Gastarbajteri ulažu u nekretnine u Srbiji - omiljena im tri grada, dve planine i jedna banja

Komentari

Autor: Zlatica Radović

07/08/2021

19:10

Gastarbajteri ulažu u nekretnine u Srbiji - omiljena im tri grada, dve planine i jedna banja

Panorama Beograda - Copyright Tanjug/Zoran Žestić

veličina teksta

Aa Aa

Poznato je da u svakoj krizi ljudi traže sigurnost, a ulaganje u nekretnine se smatra sigurnom investicijom. Tako stručnjaci objašnjavaju trenutno stanje na tržištu nekretnina u Srbiji koje ni epidemija nije uspela da poljulja. Svi se pitaju ko su kupci nekretnina kojih je iz meseca u mesec sve više, a u agencijama kažu da značajan udeo u prodaji ima i srpska dijaspora.

Oni se odlučuju da novac zarađen u inostranstvu ulože u stanove u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i za kupovinu apartmana na Kopaoniku, Zlatiboru i u Vrnjačkoj Banji. Osim ovih destinacija, našim ljudima koji žive van Srbije za ulaganje je zanimljiva Fruška Gora, ali i još jedan grad - Jagodina. Milić Đoković, iz Klastera nekretnina kaže da to nije neobično, jer je upravo iz ovih krajeva mnogo ljudi otišlo na rad u inostranstvo, a sada se prva generacija penzionera vraća u domovinu.

"Naši ljudi se uglavnom odlučuju da ulažu u kupovinu nekretnina u Beogradu, na planinama ili u banjama. Što se tiče obima prodaje, to nije značajno više u odnosu na prethodne godine, ali je primetan porast interesovanja", priča Milić Đoković.

Dobra investicija zbog rasta cena

Jasmina Gavrilov Dražić, sa portala 4zida.rs kaže da je jedan od razloga za interesovanje iz dijaspore i što kupovina nekretnina u Srbiji predstavlja dobru investiciju, s obzirom na to da cene iz godine u godinu beleže rast, pogotovo u većim gradovima.

"Takvu nekretninu stranci mogu da izdaju ili da je, nakon nekog vremena prodaju i ostvare prihod na osnovu razlike u ceni. Određen broj naših ljudi iz inostranstva planira povratak u Srbiju, pa im kupovina nekretnine predstavlja dodatnu sigurnost za vreme kada planiraju da se vrate", objašnjava Gavrilov Dražić.

Ona navodi da su naši državljani sa boravištem u inostranstvu najviše zainteresovani za nekretnine u većim gradovima – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i za kupovinu apartmana u turističkim mestima – Kopaoniku. Zlatiboru, Vrnjačkoj Banji. Napominje da im je posebno atraktivna novogradnja.

Kupci iz dijaspore ulažu u kupovinu apartmana na Kopaoniku

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, kvadratni metar novoizgrađenih apartmana lane je bio najpovoljniji na Divčibarama i koštao je oko 1.095 evra, dok je cena kvadrata na Kopaoniku bila 1.314, a na Zlatiboru 1.340 evra. Najviša prosečna cena kvadrata apartmana ipak nije bila na planinama, već u Vrnjačkoj Banji, oko 1.446 evra. Kada je u pitanju cena stanova, one se drastično razlikuju po lokacijama, ali kupci iz dijaspore se najčešće odlučuju za luksuzne nekretnine u novim zgradama na atraktivnim lokacijama.

Promet nekretnina je prošle godine porastao dva procenta, a obim gradnje oko osam odsto. I cene kvadrata rastu, a tri od četiri prodata stana kupuju se za gotovinu.

U agencijama kažu da kupci sa najvećim budžetom dolaze iz Kanade, a da se gastarbajteri iz Evrope odlučuju za kupovinu nekretnina u Srbiji najčešće da bi se rasteretili poreza koji bi u suprotnom morali da plate u zemljama u kojima su zaradili novac.

