Sve teže do kredita sa fiksnom ratom: Većina banaka sada odobrava pozajmice samo sa promenljivom kamatom

Komentari

Autor: Euronews Srbija / Z. R.

31/10/2022

11:42

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Rate kredita su mnogima povećane poslednjih meseci, nekim građanima za 10, a nekima i za više od 50 evra, a mnogi strahuju da bi taj skok mogao biti i veći u narednom periodu. Šestomesečni euribor sa minus 0,54 odsto u januaru skočio je na 2 odsto, a upravo njegova vrednost utiče na visinu rate. To se već odrazilo na kreditnu aktivnost kada je u pitanju prodaja nekretnina, pa je udeo pozajmica u kupovini stanova, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u trećem tromesečju pao na 25 odsto, što je oko 8 odsto manje u odnosu na treći kvartal prošle godine.

Oni koji se zadužuju pokušavaju da ugovore kredit sa fiksnom kamatom, koja je uvek viša od promenljive u trenutku odobravanja kredita, ali ne donosi iznenađenja tokom otplate. Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić, međutim, kaže za Euronews Srbija da banke sada nerado daju pozajmice sa fiksnom kamatom.

"Trenutno je u ponudi sve manje kredita sa fiksnom kamatnom stopom, a razlog za to je postojanje neizvesnosti. Kao što su ljudi oprezniji i ponašaju se u skladu sa trenutnom situacijom kada je u pitanju zaduživanje, tako se ponašaju i bankari. Fiksna kamata je uvek u trenutku kada se uzima veća, jer neko mora da nosi rizik nepredvidive budućnosti, ali banke se racionalno ponašaju i sada ne žele da pozajmljuju novac sa fiksnom kamatom", kaže Vasić.

Bankari su iz ponude gotovo izbacili fiksnu kamatu i kada su u pitanju dinarske pozajmice. Varijabilna kamata na pozajmice u domaćoj valuti je početkom godine bila 7 do 9 odsto, a sada se novi krediti ugovaraju na 9 do 11 odsto. Fiksna kamata koju su banke nudile je bila od 10 do 16 odsto, ali sada je banke više gotovo i nemaju u ponudi.

Vasić napominje da ljudi redovno izmiruju svoje obaveze i da nema indicija da bi banke mogle da im ponude prelazak na fiksnu kamatu. Dodaje da je nenaplativost kredita stanovništva manja od 3 odsto, što je dobar znak da postoji likvidnost klijenata.

"Svako ko se sada zadužuje treba da zna da postoji mogućnost da će mu u narednih 6 do 8 meseci rasti kamatna stopa i da uračuna u svoj budžet da ga očekuje veća rata. Iskreno se nadam da će se inflacija usporiti i da će s početka proleća početi da se spušta", kaže Vasić.

Generalni sekretar Udruženja banaka kaže za Euronews Srbija da prelazak na kredit sa fiksnom kamatnom stopom moguć u dogovoru sa bankom i da je to samostalna odluka svakog dužnika, koji treba da proceni koliko mu je to isplativo, ali ukazuje da tu mogućnost nemaju svi dužnici.

"Trenutno zavisi od ponude banaka za one koji uzimaju novi kredit, a za one koji već imaju kredite ugovorom je definisano u samom kreditu kakva će biti kamata i da li se mogu menjati uslovi. Neke banke su imale ponudu sa varijabilnom kamatom, ali da se klijenti posle dve ili tri godine mogu predomisliti i izabrati fiksnu i obrnuto. Pretpostavljam da ima klijenata koji su odabrali tu opciju i oni mogu da promene uslove otplate, ali onaj ko nije potpisao ne može ni da razmatra prelazak, jer to nije ugovoreni odnos između banke i klijenta", priča Vasić.

