Novčanici potrošača sve tanji - cene namirnica konstantno rastu, ko najviše profitira od inflacije

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić

07/11/2022

17:08

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Građani Srbije iz dana u dan kada odu u prodavnicu primete da za novac koji imaju u novčaniku mogu da kupe sve manje i manje proizvoda. Zbog toga se čuju pozivi da država uvede najvećim profiterima porez na ekstra profit. Cene namirnica u prodavnicama i goriva zbog krize u svetu konstantno rastu, deo srpske opozicije smatra da bi država trebalo da otpakuje cene 100 osnovnih namirnica i utvrdi ko i koliko zarađuje na nekom proizvodu, a onda i da za najveće profitere uvede ekstra porez.

"To bi se odnosilo na sektore za koje znamo da ostvaruju ektra profit, na prvom mestu to je trgovina hranom, na drugom mestu to je trgovina energentima. To su dva sektora za koje smatramo da je neophodno da se utvrdi ko ostvaruje ektra profit i da im se taj ekstra profit oporezuje", kaže Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP).

Pojedini ekonomisti smatraju da gledano striktno ekonomski menjanje poreske politike nije uvek najbolje rešenje.

"U ekonomskom smislu generalno nije dobro da vi stalno menjate poresku politiku da stalno pravite neke izuzetke, da nešto ekstra oporezujete ili da ekstra subvencionišete. To generalno stvara haos nad mogućnošću kontrole nad naplatom tih poreza i stvara neke niše gde će neko deklarišući se kao jedno ili drugo platiti manji porez ili pak platiti viši porez", kaže ekonomista Goran Radosavljević.

Trgovci da objasne zašto su cene hrane toliko porasle

Međutim, ako se udalji od ekonomske teorije navodi da bi država ipak trebalo da povede računa ko i na koji način ostvaruje dodatnu korist na tržištu.

"Mislim da bi država trebalo da razmisli u kojoj meri može da taj dodatni profit koji su te kompanije ostvarile i naplati, bez da na taj način ostvari odnosno napravi neki haos na tržištu gde će se sada prvo neki investitori osetiti da su oni investitori drugog reda jer im je naplaćen neki ekstraprofit, ali da prosto svi budu svesni da je državi potrebno para, da treba da pomogne siromašnima koji ne mogu da izdrže taj nagli rast cena. Bilo bi potrebno da se napravi neki balans i da se vidi šta su druge zemlje radile", kaže Radosavljević.

Pojedine zemlje su ekstra profit pre svega naplatile od naftnih kompanija.

"To su radili Mađari, Italijani, kao i Velika Britanija, a to namerava da uradi i Nemačka. Rusija će naplatiti od Gasproma 20 milijardi dolara poreza na ekstra profit samo za ova tri poslednja meeca, tako da je to praksa svuda u svetu. U Kanadi su pokrenuli inicijativu da se direktori najvećih lanaca prodavnica hrane dovedu u parlament i da javno objasne kako je moguće da su cene hrane toliko porasle", navodi Nikezić.

Ekonomisti ističu da je za sprovođenje ovakvog plana potrebno imati i efikasnu poresku upravu, a u isto vreme jako je važno prema njima ekstra profit uvesti po sektorima, jer bi se u suprotnom otvorio prostor za korupciju.

Papović: Inflacija izgovor za dalje podizanje cena

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže da osim poskupjenja inputa u proizvodnji, od kojih su najznačajniji energenti, na poskupljenje utiče i nedostatak tržišnog nadzora i napominje da zbog toga ni ne može da ustanovi koliki je ekstraprofit ostvario neko od trgovaca.

"Ako nemate ozbiljan tržišni nadzor, što je sada situacija, ne možete da utvrdite koliko je trgovac zaradio povećanjem cena. Imate veće trgovinske lance koji su i vlasnici agrara i mesne industrije, a zbog ulistavanja manji dobavljači ne mogu da uđu u trgovinski lanac, jer im je potrebno da plate nekoliko hiljada evra da bi se njihova rba našla na policama. Dakle, eliminisali ste konkurenciju i sve sami radite. Imate i prerađevine i meso, svoje robne marke i tu bi se mogla napraviti kompletna evidencija i prostor za uvođenje ekstraprofita. Jer, vi ste eliminisali konkurenciju", kaže Papović.

Kada je u pitanju zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica, Papović kaže da nijedno nametnuto administrativno rešenje nije dobro i ukazuje da uvek povlači i deo sive ekonomije.

"Ako nemate tržišnog nadzora biće pet stvari na rafu, a ne 55. Opet špekulanti, prevaranti i monopolisti rade svoj deo posla i to je nešto sa čime smo mi suočeni. Nije dobro urediti nešto administrativnim putem, ali ni osloboditi ga, a nemati svu kontrolu i ozbiljan tržišni nadzor, ne samo tržišne, već i poljoprivredne, veterinarske i fitosanitarne inspekcije. Svi su oni u obavezi da to kontrolišu, da li je robi istekao rok trajanja, po kojoj ceni je ušlo, da li je bila nivelacija. Postoji niz stvari koje možete uraditi, ali je zato potrebno da inspekcija i tehnički i kadrovski ojača, da imaju ozbiljnije plate i da budu žestoko kažnjeni ako postoje mahinacije", kaže Papović.

On je istakao da je generalno inflacija izgovor proizvođačima i trgovcima da podignu cene. On napominje da se za izračunavanje inflacije koriste cene više od 300 proizvoda, pa je to onda u proseku 10 do 11 odsto, a da se najviše oseti kada je u pitanju prehrana, koja je "deo monopola koji drže veliki trgovci".