Najveće interesovanje iz Nemačke

Prema podacima sajta za nekretnine 4zida.rs oko 12 odsto poseta portalu je iz inostranstva, a najveće interesovanje je iz Nemačke. U 2020. godini u top 4 zemlje bile su: Nemačka, Bosna i Hercegovina, Amerika i Austrija.

"Zanimljivo je da je za prvih sedam meseci ove godine raspored zemalja iz kojih su korisnici dolazili na sajt: Nemačka, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Amerika, gde vidimo rast broja posetilaca iz Crne Gore, koji su se u 2020. godini nalazili na šestom mestu, iza posete iz Srbije, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Amerike i Austrije", navodi Jasmina Gavrilov Dražić.

Ona podseća da se na tržištu nekretnina često može čuti da stranci sve više kupuju nekretnine u Srbiji, ali da je ipak činjenica da se procenat stranaca koji kupuju stanove i kuće u našoj zemlji ne menja drastično već nekoliko godina unazad. Taj broj se, prema podacima RGZ, kreće od jedan do dva od ukupnog broja kupaca nepokretnosti u Srbiji.

"Na osnovu ovoga možemo zaključiti da se, kada se govori o porastu interesovanja stranaca za nekretninama kod nas, najviše misli na naše državljane koji žive u inostranstvu. A među onih 1-2 odsto stranaca koji kupuju nekretnine u Srbiji najviše je onih koji su se zbog posla doselili u Srbiju. Otvaranjem predstavništva velikih međunarodnih kompanija, otvaraju se nova radna mesta na kojima su angažovani stručnjaci iz inostranstva, a sa razvojem IT scene u Srbiji, sve je više stranaca zaposlenih u ovoj industriji kojima Srbija predstavlja primamljivo mesto za život, te se odlučuju da dođu i da žive ovde", kaže Gavrilov Dražić.

Hrvatska dijaspora kupuje i onlajn - na neviđeno

U Hrvatskoj kažu da je kriza uspela da učini ono što politika godinama nije - "naterala" je dijasporu da ulaže u kupovinu kuća, vikendica i apartmana na moru, pa je prodaja povećana i do deset puta. Kako piše Novi list, to je jedna tržišna niša koja je doslovno eksplodirala.

"U poslednjih godinu dana imamo deset puta više upita i realizacija naših ljudi iz inostranstva koji kupuju nekretninu, a Rijeka i Istra su prepoznate kao mesto na koje žele da se vrate i u kojem žele da žive. Razlog je otvorenost, blizina, pristupačnost ljudi", navodi Branko Papeš, direktor i vlasnik agencije Dogma nekretnine za Novi list.

Opatija i Rijeka su među omiljenim destinacijama za ulaganje hrvatske dijaspore

On otkriva i da se za vreme pandemije pojavio i totalno novi način prodaje nekretnina: u poslednjih godinu dana oko 50 nekretnina su prodali onlajn, i to onih koje koštaju 50.000 do 70.000 eura, ali i više od 500.000 eura, što je pre pandemije bilo nezamislivo.

– Stanove su tu kupili Hrvati iz Kine, Vašingtona, Njujorka, Floride, Osla, Amsterdama, Beča. Ali, nisu to samo Hrvati, nego je jako puno ljudi, a ja ću ih nazvati našim ljudima, s područja bivše Jugoslavije, koji planiraju da ulože novac, planiraju da se vrate ovde da žive ili u penziju, i odlučili su se za Rijeku i Istru zbog otvorenosti i drugih pogodnosti", napominje Papeš.

On kaže i da su u Zagrebu pre zemljotresa bilo firmi koje su imale 300 do 400 neprodatih stanova, a da danas više nemaju nijedan.

"Cena novogradnje je skočila u nebo. U Zagrebu se nekretnine prodaju i po 6.000 do 8.000 evra po metru kvadratnom, a u Rijeci je kvadrat i dalje od 1.700 do 2.000 evra", kazao je Papeš za Novi list.