Jedina oblast u kojoj Zapad ne može da uvede sankcije Rusiji: Globalna zavisnost zbog koje Putin profitira

Veliki deo ruskog izvoza energije pogođen je sankcijama Zapada otkako je ta zemlja započela svoju invaziju punog obima na Ukrajinu, ali sa značajnim izuzetkom - nuklearnom energijom.

Naime, SAD i njihovi evropski saveznici uvoze ogromne količine nuklearnog goriva i jedinjenja iz Rusije, tako obezbeđujući Moskvi stotine miliona dolara prekopotrebnih prihoda za rat protiv Ukrajine.

Prodaja, koja je legalna i nesankcionisana, izazvala je alarm kod stručnjaka za neproliferaciju i pojedinih zvaničnika koji kažu da uvoz pomaže u finansiranju razvoja moskovskog nuklearnog arsenala i komplikuje napore da se smanje sposobnosti Rusije za vođenje rata.

Zavisnost od ruskih nuklearnih proizvoda - koji se uglavnom koriste kao gorivo u nuklearnim reaktorima, ostavlja SAD i njihove saveznike pred mogućnošću nestašice energije ako ruski predsednik Vladimir Putin prekine snabdevanje. Izazovi će verovatno postajati sve intenzivniji kako te nacije budu insistirale na tome da povećavaju proizvodnju električne energije bez emisija štetnih gasova u cilju borbe protiv klimatskih promena.

"Moramo li da dajemo novac ljudima koji proizvode oružje? To je apsurdno", rekao je Henri Sokolski, izvršni direktor Centra za obrazovanje o politici neširenja u Vašingtonu - "Ako ne postoji jasno pravilo koje sprečava dobavljače nuklearne energije da uvoze gorivo iz Rusije, a jeftinije ga je nabaviti odatle - zašto onda to ne bi i radili?"

Rusija je tako prodala oko 1,7 milijardi dolara nuklearnih proizvoda kompanijama u SAD i Evropi, prema poslednjim trgovinskim podacima koje je preneo AP. Pomenute kupovine su se dogodile pošto je Zapad uveo stroge sankcije Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu 2022. godine, blokirajući u svoje zemlje uvoz osnovnih namirnica kao što su nafta, gas, votka i kavijar.

Međutim, Zapad nije bio voljan da targetira rusku nuklearnu energiju, jer ona igra ključnu ulogu u održavanju rada reaktora. Štaviše, Rusija je prošle godine snabdela američku nuklearnu industriju sa oko 12 odsto svog uranijuma, podaci su američke Uprave za energetske informacije. Pored toga, i Evropa je izvestila da je oko 17 odsto svog uranijuma 2022. godine dobila upravo iz Rusije.

pixabay

Povrh svega, Rosatom takođe pruža usluge obogaćivanja goriva, što čini čak  28 odsto onoga što je bilo potrebno Sjedinjenim Državama u 2021, navodi CNN.

Očekuje se da će oslanjanje na nukelarnu energiju rasti kako nacije budu prihvatale alternative fosilnim gorivima. Nuklearne elektrane ne emituju štetne gasove, iako stručnjaci upozoravaju da nuklearna energija nosi rizik od otapanja reaktora i izazova kako bezbedno skladištiti radioaktivni otpad. Oko 60 reaktora širom sveta još je u izgradnji, a još 300 u fazi planiranja.

Unosan posao za Rosatom

Mnoge od 30 zemalja koje proizvode nuklearnu energiju u oko 440 elektrana uvoze radioaktivne materijale iz ruske državne energetske korporacije Rosatom i njenih pridružnica. Rosatom je vodeći u svetu u obogaćivanju uranijuma, a treći je po proizvodnji uranijuma i goriva, prema godišnjem izveštaju za 2022. godinu.

Rosatom, koji kaže da gradi 33 nova reaktora u 10 okruga i njegove podružnice, izvezle su prošle godine robu i materijale vezane za nuklearnu energiju u vrednosti od oko 2,2 milijarde dolara, prema podacima o trgovini koje je analizirao Institut "Royal United Service", sa sedištem u Londonu. Institut je saopštio da je ta cifra verovatno mnogo veća jer je teško pratiti takav izvoz.

