Igre 
Da li će u 2025. godina kupovina stana za prosečnog građanina biti (ne)moguća misija?
Komentari03/01/2025
-09:00
U Srbiji je u 2021. godini završena izgradnja 28.874 nova stana, u 2022. godini 29.659, a u 2023. godini 35.652 stana, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Evidentno je da postoji rezervoar tražnje za nekretninama i izvesno je da su nekretnine ostale sigurna investicija za čuvanje vrednosti novca. Međutim, postavlja se pitanje da li će prosečan građanin u 2025. moći lakše da dođe do stana.
Keša prosečan građanin za kupovinu stana nema. Druga opcija su stambeni kredit koji su za mnoge skupi, tako da je teško uklopiti ratu za stambeni kredit u prosečno primanje.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da se čini da broj novih stanova koji se godišnje izgrade u Srbiji nije dovoljan s obzirom na to da postoji tražnja i da cene i dalje rastu.
Oni koji imaju viška novca, kao što su privrednici i preduzetnici, nemaju alternativu šta da urade sa tim viškom novca tako da je jedan od načina da ulažu u nekretnine.
"To onda pospešuje prodaju nepokretnosti i rast cena, a s druge strane odaljava te nekretnine od nekog prosečnog građanina Srbije. I to je tako dokle god tržište kapitala ne uzme neku značajniju ulogu, a nema ga nigde. Naša berza ne funkcioniše, neki alternativni načini, tokeni i sve ono što postoji, što bi moglo da postoji, ne funkcioniše na našim prostorima. Zato će onda ta tražnja za nekretninama da dominira kao jedan čuvar vrednosti", rekao je Vasić.
Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže za Euronews Srbija da ne vidi da bi u idućoj godini moglo nešto da se promeni na bolje, osim toga što bi bilo povoljnije da se prilikom uzimanja stambenog kredita poseduje keš kako bi se povećalo učešće i smanjio iznos kredita.
On kaže da će u 2025. kamatne stope da budu čak ograničene na veći iznos.
profimedia
Povezane vesti
Nedavnom Odlukom Narodne banke Srbije predviđeno je da se kod postojećih i novih kredita s promenljivom kamatnom stopom u 2025. godini ne može primeniti kamatna stopa veća od pet odsto, kao i da kod novih kredita s fiksnom kamatnom stopom ta stopa ne može biti veća od pet odsto.
"Do kraja 2024. bilo je četiri odsto. Dakle, utoliko gore za buduće korisnike stambenih kredita jer će ti krediti biti skuplji nego 2024. godine", rekao je Gavrilović.
Šta bi moglo da pomogne?
Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, broj stanova uzetih na kredit povećan je za 74,72 odsto u trećem tromesečju 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine kada je zabeležen pad od 47,64 odsto.
Od ukupnog broja prometovanih stanova u trećem tromesečju 2024. godine, 25 odsto finansirano je iz kredita, što je za osam procentna poena više u odnosu na isti period prethodne godine.
Vasić navodi da stambeni krediti opet zavise od monetarne politike Evropske centralne banke.
"Dolazi do smanjenja tog čuvenog euribora i to bi možda moglo da pomogne građanima da uzmu kredit i da kupe zapravo novu nepokretnost", rekao je Vasić.
Gavrilović je naveo da ako ne dođe do značajnijeg pada euribor ili do pada cena nekretnina, prosečan građanin će sledeće godine da bude u nešto težem položaju nego ove godine kada je reč o uzimanju stambenog kredita.
Povezane vesti
"Na sve to imamo opet rast cena hrane, pitanje je šta će da bude sa cenom goriva koja je ionako već velika. To opet može da pogura cene na gore, samim tim da utiče na mesečne budžete tih prosečnih građana i da ih opet dovede u nešto nepovoljniji položaj u odnosu na to da podignu stambeni kredit", rekao je Gavrilović.
Komentari (0)