Igre 
Polemika zbog granice za penziju od 70 godina u Nemačkoj - da li ćemo i mi morati da radimo duže i do kada uopšte možemo
Komentari05/06/2022
-21:22
Sve veća dilema za vlade širom sveta je kako obezbediti nivo penzija s obzirom da se mnoge države bore sa nedostatkom radnika, a da su spiskovi penzionera sve duži, jer stanovništvo stari. S druge strane, sve je veća i briga radnika da neće dočekati penziju s obzirom da su starosni uslovi koje treba ispuniti sve zahtevniji. U Nemačkoj se ovih dana rasplamsala debata oko pomeranja te granice, a staru temu je ponovo aktuelizovao ekonomista Gunter Šnabl sa Univerziteta u Lajpcigu predlogom da se u penziju ide sa 70 godina.
U Srbiji je granica za odlazak u penziju za muškarce 65. rođendan, dok žene odlaze u penziju nakon što ispune starosni uslov od 63 godine i četiri meseca života. Uslov za starosnu penziju za žene postepeno se povećava svake godine za po dva meseca, kako bi se postigao cilj - da se do 2032. godine izjednači uslov za muškarci i žene, odnosno da radnici oba pola odlaze u penziju sa 65 godina.
Profesor radnog prava Mario Reljanović kaže da ideja o produžetku radnog veka ima svoja ekonomska i demografska opravdanja, ali generalno, ako gledamo sa socijalnog stanovišta smatra da ta granica ne bi trebalo da se povećava.
"Prosečan broj godina života muškaraca u Nemačkoj iznad 80 već odavno, dok je za žene i do 85 godina i povećanje starosne granice u tom smislu može delovati kao logičan korak. Stanovništvo je sve starije i ljudi sve duže žive. Istovremeno, to podizanje granice na neki način štiti državni penzioni sistem, jer odlaganjem odlaska praktično prinuđujete nekoga da duže doprinosi penzionom fondu i da kraće prima penziju", kaže Reljanović.
Profesor radnog prava podseća da je starosna granica pre tridesetak godina iznosila 60 godina u praktično najvećem broju zemalja, a da je sada između 65 i 67 godina, ali da nije dobro što se razmatra njeno dalje pomeranje.
profimedia
"U tim godinama se sužava krug poslova koji ti ljudi mogu da obavljaju, smanjuje se njihova produktivnost i povećava rizik od povreda na radu, profesionalne bolesti, jer jednostavno ne možete očekivati da neko bude spretan i okretan u 70 godina. To je jedan jako mali broj poslova koji mogu da se obavljaju. Imajući u vidu da Nemačka ima takvu strukturu poslova da su proizvodna zanimanja, na fabričkoj traci zastupljeni u jako malom procentu, da ljudi uglavnom ne rade fizičke poslove, nego umne, oni možda i mogu da razmišljaju o pomeranju te granice", napomin je profesor.
Reljanović smatra da je sistem u kojem se ostvaruje pravo na starosnu državnu penziju sa 65 godina potpuno optimalan, ne samo u radno-pravnom, već i u ljudskom smislu.
Povezane vesti
"Ni u Srbiji, ni u drugim zemljama nije zatvorena opcija da oni koji žele rade i posle penzije, ako imaju želju i volju i ukoliko su sposobni. Treba razdvojiti socijalni deo od ekonomskog demografskog i svih ostalih i omogućiti ljudima da primaju penziju u određenom trenutku života u 65 godina, a da oni sami odluče da li će još raditi ili neće. Svako dalje povećavanje granice je neprihvatljivo. Možda u nekim skandinavskim zemljama, u Belgiji ili Holandiji, gde je struktura poslova takva da su to intelektualni i visokospecijalizovani poslovi, može da prođe. U svim ostalim situacijama, gde se radi u proizvodnji, to jednostavno nije moguće u tom životnom dobu. Ni sami poslodavci ne bi bili zadovoljni time, jer su svesni koliki rizik to nosi", tvrdi Reljanović.
Bulat: Neki ljudi brže, neki sporije stare
Profesor na katedri za medicinu rada na Medicinskom fakultetu u Beogradu Petar Bulat kaže da svi imamo radnu sposobnost do određene granice i ukazuje da posle toga dolazi do interindividualnih razlika.
"Imate ljude koji su već sa 60 godina teški starci, ali i one koji sa 70 fenomenalno funkcionišu. Tu sad počinju da se javljaju one razlike, kao i kod dece od kojih neka sporije, a neka brže sazrevaju. Tako i neki sporije stare, a drugi brže. To zavisi od više faktora, pa i od vrste posla kojim se bave. Drugi segment je da je prosečni životni vek produžen. Naravno da se javlja problem penzionih fondova i pitanje je kako će se oni održavati", kaže Bulat.
On ukazuje da je do povećanja životnog veka došlo, jer se manje naprežemo nego naši preci u prethodnim vekovima. Dodaje da je rad sada organizovan na drugi način, dok su oni mnogo više bili izloženi štetnostima i nepovoljnim životnim i radnim uslovima, dok mi radimo u manje-više komfornim uslovima. On napominje da su nam i medicina i preventiva dostupniji i da sve to utiče da se živi duže, ali istovremeno se produžava i period radne efikasnosti ili radni vek.
