Prosečna plata raste, ali to ne osete svi radnici: Ko je uspeo da "pregura" inflaciju, a kome je "pojela" povišicu

Komentari

Autor: Zlatica Radović

01/03/2023

07:00

Prosečna plata raste, ali to ne osete svi radnici: Ko je uspeo da "pregura" inflaciju, a kome je "pojela" povišicu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U decembru prošle godine prosečna plata je iznosila 84.227 dinara. U svim delatnostima je u decembru zabeležen rast zarada, ali stručnjaci ukazuju da je mnogima inflacija od 15,1 odsto "pojela" povišicu.

U poslednjem mesecu prošle godine prosečne zarade "nazidali" su i bonusi koje su dobijali zaposleni u pojedinim delatnostima. Tako su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na račune zaposlenih u farmaceutskoj industriji, proizvodnji hemikalija i u vodenom saobraćaju legle uplate veće za oko 24 odsto u odnosu na novembar. I u sektoru proizvodnje pića zabeležen je mesečni rast od 17 odsto, pa su umesto oko 82.000 dobili oko 99.000 dinara. Istu povišicu u procentima su dobili i u arhitektonskim delatnostima i oni koji se bave popravkom računara.

Zarade trgovaca u maloprodaji su u decembru bile oko 57.000 dinara, dok su zaposleni u veleprodaji poslednjeg meseca prošle godine primili gotovo duplo više - oko 102.000 dinara. Veletrgovci su očigledno delili i bonuse, jer je decembarski prosek zaposlenih u ovom sektoru za 20,3 odsto veći u odnosu na prosečnu zaradu iz 2022. godine.

"Cene rasle više od plata"

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Euronews Srbija da su prosek podigle kompanije koje su u decembru delile bonuse svojim radnicima, ali da se to ne odnosi na sve firme u tim sektorima. On napominje da su plate prošle godine porasle u svim delatnostima, ali da ih je istopila inflacija, jer su cene imale veći rast.

"Nominalna plata u evrima raste, jer je evro 'zakovan', a inflacija raste već drugu godinu, dok se u dinarima vidi da je rast inflacije veći od rasta zarada. Oko 60 odsto ljudi ima platu ispod proseka i njima ništa ne znači to što je ona 84.227 dinara, jer je za njih nedostižna. Imamo sektore koji nisu toliiko konkurentni i u kojima je angažovana manje obrazovana radna snaga, gde su koeficijenti niži i jedan značajan broj ljudi i dalje ima jako niske, gotovo mizerne plate", ukazuje Milićević.

Ekonomsita napominje da prosek dižu delatnosti gde se traže visokoobrazovani ljudi poput stručnjaka iz raznih oblasti i IT sektor, ali i one u kojima ima deficitarnih zanimanja poput vozača, zanatlija, koji dobijaju i duple prosečne zarade, jer su veoma traženi i rade u sektorima u kojima nedostaje radna snaga.

"Ugovorene cene rada u tim delatnostima ne odražavaju uvek stručnost, već potrebu za radnikom. Ako je poslodavcu potreban, on će da plati mnogo više da bi ga zadržao. Danas imamo zanatlije koji su maltene plaćeni koliko traže. Trgovci i turizam i ugostiteljstvo i dalje imaju najniže zarade, ali zbog velike potražnje su i konobari sve bolje plaćeni, jer ih je sve manje, a raste potreba za ovim kadrom", kaže sagovornik Euronews Srbija.

Kome su najviše porasle plate, a kome najmanje

Prema podacima RZS, u Srbiji su najbolje plaćeni zaposleni u IT sektoru, a za njihovu prosečnu zaradu radnik koji ima prosečnu platu mora da radi 3,5 meseca, dok onaj ko je na minimalcu radi čak sedam meseci. Oni su i apsolutni rekorderi kada je u pitanju rast zarada, jer su im za godinu dana plate porasle oko 30 odsto. Rast plata veći od godišnje inflacije od 15,1 u decembru zabeležen je u samo nekoliko sektora, a među njima su vodeni saobraćaj, gde su zarade veće za 20,7 odsto, u vazdušnom saobraćaju 16,5 prosenata, kao i 17,8 odsto u kinematografskoj i televizijskoj produkciji.

Zaposleni u sektoru telekomunikacija u decembru prošle godine su zaradili 16,1 odsto više u odnosu na isti mesec 2021. godine, a angažovani na pravnim i računovodstvenim poslovima 21,5 odsto. Deblji novčanici su i onima koji su na pozicijama upravljačkih delatnosti koji sada dobijaju 18,8 odsto više, dok su stručnjacima i naučnicima plate u proseku porasle za 26 odsto.

Prema zvaničnoj statistici i zarade zaposlenih u turističkim agencijama, koje su inače među najnižim, su povećane za oko 20 odsto i decembarski prosek je bio 52.253 dinara. I zaposlenima u delatnosti kockanja i klađenja plate u decembru su za godinu dana porasle za oko 20,8 odsto i sada je prosečna zarada 72.880 dinara.

Kada su u pitanju zaposleni u privredi, najmanji rast plata bio je u sektoru eksploatacije uglja, gde su plate rasle svega 3,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U zdravstvenim delatnostima je povećanje iznosilo 5,7 odsto, a u obrazovanju 7,4 odsto.

Na Vračaru i Starom Gradu prosek 150.000 dinara

Gledano po opštinama stanovanja, najveći prosek plate imaju oni koji žive u centralnim beogradskim oštinama Vračar i Stari Grad. Njihov prosek u decembru se približio iznosu od 150.000 dinara, i veći je za 20, odnosno 17,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Osim Voždovca i Novog Beograda sve ostale opštine beleže manji rast plata u odnosu na godišnju stopu inflacije od 15,1 odsto. Osim beogradskih opština, Novi Sad je jedini grad u kojem je prosečna plata premašila 100.000 dinara i u decembru je bila 102.874 dinara.

S druge strane, najmanje prosečne plate su na jugu Srbije, u opštini Bojnik. Stanovnici ove opštine rade tri meseca za jednu platu stanovnika centralnih beogradskih opština, jer za mesec dana u proseku zarade 51.466 dinara.

Iako statistika pokazuje da je prosečna zarada 84.227 dinara, mnogo slikovitiji je podatak da je medijana iznosila 60.413 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa, odnosno da svaki drugi radnik prima minimum oko 24.000 manje od prosečne zarade.