Igre 
Stan od 36 kvadrata 24.000 evra jeftiniji od tri puta većeg u istoj ulici: Koji faktori utiču na cenu?
Komentari24/11/2024
-13:59
Vrednost prometa nekretnina u drugom kvartalu ove godine iznosila je 1,8 milijardi evra i bila je veća za 8,2 odsto u odnosu na drugi kvartal 2023. godine, saopštio je nedavno Republički geodetski zavod i naveo da je broj kupoprodaja nepokretnosti porastao za 0,6 odsto i iznosio 30.837. Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.125 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 145 kvadratnih metara, 955.000 evra na istoj lokaciji.
Kvadrat stana manje kvadrature nekada je po nekoliko hiljada evra skuplji od kvadrata stana većeg od 100 metara kvadratnih.
Tako se, na primer, prema podacima portala 4zida, u istoj ulici u beogradskom naselju Karaburma može kupiti stan od 118 kvadrata za 149.000 evra, što je 1.263 evra po kvadratu, dok je mali stan od 36 kvadrata oglašen za 125.000 evra, odnosno 3.472 evra po kvadratu.
Na cenu kvadrata utiče i spratnost, pa tako u dva stana slične kvadrature u Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu cena kvadratnog metra na poslednjem, 18. spratu iznosi 2.040 evra, dok je u stanu niže spratnosti 2.900 evra.
Dvosoban stan u zgradi bez lifta na novosadskom Limanu je 2.400 evra po metru kvadratnom, dok je onaj u zgradi sa liftom čak 3.000 evra.
Postavlja se pitanje koji sve faktori utiču na cenu nekrentine i šta najviše podiže cenu kvadrata.
Procenitelji kažu da je lokacija na svim destinacijama ključni faktor koji cenu može da uveća i do 25 odsto.
Povezane vesti
Izvršni direktor City Expert Miloš Mitić kaže za Euronews Srbija da su stanovi manje kvadrature pre svega skupi iz jednostavnog ekonomskog postulata - odnosa ponude i tražnje.
"Tražnja za tim malim stanovima je mnogo veća u odnosu na tražnju za velikim stanovima pre svega zbog okvira budžeta. Kupci imaju određeni, definisan budžet u okviru kojeg sa trenutnim cenama mogu da kupe stanove od 30 do 50 kvadrata i veći deo tražnje je usmeren na te stanove. Ponuda tih stanova je na sličnom nivou kao i za velike, a tražnja enormno veća. Samim tim imamo taj disbalans ponude i tražnje i to podiže cenu kvadrata", rekao je Mitić.
profimedia
Investitori ili vlasnici stanova koji dobijaju više zahteva za kupovinu, samim tim su u mogućnosti da podignu cenu kvadrata.
"To je ekonomski rezultat, ekonomsko opravdanje zašto stan manje kvadrature može da postigne veću cenu kvadrata u odnosu na stanove veće kvadrature", rekao je Mitić.
On dodaje da je manji stan mnogo lakše i rentirati, jer je veća i tražnja za iznajmljivanjem takvih stanova.
"I to je jedan od faktora zašto se i investicioni kupci odlučuju za manje stanove", rekao je Mitić.
Šta podiže i spušta cenu kvadrata?
Svaki investitor sagledava da maksimalno dobro iskoristi svoj prostor. Ukoliko za to angažuje eksperte, oni analiziraju tržište, tražnju i mikrolokaciju.
Povezane vesti
"Ne može ni on samo da izgradi manje stanove, zavisi od projekta i od dosta toga. On gleda da napravi takav odnos u strukturi stanova da ima više stanova koje može lakše da proda", rekao je Mitić.
Po svim analizama, u Beogradu su najprodavniji stanovi od 45 kvadrata sa jednom spavaćom sobom.
"Investitor gleda naravno da iskoristi prostor, da napravi što više takvih, ali s druge strane, ne treba ni zgrada da ima samo te stanove. Postoje porodični ljudi, postoje ljudi koji vole veće stanove, postoje ljudi kojima je potreban i penthouse, tako da se pravi neki balans, da naravno više stanova bude sa manjom kvadraturom, ali da postoji izbor i većih stanova, shodno tržištu. I elitni stanovi se prometuju na tržištu, ne toliko brzo i ne toliko efikasno kao manji, ali se prodaju i te kako", kaže Mitić.
On navodi da je glavni faktor u ceni kvadrata lokacija.
"Lokacija, lokacija, lokacija, pa onda posle sve ostalo. Lokacija je primarna, nakon toga mikro lokacija oko zgrade, okruženje, blizina svih ključih bitnih faktora za život, da li je to škola, prodavnica, apoteka, vrtići. Nakon toga se sagledava sama zgrada, kvalitet zgrade, da li ima lift, održivost fasade, da li je to novogradnja ili starogradnja, što naravno pravi razliku. Nakon toga se sagledava sam stan, koji su materijali u stanu, stolarija, parket, izolacija, da li ima smart sistem. Lokacija, mikrolokacija, zgrada, stan - to su četiri parametra", rekao je Mitić.
Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida navodi da razlika u ceni kvadrata oglašenih stanova između zgrada sa i bez lifta u proseku iznosi između pet i 10 odsto, ali da može biti i veća, zavisno od starosti i stanja zgrade.
"Cena kvadrata se može značajno razlikovati i u zavisnosti od spratnosti. Stanovi na prvom spratu su najčešće skuplji od onih u potkrovlju. Prvi sprat se smatra pristupačnijim i praktičnijim, dok potkrovlje može imati određene mane, poput lošije izolacije ili ograničenog prirodnog svetla, zbog čega je često manje atraktivno. U proseku, cena kvadrata u potkrovlju može biti niža za 10 do 15 odsto u poređenju sa stanovima na nižim spratovima", kaže Aleksandra Mihajlović.
Dodaje da kaže da prodavci u oglasima za stanove uvek pokušavaju da istaknu prednosti lokacije kako bi povećali atraktivnost nekretnine.
Komentari (0)