Igre 
Zakon o ličnom bankrotu - "slamka spasa" za dužnike ili pogodnost za poverioce
Komentari01/05/2022
-19:57
Zakon o ličnom bankrotstvu je pravni institut koji već postoji u mnogim evropskim zemljama, a njegovo usvajanje od Srbije traži i Međunarodni monetarni fond. Ipak, zakon koji bi za mnoge dužnike bio slamka spasa u Srbiji još nije usvojen.
Namenjen je dužnicima koji više ne mogu da otplaćuju kredit, a zamišljen tako da osoba dobije stečajnog upravnika koji brine koliko će dobijati poverilac, ali i da ona ima za život. To traje od 3 do 7 godina, deo duga se ipak otplaćuje, a deo se otpisuje. To bi i u Srbiji bilo moguće da je usvojen zakon o ličnom bankrotstvu o kom se priča već dugo. Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva prošle godine bio je član radne grupe za donošenje zakona.
"Kao neko ko zastupa interese građana zbog kojih se zapravo i donosi zakon o ličnom bankrotstvu sam iznosio neke opravdane primedbe. Nakon toga se nije deslio ništa konkretno u smislu da se taj zakon ipak donese. Sa druge strane su uvek neki predlozi koji uglavnom pogoduju poveriocima. To su u Srbiji najviše banke i ostali neki krupni trgovci", kaže Gavrilović.
Razni lobiji, navode u Efektivi, rade na tome da se zakon ne usvoji. U regionu, Hrvatska i Crna Gora su poslednje uvele zakon, ali stručnjaci veruju pod pritiskom EU. Profesor Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije smatra da su u tim zemljama zakoni uvedeni više zbog komunitarnih zahteva, nego što su ti sistemi bili na to spremni.
Prema Živanoviću, za usvajanje ovog zakona potrebno je obučiti i stečajne upravnike, kojih ne sme biti malo, a onda i urediti praksu, kako da dužnici posle usvajanja zakona ne budu čak i u goroj situaciji nego što su sada kada im se na vratima pojavi izvršitelj, što je sve dug proces.
"Da bi se građani zaštitili, da bi mi imali jedan komplementaran sistem koji je ne samo sproveden u EU nego i globalno na neki način mi ovakve stvari i treba da uvedemo, ali treba dobro da odmerimo kada i koliko će nas on koštati i da li to možemo da platimo", smatra Živanović.
Stručnjaci iz Efektive veruju da će zakon zbog zahteva međunarodnih institucija jednom ipak biti usvojen, ali tek kada tekst bude odgovorao poveriocima.
Povezane vesti
"Mislim da će u nekom trenutku sigurno zakon biti donet. Neće biti donet zbog pritiska javnosti ili dužnika. Pretpostavljam da će biti donet zbog pritiska trgovaca koji imaju interes da se takav zakon donese i koji bi bio možda više naklonjen njima nego dužnicima i verovatno pod pritiskom, da kažemo, tih međunarodnih institucija", priča Gavrilović.
Duže od pet godina se priča o Zakonu o ličnom bankrotstvu, međutim uprkos interesovanju stručne javnosti i udruženja građana, zahteva MMF-a donošenje ovog akta u Srbiji još nije na vidiku.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svaki građanin dužan je nešto malo manje od 2.000 evra. Kako je ranije rekao za Euronews Srbija, generalni sekretar Udruženja Vladimir Vasić, udeo problematičnih kredita se prošle godine neznatno povećao na oko 2,6 odsto kolika je bila stopa nenaplativih kredita. Vasić je podsetio da je taj postotak 2010. godine bio čak 24 odsto i napomenuo da je ovako mali udeo kredita u docnji još jedan dobar pokazatelj da najveći deo klijenata izmiruje svoje obaveze na vreme.
Firme u Srbiji duguju 1.820 milijardi dinara, dok stanovništvo otplaćuje 1.327 milijardi dinara. Građani najčešće traže pozajmice u novcu, pa od ukupnog kreditnog zaduženje stanovništva, čak 625 milijardi čine gotovinski krediti, a potom slede stambeni i krediti za adaptaciju s 553 milijarde dinara. U preostalom dugu kod stanovništva najveće opterećenje su gotovinski krediti koji zauzimaju 47,1 odsto.
