć u vidu prosečne zarade u Vranju onima koji su ostali bez posla nakon zatvaranja Geoksa.
Pomoć obećava i lokalna samouprava. Nebojša Zupančić, gradski većnik za privredu najavljuje da će do kraja nedelje biti raspisan konkurs za obuku radnika na zatev poslodavca što znači da će moći da se prekvalifikuju i grad će finansirati obuke tri do četiri meseca, što zavisi od broja prijavljenih.
Radnici u neizvesnosti
Pre nekoliko dana, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković je održao sastanak sa privrednicima, gde se između ostalog razgovaralo i o rešenju za radnike Geoksa.
Na skupu je dogovoreno formiranje Radne grupe predstavnika lokalne samouprave i privrednika u cilju utvrđivanja broja potrebnih radnika.
Povezane vesti
Do ispunjenja svih obećanja, radnici su u neizvesnosti, kako da prežive, a mnogi i kako da isplate kredite bankama.
Jedna od bivših radnica Geoksa Danijela Tasić rekla je za Euronews Srbija da radnici ne žele prekvalifikacije, jer smatraju da najverovatnije neće dobiti posao za stalno ni sa prekvalifikacijama.
Povodom najava iz grada da će biti raspisan konkurs za prejkvalifikacije, Danijela Tasić je rekla: "Znate kako, ko mora, najverovatnije da će da prihvati. Kome je hitno, ali ne verujemo ni to".
Vlasnik bi trebalo da objasni zašto odlazi
Geoks je u Vranju radio pet i po godina. Od države su dobili ukupno 16 miliona evra, likvidaciju su proglasili 5. avgusta, zbog, kako su naveli, nerentabilne proizvodnje. Država je Geoks subvencionisala sa 9.000 evra po radniku, a grad je ovoj kompaniji dao zemljište i infrastrukturu.
Petrica Đaković novinarka nedeljnika NIN rekla je za Euronews Srbija da Geoks spada u nekolicinu preduzeća koji su simboli državne politike privlačenja stranih investicija.
"Problem sa privlačenjem stranih investicija jesu primeri kao što su Jura ili Geoks. Možda se može prihvatiti argument da je takav način privlačenja investicija bio neophodan, ali takva politika se za ovih 15 godina pretvorila u suprotnost onome od čega je krenula", navodi Đaković.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević napominje da je ideja da se subvencije vežu samo za zapošljavanje ljudi nelogična.
Povezane vesti
"Poslodavac hoće da poveća produktivnost i da radi sa što manje ljudi, a mi pokušavamo da mu 'utrpamo' što više radnika da bi na taj način opravdali date subvencije. Krajnji je rok da razmislimo o boljem konceptu privlačenja stranih uglaganja. To se može desiti ako otklonimo one sistemske probleme koji čine lošu investicionu klimu", smatra Kovačević.
On ističe da je čudno što informacije o Geoksu dolaze sa raznih strana, ali ih ne dobijamo od vlasnika, koji bi trebalo da objasni zašto odlazi i otpušta radnike. Tako, kako kaže, do javnosti stižu različite ideje o tome šta se događa.
Na pitanje da li se država može zaštititi u ovakvim situacijama i da li se može tražiti odšteta od investitora, napominje da bi se to moglo desiti, ali samo ako postoji kao ugovorena obaveza.
Povezane vesti
Nema preciznih podataka o efektima subvencija
Prezicnih analiza o efektima subvencija još nema, ali je sigurno da je država prethodnih decenija za njima često posezala kako bi privukla nova ulaganja. Od 2006. do 2019. bilo je 296 investicija od kojih su 202 bile strane, a 94 domaće. Zahvaljujući državnim podsticajima koji su u proseku iznosili 7.348 evra po radniku, posao je dobilo 89.138 ljudi.
To su podaci do kojih su u svojoj analizi došli Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i naučni saradnik Miroljub Nikolić.
Ukupan iznos subvencija koje je država dala iznosio je 655 miliona evra, dok su strani investitori uložili 2,7 milijardi evra, a domaći 239 miliona evra.
Komentari (0)