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov rekao je ruskom listu "Izvestija" da bi poslovanje kompanije sa inostranstvom trebalo da iznosi 200 milijardi dolara u narednoj deceniji. Taj unosan posao obezbeđuje kritična sredstva za drugi veliki projekat Rosatoma - projektovanje i proizvodnju ruskog atomskog arsenala, kažu stručnjaci.

Upravo su zbog toga ukrajinski zvaničnici molili svetske lidere da sankcionišu Rosatom kako bi prekinuli jedan od poslednjih značajnih tokova finansiranja Moskve i kaznili Putina zbog pokretanja invazije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je izvršio pritisak na zapadne lidere i molio ih da targetiraju Rosatom nakon što su ruske snage zauzele nuklearnu elektranu Zaporožje. Rosatom ovde vodi delimično zatvoreno postrojenje, a Međunarodna agencija za atomsku energiju je više puta upozoravala da bi curenje radijacije u postrojenju koje je okupirala Rusija moglo biti velika katastrofa.

"Ukrajina ne razume zašto još uvek nisu uvedene sankcije protiv Rosatoma i njegovog rukovodstva kada predstavnici ove kompanije nastavljaju da zauzimaju nuklearnu elektranu Zaporožje i ugrožavaju našu opštu bezbednost", rekao je Zelenski u Maju.

AP Photo

Petro Kotin, privremeni predsednik ukrajinske kompanije za atomsku energiju Energoatom, zabrinut je zbog militarizacije elektrane, ali i značajnog smanjenja broja kvalifikovanog osoblja na lokaciji. Ruska pres-služba elektrane rekla je pak, za CNN da se zapošljavaju novi kadrovi "što osigurava njen bezbedan rad".

Ako se bilo šta desi, Energoatom "ne može da uskoči i ublaži bilo kakve posledice jer Rusija kontroliše teritoriju", rekao je Kotin.

Američka zavisnost od ruskog goriva raste

Zagovornici nuklearne energije kažu da će se SAD i neke evropske zemlje suočiti sa poteškoćama ukoliko dođe do uvoza ruskih nuklearnih proizvoda. Industrija nuklearne energije u SAD, koja u velikoj meri prodaje svoje gorivo spoljnim izvorima, proizvodi oko 20 odsto električne energije u čitavoj zemlji.

Vrednost ruskog nuklearnog goriva i proizvoda poslatih u SAD dostigla je 871 milion dolara prošle godine, u odnosu na 689 miliona dolara u 2021. i 610 miliona dolara u 2020, prema američkom Birou za popis stanovništva, koje prenosi AP. Što se tiče težine, američki uvoz proizvoda od uranijuma iz Rusije skoro se udvostručio sa 6,3 tone u 2020. na 12,5 tona u 2022, prema trgovinskim podacima ImportGenius-a.

Razlozi za to oslanjanje sežu decenijama unazad. Američka industrija uranijuma pretrpela je udarac nakon sporazuma o neširenju iz 1993. koji je rezultirao uvozom jeftinog uranijuma za oružje iz Rusije, kažu stručnjaci. Pad se ubrzao nakon pada svetske potražnje za nuklearnim gorivom nakon pada tri reaktora u japanskoj elektrani Fukušima Dajiči 2011.

Prema američkoj Upravi za energetske informacije, američke nuklearne elektrane kupile su pet odsto svog uranijuma od domaćih dobavljača 2021. godine, poslednje godine za koju su dostupni zvanični podaci o proizvodnji u SAD. Najveći izvor uranijuma za takva postrojenja bio je Kazahstan, koji je dorpineo sa oko 35 odsto snabdevanja. Bliski ruski saveznik, Kazahstan je najveći svetski proizvođač uranijuma.

profimedia

Bajdenova administracija sada kaže da pokušava da oživi vađenje uranijuma i proizvodnju nuklearnog goriva, a zakonodavci su uveli nove zakone da ubrzaju proces. Međutim, ove nedelje je predsednik Džo Bajden najavio formiranje nacionalnog spomenika u cilju očuvanja zemljišta oko Nacionalnog parka Grand Kanjon koji bi sprečio novo iskopavanje uranijuma u regionu.