Delević: Preduslov da funkconišu sve druge institucije
Profesor na Univerzitetu Grinič u Londonu Uroš Delević kaže da iskustva evropskih zemalja nisu uvek uporediva sa Srbijom, jer je, kako je objasnio, u razvijenim zemljama nezaposlenost uglavnom kratkoročna, a u zemljama u razvoju strukturna i dugoročna, što stvara potpuni disparitet u pogledu ličnog dohotka fizičkih lica.
"Vi možete u Velikoj Britanjiji ili SAD da očekujete da neko ko je prezadužen prođe kroz postupak ličnog stečaja i da iz njega izađe bez dugova i da dalje nastavi da stvara dodatu vrednost,zato što ostaje na tržištu rada, zaposlen je i stvara dodatni prihod. U Velikoj Britaniji ne može zakupodavac da vas izbaci iz stana ako ste prestali da plaćate kiriju, ako ste pokrenuli postupak stečaja, ne može ni banka, ako niste platili ratu, a grejs period može da traje i deset godina. Iskustva su drugačija, ali tamo postoji jedan institucionalni okvir i to je jako važno", kaže Delević.
On napominje da institut ličnog bankrota može da funkcioniše, tek kada sve ostale institucije u državi funkcionišu efikasno, pre svega pravosudne, koje će zaštititi i poverioca, ali i dužnika. Profesor ističe i da je svaka situacija različita i da je nezahvalno reći da li je ovaj postupak pogodnije rešenje za dužnika ili za poverioca.
Povezane vesti
"Mi ovde pre svega mislimo na stambene kredite, jer je kod nas to najčešći slučaj da izvršitelji izbacuju ljude iz stana i stvaraju zapravo dodatno siromaštvo, svojim politikama. U razvijenim zemljama je situacija drugačija i njihova zamisao je da motivišu preduzetničku inicijativu, zato što su oni koji ulažu svoj lični dohodak u stvaranje preduzetničke inicijative najviše izloženi riziku. Oni hoće da te ljude oslobode duga da bi mogli dalje da stvaraju. Kod nas je drugačija situacija - ljudi ulaze uglavnom iz nužde u kredite, ali je isto tako jako mali procenat ukupnog stanovništva izložen prema bankama", kaže profesor.
Iako se lični bankrot najčešće pominje kao potencijalna mogućnost zaštite dužnika od izvršitelja, kako ne bi ostao bez stana Delević kaže da ne mora da znači da bi se novim potencijalnim propisom to i desilo.
profimedia
"Sama činjenica da smo mi privatizovali deo sudske vlasti je loša, jer argument za to je bio neefikasnost pravosuđa i onda smo privatnim licima omogućili da vrše jednu državnu funkciju, a od toga uzimaju ogroman novac. Zapravo smo se odrekli suvereniteta nad jednom granom sudske vlasti i to je pre svega pogrešno. U ovoj situaciji bankrota fizičkih lica bi i to trebalo promeniti", ukazuje Delević.
On kaže da od čitavog stečajnog postupka zavisi da li će dužnik moći da ostane u svom domu i dodaje da postoji mogućnost delimične i potpune likvidacije imovine dužnika, kao i odlaganje duga na određeni period pre nego što se krene u naplatu. U tom periodu neko treće lice, najčešće neki državni organ upravlja primanjima dužnika. Profesor napominje da mora da se promisli šta se želi postići i napominje da u Srbiji nije primenjivo ono što žele da postignu zapadne zemlje, a pre svega zbog dinamike tržišta rada.
"Moramo da znamo šta su uzroci siromaštva u Srbiji, jer mi svojim trenutnim politikama stvaramo dodatno siromaštvo. Ako mislimo da ćemo ovi rešiti pitanje siromaštva, to je zavaravanje, zato što njegovi uzroci leže na sasvim drugom mestu, a to je jedna pogrešna socijalna i ekonomska politika. Vi imate oko devet odsto ukupnog stanovništva koje živi ispod granice siromaštva koja se meri na 11.000 dinara, što je neralno, jer bi trebalo da se meri na minimum 28.000 dinara, pa biste onda imali siromaštvo od oko 18 do 20 odsto.
Neki stručnjaci upozoravaju da lični bankrot nije ni psihološki nimalo naivan, jer osoba zapravo pokazuje da nije sposobna da vodi svoje finansije i da joj je potreban staratelj koji će to raditi umesto nje.
