"Bankarski brak iz prisile": Zašto je švajcarski plan za spasavanje "Kredi Svisa" ponovo zacrveneo berze

Komentari

Autor: Bloomberg / Euronews Srbija / Z. R.

21/03/2023

07:10

"Bankarski brak iz prisile": Zašto je švajcarski plan za spasavanje "Kredi Svisa" ponovo zacrveneo berze

Tanjug/AP/Ennio Leanza/Keystone - Copyright Tanjug/AP/Ennio Leanza/Keystone

veličina teksta

Aa Aa

Vest da je UBS pristala da kupi posrnuli "Kredi Svis" predstavljena je juče kao istorijski dogovor za spas ove banke i obuzdavanje krize koja je pretila da se proširi na globalna finansijska tržišta. Tek će se, međutim, videti u narednom peirodu, da li je ovaj dogovor dovoljan kako bi se povratilo poverenje kod zajmodavaca širom sveta. Za razliku od američke Banke silicijumske doline (SVB), koja je ostala bez podrške i završila u bankrotu, švajcarska banka je dobila podršku države, što bi trebalo da bude garant njenog opstanka.

Dan posle objave informacije o preuzimanju, pitanje je da li će ono uspeti da zaustavi lavinu, jer su berze odgovorile padom akcija obe banke. "Kredi Svis" je potnuo za 60,9 odsto od početka trgovanja, dok su akcije UBS pale za 9,15 odsto.

Paket za spas "Kredi Svisa" podrazumeva pomoć Švajcarske nacionalne banke u vidu likvidnosti od 100 milijardi franaka UBS-u, dok vlada daje garanciju od 9 milijardi franaka za preuzimanje potencijalnih gubitaka od imovine koju kupuje UBS. Švajcarski regulator FINMA je istakao da će obveznice "Kredi svisa" u vrednosti od oko 16 milijardi švajcarskih franaka postati bezvredne, kako bi se osiguralo da privatni investitori snose deo troškova.

Blooomberg ukazuje da je ovaj aranžman upravo po tome kontroverzan, jer krši standardni redosled korporativnih finansija. U lekcijama koje pišu u udžbenicima, u scenariju otpisa, akcionari su prvi koji pretrpe udarac pre nego što se AT1 obveznice suoče sa gubicima, ali je sada situacija prvi put obrnuta.

Zato i ne čudi da je na poziv analitičara ubrzo nakon što je dogovor sklopljen, prvo postavljeno pitanje bilo o brisanju AT1. Izvršni direktor UBS Ralph Hamers je odgovorio da je to odluka koju je donela švajcarska agencija za nadzor finansijskog tržišta, a ne njegova banka.

Stakić: Niko nije čitao sitna slova

Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže za Euronews Srbija da je upravo to razlog što su berze od jutros završile u crvenom. Praksa kaže da se prilikom preuzimanja, najčešće dešava da padne vrednost akcija onoga ko kupuje, ali da to zavisi od prirode te akvizicije, odnosno da li je bila isforsirana ili nije.

"U ovom slučaju je to bila "svadba pod prisilom", tako da je i razumljiv rezultat na berzama. Međutim, ono što je dodatno doprinelo da se berze "zacrvene" od jutros je činjenica da je objavljeno da vlasnici određene kategorije obveznica uošte neće biti isplaćeni. To do sada nije zabeleženo, da vlasnici obveznica bilo kog ranga ne budu isplaćeni, odnosno da pre njih budu isplaćeni akcionari. Postoji neki red čekanja i pravo isplate i do sada su i teorija i praksa govorile da su vlasnici akcija poslednji u tom nizu, a da su pre njih vlasnici različitih kategorija obveznica", objašnjava Stakić.

Profesor napominje da je ovo što se sada desilo pokazalo jednu anomaliju, da vlasnici jedne kategorije obveznica uopšte neće biti isplaćeni i da su berze reagovale, jer se sada razmišlja da li eventualno postoji prostor za tužbu.

