Igre 
NBS: Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou
Komentari07/09/2023
-12:09
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. To je u ovoj godini treći "predah" u monetarnom zatezanju posle avgustovskog i majskog.
Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodnih podizanja osnovnih kamatnih stopa.
Ako proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike, navodi NBS.
Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.
Ipak, radi odlučne borbe protiv inflacije, Narodna banka Srbije odlučila je da putem obavezne rezerve povuče deo visokih viškova dinarske likvidnosti i time dodatno pooštri domaće monetarne uslove.
Povezane vesti
"Opreznost monetarne politike i dalje neophodna"
Slabljenje globalnih inflatornih pritisaka nastavljeno je pre svega po osnovu nižih cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, čije su cene i dalje znatno niže u poređenju s prethodnom godinom, rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, kao i efekata zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka, navodi NBS.
U zoni evra, najvažnijem ekonomskom partneru Srbije, ukupna međugodišnja inflacija nepromenjena je u avgustu u odnosu na jul, ali je smanjena bazna inflacija, koja se izjednačila sa ukupnom inflacijom.
Naredne odluke Evropske centralne banke, kako navode u NBS, u velikoj meri zavisiće od podataka koji budu pristizali, s obzirom na još uvek prisutnu neizvesnost u pogledu tempa dezinflacije u narednom periodu zbog nastavka rasta zarada u zoni evra, rekordno niske nezaposlenosti i visokih profitnih marži kompanija.
Sličan stav u pogledu monetarne politike izneo je i Sistem federalnih rezervi na poslednjem sastanku, pri čemu je proces dezinflacije u Sjedinjenim Američkim Državama brži nego u zoni evra.
"Izvršni odbor Narodne banke Srbije ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih, i dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u narednom periodu, kao i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda", kažu u NBS.
Usporavanje inflacije
Međugodišnja inflacija u Srbiji od aprila nalazi se na opadajućoj putanji i u julu je dodatno usporila na 12,5 odsto, uz zabeleženu mesečnu deflaciju, što je u skladu s ranijim procenama Narodne banke Srbije.
Usporavanje inflacije je u najvećoj meri rezultat usporavanja rasta cena prerađene hrane i energije, kao i cena u okviru bazne inflacije, koja se od juna kreće na jednocifrenom nivou i u julu je iznosila 9,4 odsto međugodišnje.
Povezane vesti
"Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko 1 procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko 8 odsto. Na takvo kretanje inflacije uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine", navodi NBS.
Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan na 1,7 odsto međugodišnje, kao što je bila i prva procena Republičkog zavoda za statistiku.
Time je privredni rast u prvoj polovini godine iznosio 1,3 odsto međugodišnje, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije da će na nivou godine on biti u rasponu od 2 odsto do 3 odsto.
Ostvarenom rastu najviše doprinosi neto izvoz zahvaljujući rastu izvoza robe i usluga, uprkos tome što je očekivani rast svetske privrede ove i naredne godine usporen zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije i nižih investicija.
Prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, Izvršni odbor je uzeo u obzir i rizik da smanjena eksterna tražnja u određenoj meri može umanjiti proizvodnju i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji u narednom periodu.
Komentari (0)