Igre 
Novi model ulaganja u stanogradnju: Kako neko da investira u nekretnine ako nema novca za ceo stan
Komentari15/06/2024
-12:02
Finansijske alternative u Srbiji za one građane koji bi da se odluče za neku vrstu ulaganja od kojeg očekuju određeni prinos izuzetno su skromne. To je vidljivo i po tome što štednja u bankama konstantno raste poslednjih godina, kako u evrima, tako i u dinarima. Prema podacima Narodne banke Srbije, krajem aprila građani Srbije u bankama su čuvali više od 155 milijardi dinara i gotovo 15 milijardi evra.
I pored rasta štenje u bankama, oni građani koji raspolažu desetinama hiljada evra najčešće se odlučuju za investiranje u nekretnine, dok se građani čija je ušteđevina od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra najčešće odlučuju da je povere banci.
Ipak na pomalu je ideja koja bi i njima mogla da pruži priliku da investiraju u stambene kvadrate srazmeno novcu kojim raspolažu.
Novi model podrazumeva da mogu da ulože u jedan kvadratni metar nekrentine, novi vid investiranja u Srbiji koji je osmislio osnivač i direktor finansijskog portala Kamatica Dušan Uzelac.
On za Euronews Srbija objašnjava da je početak ideje upravo to - kako da neko investira u nekretnine, ako nema novca za celu nekretninu.
"I onda je u stvari ovo funkcija građevinskog investitora, ali usitnjena na nivo jednog kvadrata. Što to praktično znači? Znači da ako primera radi imamo zgradu od 2.000 kvadrata, koja da bi se izgradila košta tri miliona evra, ta tri miliona evra podeljeno sa 2.000 kvadrata je 1.500 evra po kvadratu. I to je tehnički investicioni kvadrat koji svako može da kaže - evo ja ću da finansiram proizvodnju jednog kvadrata", rekao je Uzelac.
On dodaje da taj kvadrat, kada se proizvede i proda u formi nekretnina ostvaruje profit i računica je takva da se taj profit potom deli pola-pola.
Povezane vesti
"Mi smo odgovorni za ceo proces - od placa, građevinske dozvole, proizvodnje do konačne prodaje. Ovo na neki način predstavlja prostor da se investira u nekretnine jer građani Srbije vole nekretnine više nego neke druge oblike investiranja", rekao je Uzelac i dodao da je novi model dobar početak za svakoga ko hoće da investira.
Koliki bi bio profit
Uzelac kaže da bi projektovani profit po novom modelu bio 25 odsto na dve godine, koliko bi trajala realizacija projekta, što je oko jedan odsto mesečno.
Euronews/Ljiljana Gradinac
"Inflacija utiče samo na novac, ne utiče na beton i na ciglu. Kada vi pretvorite vaš novac u nešto na šta inflacija nema uticaj, automatski ga sklanjate od uticaja inflacije. Sa druge strane, ta buduća cena nekretnine je neizvesna. Niko ne zna sa sigurnošću da kaže kolika će biti, tržište je tek u formiranju, postoje tu neki tačkasti momenti naduvavanja cena, ali nije cena nerealna, samo postoje na različitim mestima, u različitim projektima možda neki manipulativni moment da se izvuče više iz nekretnine. U ovom modelu bitno je da se kaže da je tehnička garancija u stvari ta proizvodna cena, da ako tržište padne ispod proizvodne cene, tek onda je projekat po znakom pitanja. Znači, sve preko proizvodne cene znači profit", rekao je Uzelac.
Na pitanje da li građani koji bi uložili novac po novom modelu mogli da znaju kada će uloženo da im se vrati i kada i šta u slučaju da se građevinski radovi oduže, Uzelac je rekao da kada su u pitanju neki nepredviđeni događaji u vezi sa projektima, to su do sada najčešće neke finansijske kombinatorike kada se zida bez dovoljno novca.
"Ovde, mi dođemo kao prvi investitori i kažemo - mi ćemo da obezbedimo 200 kvadrata, da li ima još nekog ko će da obezbedi jedan, dva, tri, pet, i skupi se tu tih 2.000 kvadrata. Tu je sve završeno što se tiče finansiranja. Znači, sav novac je spreman, finansiranje u tom smislu ne predstavlja izazov", rekao je on.
Uzelac je napomenuo da sve projekcije proizvodnje postoje i da svi investitori mesečno dobijaju izveštaj o tome kako se njihov novac pretvara u ono što treba da proizvede profit i obaveštenja u toku izgradnje.
On kaže da će projekti biti predstavljeni na sajtu, gde će biti i prijavljivanje zainteresovanih.
Povezane vesti
"Mi pozivamo sve zainteresovane da pogledaju, niko tu ne mora ništa da investira. Svako za sebe odlučuje i tek kada se skupi konačan broj ljudi za konkretan projekat, tek tada se ulazi u projekat, tek tada kreću ugovori, tada kreću transakcije. U tom smislu je i proces prilagođen da vi birate dok ne naiđete na nešto što vam odgovara", objasnio je Uzelac.
U novom modelu, dodaje on, građanin koji ulaže može biti i finansijer proizvodnje svog stana.
"To znači da vi unapred možete da platite proizvodnju vašeg stana. U tom slučaju cena vam se ne obračunava tržišno, nego se kreće od te proizvodne cene, pa se na nju dodaje onaj deo pola-pola kakav je aranžman", naveo je Uzelac.
"Prinos-rizik"
Povodom novog modela investiranja Nenad Gujaničić iz Brokerske kuće Momentum Securities rekao je za Euronews Srbija da je izuzetno mali broj investicionih alternativa na našem finansijskom tržištu i da svaki takav pokušaj treba pozdraviti.
"To nije nikakva novost na razvijenim tržištima. Alternative, investicioni fondovi koji su specijalizovani za nekretnine postoje i dalje. Ovo bi bila nekakva forma koja je više prilagođena našim građanima, da oni konkretno znaju koji je taj projekat i da urade ono što su uradili naši građani koji imaju veću imovinu u proteklih nekoliko godina, koji su povukli novac iz banke i preselili na tržište nekretnina", rekao je on.
On je ocenio da je projekat prilično perspektivan za razliku od većine takvih projekata za nekretnine koji se finansiraju od nekih budućih prodaja, a sdruge strane može i neki ulagač koji ima svega par hiljada evra da pristupi tom projektu.
Gujančić, međutim, kaže da svako mora da proceni za sebe da li će uložiti u takav model jer, dodaje, svaki investitor mora najpre da se pronađe na onoj relaciji "prinos-rizik".
"Neko drži novac u slamarici, za nekog je banka puna kapa, a ko želi da preuzme nešto više rizika, on traži alternativu i naravno traži potencijalno veći prinos", rekao je on.
Gujančić je naglasio da rizici postoje u svakom projektu.
"Vi nemate nikakvu garanciju. Većina naših građana drži 15 milijardi evra u banku. I tu postoje rizici. Mi smo pre desetak godina bili svedoci da su nekakve banke propadale i mi znamo da su ti ulozi osigurani do 50.000 evra. Tako da u tom nekom smislu i taj neki, uslovno rečeno, najmanje rizično ulaganje nosi nekakve rizike. Ovde svakako postoje višestruke rizici, ali s druge strane, vi taj novac u banci biste mogli da zaradite na klasičnoj štednji tek za sedam, osam godina", rekao je on.
Prema njegovim rečima, svako ko želi da se bavi ulaganjem mora da ima neka elementarna znanja, da se dobro raspita, da vidi koji su uslovi u tom projektu i da sagleda da li je spreman da preuzme tu vrstu rizika.
Komentari (0)