Igre 
Zanatlije "na ceni", a sve manje interesovanje za srednje stručne škole: Dualno obrazovanje povećava šansu za posao
Komentari18/07/2023
-15:03
Brojna odeljenja srednjih stručnih škola nisu popunjena, a u nekima nema nijednog đaka - to pokazuju podaci o upisu srednjoškolava, dok sa druge strane, raste interesovanje poslodavaca za sistem dualnog obrazovanja koji đacima nudi učenje kroz rad. Slaba ponuda na tržištu dovela je do toga dea su sada zanatlije na ceni, a mnogi poslodavci nude povoljne uslove kako bi privukli ili zadržali radnike.
Neki od benefita koji se nude zanatlijama su smeštaj, hrana i prevoz, a Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca kaže da su dnevnice od 50 evra i više, u zavisnosti od toga da li je reč o majstoru ili pomoćnom radniku.
Takođe, napominje da sve zavisi i od toga o kom profilu je reč. Međutim, u Uniji poslodavaca ističu da zanatlije odlaze iz zemlje, zbog čega se domaće tržište popunjava strancima. Rešenje vide u promeni zakona kojim bi se vratilo "majstorsko pismo" - sertifikat koji bi bio potvrda da je radnik kvalifikovan i na osnovu kog bi mogao i da obučava.
Međutim, izbor zanatske škole ne znači i kraj obrazovanja, a Siniša Kojić iz Zajednice mašinskih škola Srbije kaže za Euronews Srbija da nakon završetka trećeg stepena, učenici mogu da nastave i vanredno četvrtu godinu.
"Ne mora da znači da im je to slepa ulica i da zauvek mogu samo da ostanu na tom nivou obrazovanja. Veliki je problem jer ta deca upisuju tehničarska zanimanja koja imaju jake programe opšteobrazovnih predmeta, a nemaju radne navike i onda to je frustracija i za učenike i za nastavnike", kaže Kojić.
Dualno obrazovanje - mašinstvo interesantno za privredu
U odnosu na školovanje po klasičnom modelu, dualni model obrazovanja odražava realnu potrebu privrede i povećava mogućnosti da se mladi odmah nakon formalnog obrazovanja i zaposle, rekla je za Euronews Srbija direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija Gabrijela Grujić.
U prvom upisnom krugu odmah je popunjeno 3.065 mesta, a privreda je iskazala potrebu za 3.670 učenika u dualnom sistemu obrazovanja. To znači da učenici koje se opredele za dualno obrazovanje odmah ispune svoju prvu želju za obrazovnim profilom.
Povezane vesti
U sistemu dualnog obrazovanja je 160 škola, a mnoge kompanije koje su dugo godina partneri u dualnom obrazovanju zahtevaju sve veći broj profila.
U Privrednoj komori Srbije kažu da raste interesovanje poslodavaca za sistem dualnog obrazovanja, ali i da su srednjoškolci pozitivno odgovorili na zahteve privrede.
"Svaka od škola ima bar po jedan profil, a od ove godine se pojavljuje sve veće interesovanje da kompanije prepoznaju veći broj profila kada popunjavaju svoje želje", rekla je Grujić.
Najveći procenat (preko 40 odsto) budućih đaka se opredelilo za obrazovne profile iz oblasti mašinstva i obrade metala.
"Mašinstvo je interesantno za privredu. Mladi bravari, zavarivači, operateri mašinske obrade, operateri na CNC mašinama odmah nakon formalnog obrazovanja su i upošljivi i ukoliko žele da se zaposle i započnu karijeru, oni u jednom trentku mogu da nastave svoje obrazovanje u skladu sa savremenim napredovanjem naše privrede, što znači da su na dobrom putu i opredelili su se za prava zanimanja", rekla je za Euronews Srbija
Grujić kaže da je veoma je aktuelno i područje rada elektrotehnike, a da je tehničar mehatronike, uz električara, jedan od liderskih profila, dodajući da mladi koji se školuju za te profile odmah mogu da nađu posao.
"Imamo nacionalni model dualnog obrazovanja"
Grujić je rekla da Srbija ima svoj nacionalni model dualnog obrazovanja iako je zasnovan na kriterijumima i nekim važnim modelima iz Austrije, Švajcarske i Nemačke.
Povezane vesti
"Približili smo se nemačkom modelu, što znači da su nemačke kompanije prepoznale da je Srbija na neki način obećana zemlja za buduće poslovanje, da ovde osiguravamo kvalitet kadrovima i da sve one kompanije koje u prethodnom periodu otvaraju svoje fabrike u Srbiji računaju na kvalitetno obrazovan kadar", navela je Grujić i naglasila da je velika mogućnost za mlade da se zaposle u nemačkim kompanijama "Bizerba" i "Hansgroe", ako se opredele da se školuju za potrebe tih kompanija.
Grujić je rekla da se moramo snažnije baviti promocijom sistema dualnog obrazovanja, navodeći kao benefit u trogodišnjim profilima povećanje šanse za čitav set zanimanja u kompanijama.
"Na primer, operater mašinske obrade rezanja koji je aktuelan ove godine, metalostrugar, metaloglodač, operater za izradu nameštaja, stolar, tapetar, lakirer, novi profili koji su u ponudi su veoma atraktivni za razvoj buduće privrede", kaže Grujić.
Upitana o planovima i o tome u kojim oblastima privrede bi bilo potrebno uvesti profile u sistemu dualnog obrazovanja, Grujić je navela da je u planu da se uradi jedno iscrpno istraživanje u pogledu automatizacije, digitalizacije i zelene agende kako bi Srbija i dalje bila osnažena znanjima i da ima tu komparativnu prednost u odnosu na sve druge zemlje kako bi privlačili što više investirora i otvarali što više fabrika.
"Obrazovanje predstavlja stub ekonomskog razvoja. Ako ne postoji ekonomski razvoj onda ne možemo ulagati ni u obrazovanje. To je jedan krug u kome mladi sigurno mogu da prepoznaju da mogu da se kvalitetno obrazuju. Zašto bi odlazili iz svoje zemlje ako su kompanije kao što su MTU i druge nemačke kompanije uključene u obrazovanje na srednjem i visokom nivou, kada ovde mogu da budu dobro plaćeni i zasigurno da nastave svoju karijeru", rekla je Grujić.
Komentari (0)