"To je danas bio razlog neizvesnosti, jer su veliki igrači držali tu kategoriju obveznica i sami imaju emitovane obvezniice, a danas je na tržištu neverovatno pala njihova cena. To što se danas desilo ne pamti praksa u poslednjih više decenija. Oni kažu da je sve bilo po slovu zakona, jer u tom jednom ugovoru prilikom izdavanja obveznica, piše da to može da se desi, ali izgleda da niko nije čitao ta sitna slova", rekao je profesor za Euronews Srbija.

Stakić podseća da su obveznice dužnički instrumenti i da one po prirodi stvari moraju da budu u redu čekanja ispred akcija kada se ovako nešto desi. Među njima postoji mnogo rangova, mnogo kategorija, ali da su sve one uvek bile u redu ispred akcija.

"Ovo je izuzetak, jer se pokazalo da baš ta kategorija, neke vrste hibridnih instrumenata, da su na neki način potpuno otpisane, što je red veličine oko 16 milijardi švajcarskih franaka", rekao je Stakić.

"Da nije bilo miga države ne bi bilo ni ovog braka iz prisile"

On smatra da je stvar rešena sa pripajanjem banaka i da će kriza u bankarskom sektoru Švajcarske i Evrope biti zaustavljena.

"Proces preuzimanja će trajati možda i godinu dana. UBS banka je prošla odlično i kupila je "Kredi Svis" po ceni koja je dosta niža od njene berzanske vrednosti u petak. Ona je sada sa tom akvizicijom postala bitan finansijski faktor u rangu sa nekim američkim bankama. Ne treba smetnuti s uma da je sve to podržala centralna banka Švajcarke time što je omogućila hitnu likvidnost sa više od 100 milijardi, koliko je bilo neophodno", rekao je profesor.

On smatra da je dobro što "Kredi Svis" nije nacionalizovana i što se nije mešala država u smislu da je koristila novac poreskih obveznika, ali napominje da, da nije bilo miga države i guranja s njene strane, da se taj "brak iz prisile" ne bi ni realizovao.

Podsetimo, akcije "Kredi Svisa" izgubile su četvrtinu svoje vrednosti protekle nedelje, a banka je bila prinuđena da iskoristi zajam od 54 milijarde dolara koji je dobila od Centralne banke Švajcarske. Zaštita likvidnosti koju je sprovela švajcarska centralna banka sredinom prošle nedelje nije, međutim, uspela da okonča tržišnu dramu koja je pretila da otera klijente, što je ukazivalo da bi mogle da nastanu potencijalne posledice na finansijska tržišta.

Evropska centralna banka saopštila je da je spasavanje Kredi Svisa bilo izuzetno značajno za smirenje na tržištu, a poručila je i da je spremna da banke evrozone podrži kreditima ako bude potrebno. Švajcarski ministar finansija izjavio je da bi bankrot "Kredi Svisa", banke od globalnog značaja, stvorilo nepopravljive posledice za finansijska tržišta.

Kako je objavio Bloomberg, švajcarska banka platiće više od tri milijarde dolara, a u pitanju je kupovina svih akcija po ceni koja čini samo delić procenjene vrednosti "Kredi svisa" od petka, koja je iznosila oko osam milijardi dolara. UBS je navodno ranije dao ponudu od oko milijardu dolara za "Kredi Svis" što je ova banka odbila. Prema uslovima transakcije koja obuhvata sve akcije banke, akcionari "Kredi Svisa" će dobiti jednu deonicu banke UBS za svakih svojih 22,48 akcija, što je ekvivalentno vrednosti od 0,76 CHF po akciji.

Predstavnici dve banke odbili su da komentarišu plan, koji je dogovoren na brzinu i nastoji da reši ogroman pad akcija i obveznica "Kredi Svis" tokom protekle nedelje nakon kolapsa manjih američkih kreditora.

Predsednik "Kredi Svis" Aksel Leman rekao je na konferenciji za novinare u nedelju da su najnovija dešavanja koja su proizašla iz banaka u SAD pogodila u najnepovoljnijem trenutku“.

- Ubrzani gubitak poverenja i eskalacija u poslednjih nekoliko dana jasno su pokazali da "Kredi svis" više ne može postojati u svom sadašnjem obliku. Srećni smo što smo pronašli rešenje za koje sam uveren da će doneti trajnu stabilnost i sigurnost za klijente, osoblje, finansijska tržišta i Švajcarsku - rekao je Leman.