"Ključno je da prestanemo da finansiramo ruski državni nuklearni monopol Rosatom", rekao je senator Džon Baraso, republikanac iz Vajominga koji je ranije ove godine uveo zakon za finansiranje američkog lanca snabdevanja nuklearnim gorivom - "Takođe moramo dati američkim dobavljačima nuklearnog goriva sigurnost na tržištu"

Evropa na odvikavanju

Evropa je prošle godine potrošila skoro 828 milioa dolara na proizvode ruske nuklearne industrije - uključujući goriva, nuklearne reaktore i mašine, prema Eurostatu, kancelariji za statistiku EU.

Neke evropske agencije stoga preduzimaju korake za odvikavanje od ruskog uranijuma. Na početku sukoba u Ukrajini, Švedska je odbila da kupi rusko nuklearno gorivo. Finska koja se oslanja na rusku energiju u dva od svojih pet reaktora, odustala je od problematičnog sporazuma sa Rosatomom o izgradnji nove nuklearne elektrane. Finska energetska kompanija Fortum takođe je najavila sporazum sa američkom kompanijom Westinghouse Electric o snabdevanju gorivom za dva reaktora nakon što joj ugovori sa podružnicom Rosatoma isteknu u narednih sedam godina.

Češka je takođe nastojala da se potpuno odvikne od ruskih zaliha i obratila se Westinghouse-u i francuskoj kompaniji Framatom za buduće isporuke gorivnih sklopova za svoju jedinu nuklearnu elektranu, koju trenutno snabdeva Tvel (podružnica Rosatoma), a nove isporuke bi trebalo da počnu 2024. Slovačka i Bugarska, još dve evropske zemlje koje se oslanjaju na Tvel za nuklearno gorivo, takođe su se okrenule novim dobavljačima.

Uprkos izazovima, stručnjaci veruju da će politički pritisak i pitanja o sposobnosti Rusije da prekine snabdevanje na kraju podstaći veći deo Evrope da napusti Rosatom.

"Na osnovu očiglednih izgleda (diverzifikacije snabdevanja gorivom), bilo bi pošteno reći da je Rosatom izgubio evropsko tržište", rekao je Vladimir Slivjak, kopredsedavajući ruske ekološke grupe Ecodefence.
Ono što ostaje nejasno, rekao je Slivjak, jeste kako će se Mađarska i Francuska pozabaviti tim pitanjem. Francuska nije izrazila spremnost da se odvikne od ruskog uranijuma.

Profimedia

Kacper Szulecki, profesor istraživanja na Norveškom institutu za međunarodne odnose, kaže da su troškovi izgradnje nuklearne elektrane toliko visoki da je mogu finansirati samo vlade, a u nekim slučajevima čak ni one mogu to priuštiti. U tim slučajevima, često se uključuje Rosatom, nudeći kreditne linije za koje garantuje ruska vlada, a u nekim slučajevima i dugoročne ugovore za obezbeđivanje goriva ili čak vođenje elektrane.

Primera radi, Mađarska, koja održava bliske veze sa Rusjom, u potpunosti zavisi od Moskve u obezbeđivanju goriva za svoju nuklearnu elektranu sa četiri reaktora. Ima planove da proširi to postrojenje sa još dva reaktora Rosatoma - što je projekat koji se finansira kredinom linijom od 10 milijardi evra ruske banke.

Ti reaktori će se, kažu stručnjuaci, u potpunosti oslanjati na rusko nuklearno gorivo godinama, ako ne i decenijama, koje dolaze.

Šulecki, koji je autor nedavnog rada o ruskoj nuklearnoj industriji kaže da je najekstremniji od ovih vrsta ugovora model izgradi-poseduj-upravljaj. Rosatom je to prvi put uradio sa turskom elektranom u Akuju koju gradi, u potpunosti finansira i obavezao se da će njome upravljati zauvek.