NBS: Banke nisu u obavezi da nude prelazak na fiksnu kamatu

U Narodnoj banci Srbije za Euronews Srbija, međutim, kažu da ne postoji na propisima zasnovana obaveza banke da korisnicima kredita ponudi prelazak na fiksnu kamatnu stopu i ističu da promenljiva kamatna stopa nema svrhu ako se menja tokom trajanja ugovora.

"Rast referentne stope nakon tako dugog perioda konstantnog pada nije ništa neobično i neočekivano, naprotiv potpuno je neočekivano bilo da će toliko dugo biti u negativnoj zoni. Pre zaključenja ugovora klijenti su upoznati sa mogućnostima rasta promenljive kamatne stope, pri čemu im se od 2018. daje poseban prikaz rasta sa različitim scenarijima rate kredita u slučaju rasta promenljive kamatne stope. Priroda promenljive kamatne stope je upravo takva da reflektuje promene na tržištu novca, ako se taj mehanizam menja tokom trajanja ugovora, onda se ne ostvaruje svrha te stope", navode u NBS.

Oni kažu da za sada ne postoje pokazatelji koji ukazuju na probleme u otplati ovih kredita, niti da postoje takvi poremećaji koji zahtevaju intervenciju u ugovorni odnos između banaka i klijenata.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže da bi se u slučajevima kada klijenti mogu da biraju, jer su tako ranije naznačili u ugovoru, "fiksiranje" kamate više isplatilo onima koji su na početku otplate kredita, dok bi onima koji su otplatili veći deo pozajmice to moglo biti mnogo manje isplativo. Isplativost prelaska na fiksnu stopu zavisi od visine stope koja bi bila ponuđena, kao i od procene kako će se kretati referentna stopa euribor u budućnosti.

"Ako neko ima kredit sa 4,5 procenta, a banka mu nudi mogućnost da pređe na fiksni koji bi koštao 5,5 odsto, što je za jedan procenat više, mogao bi to da prihvati. Za one koji su u kasnijem periodu otplate kredita, nema potrebe da prelaze na fiksnu kamatu, jer njima rate ni neće toliko značajno porasti, jer su veći deo kamate otplatili", smatra Musabegović.

U NBS ističu da banke mogu u pojedinačnim slučajevima u kojima dođe do problema u otplati obaveza, nezavisno od toga da li je to uzrokovano rastom promenljive kamatne stope da u skladu sa svojim internim pravilima i procenom, ponude korisnicima određene olakšice, kao što su zastoj u otplati, refinansiranje ili produženje roka otplate. U centralnoj banci napominju da, za sada, to isključivo zavisi od samih banaka i njihove procene, što znači da se ne razmatra program koji će obuhvatiti sve dužnike koji žele da odlože rate, kao što je to bilo tokom epidemije virusa korona.

Oni podsećaju da se promenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu sastoji od referentne kamatne stope, kao što je euribor, i fiksne marže banke. Nakon što je naglo pala vrednost euribora 2008. godine, ova stopa je od oktobra 2011. godine u konstantnom padu, a od novembra 2015. godine je bila negativna, što se do tada, nikada u istoriji nije desilo. Do početka 2022. šestomesečni euribor je bio oko - 0,5 odsto i tek od juna ove godine je iznad nule.

"Punih šest i po godina umesto da se na maržu banke dodaje euribor što je uobičajeno i očekivano u bankarskom poslovanju, visina ove stope je zapravo oduzimana od marže, i to zato što NBS nije dozvolila ono što je u drugim zemljama bila praksa, da banke primenjuju pravilo Zero Flat Rate po kojem se u slučaju negativnih vrednosti referentne stope primenjuje vrednost 0, a zbog čega ugovorena marža banke u tim zemljama nije umanjivana", navode u NBS.

Oni objašnjavaju da su svi zaduženi kod kojih je ugovorena ova promenljiva stopa imali "veoma povoljan period od skoro 14 godina, što je gotovo polovina najduže ročnosti stambenih kredita, u vidu izuzetno niske ili čak negativne vrednosti referentne stope euribor".