Unsplash
"Meni ne bi bilo čudno kada bi se i u našoj zemlji odlučili da se u nekoj budućnosti produži radni vek. Ne postoje jednoznačna rešenja već bi tu trebalo uvesti neku fleksibilnost, da oni koji mogu, koji su sposobni i žele da rade, da mogu da nastave. Mi sada imamo jednu administrativnu situaciju u kojoj su ljudi primorani da odlaze u penziju sa 65 godina, a svedok sam mnogih stručnjaka u medicini koji su silom poterani u penziju, a mi nemamo pravu zamenu za njih u ovom trenutku. Ti ljudi možda nemaju fizičku sposobnost kao sa 40 ili 50 godina, ali imaju intelektualnu sposobnost i iskustvo kojim nadoknađuju sve to", objašnjava Bulat.
Savić: Optimalan je odlazak u penziju sa 60 godina
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka savić smatra da bi ljudi trebalo da idu u penziju koju su zaslužili dok su relativno zdravi i da mogu da koriste sve ono što su sticali sa godinama rada.
"U razvijenim zemljama su relativno dobre penzije i svi oni se drugačije ponašaju tokom svog radnog veka. Oni su u mogućnosti da štede, da plaćaju dopunsko osiguranje i da rano razmišljaju o penzionerskom dobu. Naši građani nisu u mogućnosti sa ovako malim patam ni da žive, a i kada odu u penziju, mnogi moraju da nastave da rade i to ne zbog toga što su radoholičari i što to žele, već zbog toga što moraju, da bi preživeli", napominje Savić.
Povezane vesti
Ona kaže da zvanična statistika pokazuje da 2,5 odsto penzionera radi, ali navodi da je taj broj sigurno mnogo veći, jer su mnogi angažovani preko ugovora o privremeno-povremenim poslovima koje statistika ne obuhvata ili rade na crno.
Savićeva smatra da je 60 godina najbolja starosna dob da se ide u penziju i da se ima vremena i za aktivnosti koje čovek nije mogao da obavlja dok je radio.
Tanjug/Zoran Žestić
"Mi smo dali taj predlog, ali on nije usvojen kada je donet novi zakon 2017. godine. Mi sada imamo propise po kojima će se do 2032. godine izjednačiti muškarci i žene i svi će odlaziti u penziju sa 65 godina. Ta starosna granica je stalni izvor polemika između vlada, sindikata i radnika. Čovek koji je čitavog života uplaćivao doprinose trebalo bi da uživa barem 20 godina u tome, a ne da umre čim ode u penziju ili da je ni ne dočeka", smatra prdsednica ASNS.
Povezane vesti
U Nemačkoj debata koliko je dovoljno raditi
S druge strane, argument koji je izneo nemački ekonomista Gunter Šnabl je opšti rast cena kao i stotine hiljada upražnjenih radnih mesta. On je ukazao da će Nemačka tek imati problem sa radnom snagom kada čitava generacija bejbi-bumera ode u penziju. Time se misli na ljude rođene u vreme naglog skoka nataliteta između Drugog svetskog rata i šezdesetih godina. Društvo je sve starije, i sve je veći procenat penzionera u njemu. Kako piše Dojče Vele, 2020. godine je bilo 25,84 miliona penzionera, čak 6,5 miliona više nego nakon ponovnog ujedinjenja dve Nemačke. Inače, u ovoj zemlji se starosna granica za odlazak u penziju do 2029. godine postepeno podiže sa 65 na 67 godina, a ko pre toga ide u penziju, ne može da računa na pun iznos.
Debata sa koliko godina treba da se ide u penziju hronično se vodi u Nemačkoj. Ovoga puta, kako piše DW, posebno je pikantna za Socijaldemokrate koje u liku kancelara Olafa Šolca predvode Vladu. Jedno od njegovih glavnih obećanja u kampanji bio je stabilan nivo penzija.
profimedia
Njegov stranački drug, ministar rada Hubertus Hajl, odbacuje ideju da svi treba da rade do sedamdesete godine.
"Samo ljudi koji žive u nekom svom svetu veruju da ljudi treba da rade do 70. godine u čeličanama, prodavnicama, kao policajke ili medicinske sestre“, rekao je Hajl za list Velt.
Hajl je podsetio da su Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali u koalicionom ugovoru zapisali da se granica za odlazak u penziju neće pomerati iznad 67. godine, te da će se toga i držati.
Politikolog i istraživač siromaštva Kristof Butervege, blizak nemačkoj Levici, podsetio je da je još u carskoj Nemačkoj 1916. granica za odlazak u penziju spuštena sa 70 na 65 godina.
"Danas je, kako svi znaju, naše društvo daleko bogatije nego tada. Ako ipak spadne na povratak starosne granice iz carskih vremena, to bi bio fijasko naše socijalne države. Stari ljudi moraju dobiti platu za svoje životno delo i biti u mogućnosti da žive dostojanstveno".
Sve teže stići do penzije
U Srbiji je na kraju prošle godine bilo ukupno 1.692.282 penzionera. Tokom 2020. godine u penziju je otišlo 79.290 ljudi, dok je 95.301 penzionera preminulo, tako da su im primanja trajno obustavljena. U 2008. godini je prirast penzionera bio 10.784, što znači da je toliko njih više ostvarilo pravo na penziju, nego što ih je umrlo, dok ih je lane za 16.011 više umrlo, nego što se penzionisalo. Najizraženija je razlika kod poljoprivrednih penzionera, jer je ovaj status lane dobilo svega 3.949 građana, a izgubilo ga je čak tri puta više - 12.348 ljudi.
Prelomni trenutak bio je 2014. kada je penzionisano 103.105 radnika, dok je sledeće godine, posle usvajanja Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju u penziju otišlo gotovo 20.000 manje zaposlenih, odnosno 88.466, jer je pomerena starosna granica.
Preporuka za vas
Komentari (0)