Čekovi, kartice i krediti bacaju potrošače u dilemu: Koji oblici zaduživanja su najpovoljniji u vremenu rasta kamata
Komentari30/07/2023
-12:24
U periodu rasta kamatnih stopa i visoke inflacije mnogi građani traže načine da se izbore sa finansijskim obavezama, zbog čega se pribegava različitim oblicima pozajmia kod banaka. Iako se zaduživanje sada ne savetuje, mnogi nemaju izbora, pa gledaju kako da to učine po što povoljnijim uslovima.
Savet stručnjaka je da je najjeftinije ono zaduživanje koje ima najmanju kamatnu stopu. Takođe poručuju da bi trebalo da, za novac koji će dobiti putem pozajmice, kupe ono što će trajati duže od perioda otplate kredita.
Koji su najbolji načini plaćanja i za koje vrste kredita će građani imati najviše muke da ih otplate?
Čekovi - najpovoljnija opcija za plaćanje, a trgovinski lanci ih održavju u životu
Najpovoljniji instrumenti plaćanja su čekovi koji ne prestavljaju klasično zaduživanje, već omogućavaju plaćanje na rate. Čekovi u Srbiji su prilično popularni zato što sa sobom ne nose nikakvu kamatu, a jedini minimalni troškovi su prilikom njihovog izdavanja.
S druge strane, kao beskamatni oblik plaćanja, čekovi su "trn u oku bankarima", kaže za Euronews Srbija Dušan Uzela sa sajta "Kamatica".
"Bankari bi najradije da ne postoje čekovi, ali kupovna moć građana određuje da li su čekovi prisutni ili ne. Kupovna moć građana je takva da trgovinski lanci održavaju čekove u životu i da bi nešto prodali, daju tu opciju odloženog plaćanja. To građanima odgovora jer je beskamatno i pratkično. Postoji jedna duboko ukorenja navika u ovom narodu da koristi čekove i zato oni i dalje egzistiraju i kao kategorija platnog instrumenta su najpovoljniji", rekao je Uzelac.
On, međutim, kaže, za razliku od starijih koji i dalje plaćaju čekovima i imaju tu naviku, mlađi ljudi ih ne koriste jer se njima prilikom otvaranja prvog računa u banci nude razne kartice.
Bankar Vladimir Vasić kaže da čekovi jesu najpovoljniji, ali da ih sve manje u upotrebi.
"I oni imaju neki svoj fiksni trošak koji banke naplaćuje jer su papirni dokument koji se čuva, prati, manipuliše se sa njim i u smislu porcedura je komplikovan. Svaka banka ima svoj troškovnik za izdavanje čekova. Čekovi jesu nesto što mora da se pošalje, mora da se primi, mora da se prebroji i mora da se proknjiži, to je čitav neki set aktivnosti koji su vezani za papirni ček", rekao je Vasić.
Gotovinski krediti - bitno je racionalno ih koristiti
Gotovinski kredit je oblik zaduživanja koji predstavlja nenamenski kredit i razlikuje se od kredita za refinansiranje nekog prethodnog zaduženja ili u odnosu na kredite koji se koriste za kupovinu nekretnine. Za razliku od drugih vrsta kredita, korisnik gotovinskog kredita nije dužan da troši na način kako je to propisala banka. Najpopularniji je bankarski proizvod, a može biti korisna stvar ako se racionalno koristi, kažu stručnjaci.
Uzelac kaže da se gotovinski krediti uzimaju tokom cele godine, a da je napametniji način takve vrste zaduživanja da se kupi ono što će trajati duže od perioda otplate kredita.
"Ako uzimate kredit za letovanje na otplatu od tri godine, onda je pitanje šta ćete raditi druge dve godine", dodaje on.
Gotovinski krediti su, navodi Uzelac, karakteristični su za sve moguće sezone, i za zimovanja, kupovinu garderobe, spremanje zimnice u jesen, spremanje dece za školu i rekreativnu nastavu, kao i registraciju automobila.
Vasić je naveo da se gotovinski krediti uglavnom kreću od nekoliko stotina hiljada dinara do milion dinara.
"Retko se uzimaju za iznose preko milion dinara, a najčešće kada se renoviraju stanovi i kuće ili posle kupovine stana za njegovo opremanje", rekao je Vasić.
Vasić je rekao da se kamate na gotovinske kredite u dinarima kreću od 12 do 15 odsto i da u ukupnim kreditima oni iznose oko 45 odsto.
Oprez sa dozvoljenim minusom i kreditnim karticama
Vasić je naveo da je dozvoljeni minus možda najskuplji proizvod zbog kamata i da ne treba koristiti tu opciju zaduživanja, osim ako je u pitanju pozajmica na nekoliko dana do plate.
On upozorava da samo ulaženje u dozvoljeni minus i duži vremenski period podrazumevaju i veću kamatu, pa se zato ne treba zaduživati do maksimalnog iznosa i na tu mogućnost treba gledati kao na "rezervu za ne daj bože".
"Kad imate dozvoljeni minus, banka mora da taj novac rezerviše. Ako vam je dala do 100.000 dinara dozvoljeni minus, vi imate mogućnost da ga i ne koristite, ali banka ta sredstva mora da ima uvek spremna za vas. Zato je tu veća kamata za takva sredstva, a kod gotovinskog kredita banka zna unapred da ćete da uzmete 100.000 dinara, toliko novca vam je dala i tu je malo niža kamata", kaže Vasić.
I Uzelac kaže da dozvoljeni minus ne mora da bude nepovoljnija opcija, ali samo ako je reč o malim iznosima pozajmice.
"Svi oni imaju svoju cenu. To vam je isto kao televizor, imate skuplji i jefitniji model, sa manje ili više funkcija. Dozvoljeni minus dozvoljava da nemate veliku izloženost kreditu u slučaju ako vam zafali 100 ili 1.000 dinara, a ne da podižete na primer 100.000 dinara. Dozvoljeni minus ima karakteristiku da plaćate po danu korišćenja, kamata vam kuca od prvog dana. To je otvoreni kredit sa iznosom i rokom, jer možete da pozajmite 5.000 dinara na tri dana i da vratite. To sa klasičnim kreditom ne možete", rekao je Uzelac.
Prema njegovim rečima, kreditne kartice su slične minusu i one imaju opciju vraćanja, ali namenjene su za transakciono plaćanje, odnosno za kupovinu na prodajnim mestima, post terminala i namenjeni su dominatno za kupovinu.
Komentari (0)