"Ne vidim zašto bi to bio problem prihvatiti. Ako je neko ušao u neki biznis sa svojim ličnim novcem, a u ovoj državi najveći broj preduzetnika iz svojih ličnih sredstava finansira svoje poslovne poduhvate, onda ne vidim zašto bi bio problem da, ukoliko rizik posla ne procenite na pravi način, neko drugi upravlja vašim budžetom. Ali, tu se onda moramo pozabaviti pitanjem zašto naše finansijsko tržište ne omogućava ljudima da se zaduže na tržištu kapitala, zašto berza ne radi i sve ostalo", smatra profesor Delević.
U Hrvatskoj dva tipa ličnog stečaja
Ekonomski analitičar iz Hrvatske Damir Novotni kaže da je uvođenje Zakona o privatnom stečaju, odnosno stečaju potrošača deo prilagođavanja institucionalnog sistema propisima Evropske unije i da ga imaju sve evropske zemlje.
"Od krize 2010. do 2020. veliki broj građana je imao problema sa izmirivanjem obaveza prema bankama, komunalnim preduzećima, telefonskim kompanijama i to je pomoglo mnogima koji su se našli u toj situaciji da nisu više mogli da plaćaju svoje račune. Nije bio veliki odziv, tek nekoliko hiljada potrošača je prijavilo lični stečaj", rekao je.
On je objasnio da interesovanje do sada nije bio veliko, jer je Vlada sprovela nekoliko serija oslobađanja od dugova potrošačima koji duguju manje od 10.000 kuna, što je oko 1.500 evra.
"U Hrvatskoj postoje dva tipa stečaja. Jedan je jednostavan i sprovodi ga vladina Agencija za brze stečajne postupke, po kratkom postupku i uz mogućnost vansudskog pomirenja, odnosno pronalaženja rešenja između dužnika i poverioca. Za potraživanja iznad 20.000 kuna, što je oko 2. 600 evra ide se na sud. To duže traje i skuplje je i uključuju se stečajni upravnici", objašnjava ekonomski analitičar.
profimedia
On napominje da je institut vansudske pogodbe bio relativno efikasan i da je koristio potrošačima, a da u njemu inače učestvuju advokati i poreski savetnici.
Na pitanje da li je lični bankrot zaista slamka spasa za dužnike ili ipak ide na ruku poveriocima sagovornik Euronews Srbija je rekao da se u tržišno orijentisanim ekonomskim sistemima jednostavno mora naći balans između interesa dužnika i poverilaca.
"Mi u ovom trenutku to gledamo kao pozitivan proces, mada moramo reći da je veliki probelm kada dužnici koji nisu likvidni raspolažu velikom privatnom imovinom, stanovima, zgradama. Mnogi potrošači koji su došli u ovaj problem i ne izmiruju obaveze, nisu prijavljivali stečaj jer bi to značilo da moraju da prodaju deo imovine", kaže Novotni.
On smatra da bi i Srbija mogla da iskoristi hrvatsko iskustvo i da uvede ubrzani postupak ličnog stečaja vansudskim poravnanjem, koji je u Hrvatskoj uveden nedavno, izmenama postojećeg zakona. Ekonomski analaitičar kaže da procedura nije komplikovana.
"Postoji spisak kriterijuma koji su propisani da bi neko mogao da pokrene lični bankrot. U ovim ubrzanim postupcima dovoljno je da potrošač prijavi da više ne može plaćati obaveze prema banci ili komunalnim kompanijama, tu proceduru brzo prolazi, zatim se utvrđuje njegova imovina, s tim da jedina nekretnina kojom potrošač raspolaže ne može izložiti prodaji, a sve drugo može. To je uvedeno izmenama zakona prošle godine i u tom smislu je on poboljšan", objašnjava analitičar.
On podseća da je kriza 2020. gdoine bila teška za mnoge potrošače koji nisu mogli plaćati svoje obaveze i da je propis zbog toga izmenjen. Smatra da bi i Srbija trebalo da usvoji sličan propis i da bi on olakšao mnogim prezaduženim potrošačima. Napominje da se stanje dužnika prati tri godine, a da se više od 100.000 slučajeva do sada u Hrvatskoj zapravo odnosilo na male bankrote, odnosno na dugovanja manja do 20.000 kuna.
Komentari (1)
Mrčislav
01.05.2022 20:23
Ne razumem pitanje da li će lični bankrot biti naklonjen dužnicima? Ne bi smeo da bude, jer će onda svako prestati da plaća svoje obaveze "jer mu više isplati bankrot". Taj postupak mora da omogući poveriocu da naplati svoje potraživanje u što većem obimu, ali i da dužnik ima uslove da opstane - da ne bude ono "operacija uspela, pacijent umro"!