Igre 
Bankarske usluge poskupele, naplaćuje se i provera stanja na bankomatu – da li su korisnicima vezane ruke
Komentari05/06/2021
-17:46
Pojedine banke uvećale su od januara cene naknada koje naplaćuju korisnicima. Sledile su ih one koje su to radile u martu, a najsvežiji primeri povećanja tarifa su od početka ovog meseca. U Srbiji posluje 25 banaka, ali niko nema podatak koliko njih je promenilo cenovnike. Iako na sajtu Narodne banke Srbije postoje podaci o finansijskim institucijama i cenama naknada teško je ući u trag poskupljenju, jer nisu navedene stare i nove cene.
Klijente zbunjuje i to što tarife nisu ujednačene, pa ne postoji banka koja je povoljnija u svim segmentima, već neke usluge naplaćuje manje, dok je u drugim segmentima skuplja od konkurencije.
Od pre nekoliko dana mnogim građanima je skuplje održavanja računa, isplata gotovine, SMS obaveštenja, korišćenje bankomata, ali i druge usluge. Poskupelo je vođenje svih vrsti platnih računa - neki za 25 dinara, drugi za 50 dinara, dok određeni klijenti za održavanje jednog od platnih računa umesto 400 sada naplaćuju čak 799 dinara mesečno.
Korisnik uglavnom i dalje ima pravo da dobije jedan besplatni izvod platnog računa mesečno, ali će svaki naredni morati da plati 100, umesto 50 dinara, koliko je bilo ranije.
Provizija i za onlajn usluge
Predsednik Udružnja bankarskih klijenata Efektova Dejan Gavrilović ukazuje da su bankari, iako poskupljenje pravdaju idejom da klijenti pređu na onlajn plaćanje, uveli proviziju i na tu uslugu.
"Onlajn bankarstvo je ponuđeno pre nekoliko godina kao alternativa dolasku u banku, kojom štede i dužnik i banka. Klijent štedi vreme za dolazak, banka operativne troškove i radnu snagu. Međutim, kada je većina klijenata prešla na onlajn plaćanje, one su počele da uvode naknade i provizije. Nemoralno i nepošteno, ali ne čudi, radi se o igri velikih brojeva. Banka koja je uspela da privuče 50.000 ljudi da koriste besplatno korišćenje onlajn plaćanja, a koji ostvare recimo 200.000 transakcija mesečno, uvođenjem naknade od 20 dinara po transakciji, preko noći će zaraditi četiri miliona dinara. Ništa u banci nije besplatno, može da bude samo probni period za pridobijanje klijenata, nakon čega sledi naplata", tvrdi Dejan Gavrilović.
profimedia
On tvrdi i da je neodpustivo što su pojedine finansijske institucije uvele svojim klijentima naknadu za upit stanja na bankomatu.
Povezane vesti
"Ta naknada predstavlja klasično reketiranje i iznudu novca, a pokazuje da će nam banke uskoro naplaćivati i ulazak u ekspozituru i obraćanje službeniku", kaže predsednik Efektive.
UBS: Svako treba da odabere banku koja mu odgovara
U Udruženju banaka Srbije (UBS) podsećaju da u Srbiji posluje 25 banaka i da svaka od njih ima svoju poslovnu politiku i samostalno formira cenu usluga.
"Na svakom od nas je da odabere banku koja mu najviše odgovora i to je ono što mi iz Udruženja uvek govorimo građanima: dobro se raspitajte i procenite svoj interes. To je deo finansijske pismenosti, na kojoj mi instistiramo. Građani treba da znaju da u većini banaka mogu da dobiju veliki broj besplatnih usluga", navode u UBS.
Oni napominju i da politika naknada nije vezana sa rezultatima poslovanja banke, već da ona ima veze i sa cenom koštanja novca, rizicima, sa angažovanjem potrebne radne i drugim sličnim faktorima.
"U tom smislu, svakako da politika banaka jeste da prednost daju ditigalnim uslugama u odnosu na one manuelne, koje traže dolazak klijenta na šalter i angažovanje zaposlenog radnika. Verujemo da je ovo u interesu svih, ne samo banaka, već pre svega u interesu građana, kojima su onlajn usluge jednostavnije, pouzdanije, štede njihovo vreme i novac", kažu u UBS.
NBS: Banke dužne da informišu korisnike o promenama
U Narodnoj banci Srbije za Euronews Srbija kažu da je visina naknada koju pružalac usluga naplaćuje za usluge koje pruža, predmet njegove poslovne politike, kojom nastoji da bude što konkurentniji na tržištu.
Oni napominju da, u okviru svoje kontrolne funkcije, ali i u postupcima po pritužbama korisnika, nadziru da li se banka pridržava propisa i odredaba ugovora zaključenih s korisnicima, ali ističu da u tržišnoj privredi NBS ne može administrativnim merama da utvrđuje cenu usluga po kojoj će banke pružati svoje usluge korisnicima, niti da interveniše u pogledu te cene, sve dok to banke čine u okvirima postojećih propisa.
E-Stock/Dušan Milenković
Povezane vesti
"Banke nisu u obavezi da unapred dostavljaju NBS predlog izmene visine naknada za usluge koje pružaju, ali su u skladu sa Zakonom o platnim uslugama dužne da o promenama naknada informišu svoje korisnike najmanje dva meseca pre predloženog datuma početka njihove primene. Korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati predložene izmene i može raskinuti okvirni ugovor s bankom", kažu u NBS.
Međutim, klijenti koji su bankarski dužnici i imaju kredite ne mogu tako lako da pređu u drugu banku. To je naročito komplikovano za one koji imaju stambene pozajmice. Zbog toga za njih ne znači mnogo to što na papiru piše da ne moraju da prihvate nove uslove.
Preporuka za vas
Komentari (0)