Grčki poljoprivrednici na traktorima napravili kolaps u Atini, Micotakis ne posustaje: "Nemamo više šta da damo"

Grčki poljoprivrednici koji su od utorka blokirali centralni atinski trg Sintagmu i tražili od vlade da ispuni njihove zahteve, napustili su nešto posle 11 časova prestonicu Grčke. Pravi kolaps u Atini izazvao je skup poljoprivrednika kojem je prisustvovalo 8.000 ljudi, kao i više od 160 traktora i poljoprivredne mehanizacije. Poljoprivrednici iz cele zemlje, najviše centralne Grčke i Tesalije, prevezeni su u Atinu sa čak 112 autobusa, prenosi Voria.

"Povukli smo potez i sada čekamo rezultat", rekao je farmer Konstantinos Kirijakopulos (34) iz južnog grčkog regiona Mesinije.

Demonstranti kažu da su pogođeni klimatskim promenama, velikim poplavama, ekstremnim vrućinama i požarima, što čini njihov posao još opasnijim, te traže dodatne subvencije na cenu dizela, ali i kilovat sata.

Premda je vlada dosad ponudila popust na račune za struju i proširenje poreske olakšice na poljoprivredni dizel do kraja 2024. godine, grčki poljoprivrednici kažu da im to nije dovoljno.

Takođe su istakli da je od vitalnog značaja subvencionisati kupovinu poljoprivrednog đubriva i stočne hrane kako bi "mogli da ostanu na svojim njivama", a bune se i protiv uvoza proizvoda "sumnjivog kvaliteta" iz trećih zemalja.

AP Photo/Thanassis Stavrakis

Nakon dvadesetčetvoročasovne blokade Atine, blokovi grčkih poljoprivrednih udruženja dogovorili su se da sutra održe sastanke na kojima će obavestiti poljoprivrednike o rezultatima demonstracija, a potom doneti odluke o budućnosti istih.

Poljoprivrednici iz najugroženije grčke oblasti Tesalija, saopštili su da će sledeće nedelje imati sastanak sa premijerom Micotakom na kojem će, između ostalog, razgovarati i o nezadovoljstvu povodom visine isplaćene odštete nakon katastrofalnih poplava izazvanih olujom "Danijel".

Micotakis: Nemamo više šta da damo

Grčki premijer je pak, jasno stavio do znanja da je vlada iscrpila svoje mogućnosti i da poljoprivrednici ne bi trebalo da očekuju ništa dodatno.

"Nemamo više šta da damo", bila je jasna poruka koju je Kirjakos Micotakis poslao farmerima u razgovoru za novine "Star" - "Mislim da i poljoprivrednici to prepoznaju i dobro znaju da je vlada već prešla granice svojih očekivanja, posebno po pitanju struje"

Stoga je protest poljoprivrednika u Atini nazvao "simboličnom predstavom u centru".

"Razgovarao sam o tome sa ministrom civilne zaštite i došli smo do sledećeg zaključka: ako bismo gledali zakonski, poljoprivredna mehanizacija ne bi smela da se vozi ni državnim putevima ni u gradskim centrima"

AP Photo/Thanassis Stavrakis

Ipak, kako kaže, razume zašto grčki farmeri žele da se usklade sa kolegama u drugim evropskim zemljama, te nema prava da im takav protest i zabrani.

"Na kraju krajeva, mnoge društvene grupe protestuju, pa zašto i poljoprivrednici ne bi imali prava na to?"

Premda do dogovora nije došlo, Micotakis je već najavio da će proteste poljoprivrednika iskoristiti kao sredstvo pritiska u Briselu.

"Kada odem u Brisel na pregovore, reći ću da smo i mi imali demonstracije, a da zbog tih demonstracija i prelaska na ekološki prihvatljiviju poljoprivredu, mora doći do prilagođavanja Zajedničke poljoprivredne politike", zaključio je.

Šta tačno traže poljoprivrednici

Baš kao i evropski poljoprivrednici, i grčki su zabrinuti zbog priliva jeftinih uvoznih proizvoda, povećanja troškova proizvodnje, neefikasnosti Zajedničke poljoprivredne politike EU i percepcije da su pojedini propisi Unije preterani.

Širom Evrope, jeftin uvoz je uobičajen problem za farmere, te postoji osećaj da ovaj uvoz iz zemalja van granica EU pogoršava prekomernu ponudu.

Kontroverzno je i pitanje subvencija na dizel. U Francuskoj, vladino povlačenje predloga da se ograniče poreski krediti na poljoprivredni dizel bio je direktan odgovor na proteste. Umesto toga, Nemačka je 2. februara ratifikovala postepeno ukidanje ove subvencije. Prema proračunima Evropske komisije, ukidanje nemačke subvencije za dizel moglo bi dovesti do povećanja cena koje plaćaju poljoprivrednici za 18,8 odsto i smanjenja potrošnje dizela za 4,7 odsto.

Dakle, dok je cilj ukidanja ovih subvencija da se ubrza prelazak na poljoprivredne prakse sa efikasnijom potrošnjom goriva, ekonomska realnost te tranzicije je obeshrabrujuća, ističu iz kompanije Fitch Solutions za "Money Review".

AP Photo/Thanassis Stavrakis

Osim toga, prelazak na alternative kao što su električna vozila zahteva značajna ulaganja, što je nerealno s obzirom na uslove u kojima poljoprivrednici danas posluju.

Fitch Solutions takođe smatra da će ova pitanja igrati ključnu ulogu na evroizborima i da će biti jedan od glavnih političkih trendova godine. I zaista, Evropska narodna partija stala je na stranu poljoprivrednika, odbacujući delove Zelenog dogovora, koji se smatra "motorom" zelene tranzicije Evrope.

Komisija je tako već 6. februara objavila povlačenje kontroverznog zakona čiji je cilj smanjenje upotrebe herbicida, pa analitičari stoga predviđaju da će u narednom periodu i drugi sporni predlozi biti odlagani ili će se od njih odustati.