Grčka razmatra promenu uslova za "zlatnu vizu": Stranci će morati da potroše više novca

Komentari

Autor: Euronews

24/02/2024

15:12

Grčka razmatra promenu uslova za "zlatnu vizu": Stranci će morati da potroše više novca

Pixabay - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Grčka je jedna od poslednjih preostalih zemalja u Evropi koja nudi takozvane zlatne vize.

U pitanju je kontraverzan program dobijanja boravišne vize putem investicija, koji omoguća bogatim strancima da "kupe" pravo da ostanu u zemlji dugoročno.

Zabrinutost zbog bezbednosti i rastuće inflacije navela je mnoge zemlje EU da ukinu zlatne vize poslednjih godina. Grčka je pokrenula svoj program 2013. godine tokom desetogodišnje finansijske krize u zemlji.

Vize su imale za cilj da donesu novac u zemlju tokom kolapsa tržišta nekretnina. One omogućavaju državljanima trećih zemalja koji kupuju nekretnine određene vrednosti I postanu privremeni stanovnici.

U početku, ulaganje u nekretnine od 250.000 evra ili više moglo bi da obezbedi petogodišnju dozvolu za boravak u Grčkoj, koja bi posle sedam godina mogla biti pretvorena u državljanstvo. Međutim, prošle godine zabrinutost zbog skoka cena kuća navela je vladu da poveća prag na 500.000 evra u nekim delovima Atine, Mikonosa, Santorinija i Soluna, piše Euronews.

Sada bi taj prag mogao da poraste još više na 800.000 evra, prema premijeru Kirijakosu Micotakisu.

Zašto Grčka povećava svoj prag ulaganja u zlatnu vizu?

Iako se zlatna viza za Grčku može dobiti i kroz ulaganje od 400.000 evra u državne ili privatne obveznice i akcije, kupovina nekretnine je najpopularniji put do boravka putem ulaganja. Novi gornji investicioni prag za nekretnine primeniće se u oblastima koje se suočavaju sa nedostatkom stanova i pritiskom na cene zakupa, rekao je Micotakis u parlamentu prošle nedelje.

Kirije su porasle za 40 odsto od 2018, priznao je on, a oko sedam odsto ukupne prodaje nekretnina u Grčkoj poslednjih godina bilo je vezano za zlatnu vizu.

"Povećanje prodajnih cena dostiglo je tačku u kojoj stalni stanovnici pod svojim trenutnim ekonomskim okolnostima ne mogu da kupe dom kako bi zadovoljili svoje stambene potrebe", kaže Temistoklis Bakas, izvršni direktor nacionalne mreže E-Real Estates.

"Konkretno, od 2017. do drugog kvartala 2023. zabeležen je porast prodajnih cena novoizgrađenih kuća na Atici od 71 odsto, istovremeno povlačeći za sobom prodajne cene starijih nekretnina. U delovima zemlje gde stanovanje nije pod pritiskom, prag bi mogao da ostane na 250.000 evra", dodao je Micotakis.

Cilj višeg praga je da se u Grčku ulije više novca uz smanjenje broja izdatih zlatnih viza.

Kratkoročno iznajmljivanje radi odmora vrši pritisak na resurse

Pored povećanja kirija i cene nekretnina, šema boravka u Grčkoj putem investicija, po nekim proračunima, opterećuje lokalne službe, kao što je medicinska nega, posebno ako se nekretnine iznajmljuju za odmor preko platformi kao što je Airbnb.

Vlasnici nekretnina kupljenih zbog zlatne vize, koji planiraju da izdaju svoje domove u Grčkoj, bi stoga mogli biti primorani da u budućnosti nude dugoročni zakup.

Neki aktivisti, međutim, žele da vlada ode korak dalje i ukloni nekretnine kao opciju za investiranje u zamenu za zlatnu vizu. Ipak, program donosi značajan prihod grčkoj državi od 4,3 milijarde evra između 2021. i 2023. godine.

Prethodno povećanje praga investicija u zlatnu vizu izazvalo je užurbanu kupovinu imovine

Dok vlada ima za cilj da kontroliše strano vlasništvo nad imovinom u Grčkoj povećanjem investicija za zlatnu vizu, ova najava može imati suprotan efekat.

"Onog trenutka kada je vlada najavila moguće povećanje limita ulaganja (2023.), potražnja investitora u nekretnine koji kupuju sa ciljem da dobiju zlatnu vizu se utrostručila. Konkretno, direktne strane investicije u sektoru nekretnina dostigle su dve milijarde evra u 2022.", kaže Bakaš.

Imajući to u vidu, Bakas opisuje povećanje ulaganja u zlatnu vizu kao "jednosmernu ulicu", posebno u oblastima gde je velika potražnja.

Umesto toga, on bi želeo da se program koristi kao razvojno sredstvo u regionima Grčke kojima su potrebne investicije i nova radna mesta.

"Na primer, u Tesaliji, koja je pretrpela ogromnu štetu od poplava (2023.), limit ulaganja bi trebalo da bude postavljen na 200.000 evra za sledeću godinu. A kako bi se izbegao problem sa fondom stanova, trebalo bi da se odnosi samo na novoizgrađene nekretnine stare do pet godina", kaže on,

Nalik tome, prag bi mogao biti smanjen za one koji ulažu u mala sela u cilju razvoja turizma ili stvaranja studentskog ili pristupačnog stanovanja.

"Investicioni program za zlatnu vizu nije loš program, mi ga jednostavno ne sprovodimo kako treba", kaže Bakas.