EU sve bliže uvođenju digitalnog evra: "Uz dopunjeni digitalni novčanik, biće kao da imate kovanice i papirni novac"

Digitalni evro koji je prošle srede predsatvila Evropska komisija (EK) sa namerom da on vremenom postane zakonsko sredstvo plaćanja širom Evrope, može da se shvati kao reakcija evropskih zvaničika na dominaciju tržišta kriptovaluta, ali i kao dodatan pokušaj Evropske centralne banke (ECB) da kontroliše protok novca u zemljama koje su članice bloka.

Što se Srbije tiče, stručnjaci kažu da je mala veorvatnoća da u bližoj budućnosti digitalni evro kod nas zaživi i navode dva razloga za to - nepostojanje zakonskog okvira i nedostatak tehničkog sistema koji bi sve to podržao.

Naime, upotreba digitalnog evra bi značila da bi građani na telefonima ili drugim uređajima mogli da imaju svoje virtuelne novčanike u kojima bi se držala ova digitalna valuta. Njom bi onda moglo da se plaća kako na internetu, tako i u prodavnicama. Kako su ovim povodom prošle srede naveli iz Evropske komisije, oni veruju da je digitalni evro dobra odluka i potkrepljuju to podatkom da bi više od 55 odsto građana EU radije sve plaćalo bezgotoviski.

profimedia

"Sa digitalnim evrom, ljudi će moći da plaćaju javnim novcem. Što je najvažnije, moći će da plaćaju i onlajn i oflajn. Ukoliko budete imali dopunjen digitalni novčanik u evrima na telefonu ili drugom uređaju, biće isto kao što biste imali i kovanice i novčanice u džepu. Moći ćete da platite jednako lako. Ne morate čak ni da imate internet vezu", rekao je izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis, piše "Euronews".

Da je uvođenje ove digitalne valute izvesno, potvrđuje se i na sajtu Evrospske centalne banke gde navode da se na ovome intezivno radi još od oktobra 2021. godine. Trenutno se, navode, proverava kako bi digitalni evro mogao da bude dizajniran i distribuiran kao i kakav bi uticaj mogao da ima na tržištu.

"Sa nacionalnim centralnim bankama evrozone radimo na istrazi da li da uvedemo digitalni evro. To bi bila digitalna valuta centalne banke koja bi elektronski bila ekvivalent gotovini. Pored kovanica i papirnog novca, digitalni evro bi bio dodatni izbor o načinu plaćanja. On bi obedio sidro stabilnosti za naš novac u digitalnom dobu", piše na sajtu.

Agencija Rojters prenela je da bi digitalni evro trebalo da bude dostupan kako stanovnicima EU, tako i njegovim posetiocima, što znači da bi putnici sa ovih prostora mogli u zemljama EU da koriste ovaj način plaćanja.

Iako digitalni evro, prema trenutnim planovima, neće zaživeti pre 2028. godine, predlog Evropske komisije već je dobio i kritike. Jedna od zamerki jeste da bi monetarne vlasti mogle da imaju uvid u transakcije građana. Međutim, Dombrovskis navodi da ECB neće imati uvid u identitet građana koji koriste digitalni evro i da će ovaj način plaćanja doneti "visok nivo privatnosti".

"Lični podaci bi bili u potponosti zaštićeni. Banke, čaki ni Evropska centralna baka, ne bi mogle da uđu u trag, lične podatke ili podatke ljudi. Oflajn plaćanja bi ponudila sličan nivo privatnosti kao što je gotovina danase", rekao je.

Kako je naveo, postojala bi i ograničenja koliko novca ljudi mogu da drže u ovoj digitalnoj valuti. Zvaničnici Evrospske centalne banke predložili su da taj iznos ima granicu od 3.000 evra.

Zašto EU razmatra uvođenje digitalnog evra?

Na sajtu EK piše da je razlog uvođenja digitalnog evra stvaranje šireg spektra mogućnosti u monetarnim tokovima u zemaljama koje su članice bloka. To podarzumeva, navode, stvaranje konkurencije na finasijskom tržištu, stabilnost monterarnog sistema i pre svega jačanja uloge evra kao valute.

Sagovornici Euronews Srbja kažu da su digitalne valute postale sve popularnije poslednjih godina, naročito kada su primat uzele kriptovalute poput bitkoina. Oni veruju da je verovatno to najpre privuklo pažnju evropskih zvaničika koji sada žele da ditigalni evro uvedu kao određen vid konkrurencije. Međutim, objašnjavaju da bi osnovna razlika između, na primer bitkoina i digitalnog evra, bila u njihvoj kontroli - bitkoin se nalazi ispod radra i nema kontrolu, dok bi evro kontorlisala Evrospka centarlna banka (ECB).

Zoran Grubišić sa Bankarske akademije objašnjava za Euronews Srbija da veruje da je upravo dominacija kriptotržišta bila glavni okidač koji je okupio evropske zvaničnike.

"Reč je o reakciji na kripto tržište na kojem se vrti jedan značajan novac. Međutim, problem je što niko ne zna koliki. Evropska centralna banka nema nikakav uvid u sve to. Sve centralne banke su vremenom postale svesne da je kripto tržište postalo jedan vid ozbiljne konkurencije, da kontrola ne postoji i da mora da reguje na određen način", kaže Grubišić.

Sa njim se slaže i ekonomista Nikola Stakić navodeći da je činjenica da će digitalni evro, kada se pusti u opticaj, imati i svog supervizora.

"U ovo slučjaju bi praćenje transkacija bilo moguće. Pratile bi se određene stvari kako bi se preventivno delovalo ukoliko bude potrebe za tim", kaže on za naš portal.

Advokat Miodrag Jevtić, čija oblast rada je između ostalog bankarstvo, finansije i međunarodno trgovinsko pravo navodi za Euronews Srbija da ECB ima još jedan cilj  - kontorlu protoka novca u Evropi.

Tanjug/AP/Michael Probst

"Pored rekcije na dominaciju kriptovaluta, oni žele da imaju i bolju kontrolu nad količinom novca koji je u opticaju, a sa razvojem veštačke inteligencije sve će biti još lakše. Uvođenjem digitalne valute zapravo se steže i ograničava rad sa kešom, što znači da postoji manje novca koji je u nelegalnim tokovima", kaže on.

Stakić navodi da prednost digitalizacije evra takođe može da se shvati kao "smanjenje novca sumnjivog porekla, utaje poreza, pranja novca", ali dodaje da i to ima svoje mane.

"Čim uđete u određen stepen digitalizacije to sa sobom nosi i pitanje bezbenosti, zaštite podataka koji bi se na ovaj način prikupljali i načina na koji bi se oni obrađivali. I pored toga što je EK rekla da digitalni evro omogućava isti nivo privatnosti kao i gotovina to pitanje ipak stoji u vazduhu", smatra.

Šta je sa Srbijom?

Što se Srbije tiče, sagovonici su saglasni da je budućnost digitalnog evra kod nas neizvesna i daleka. Razlozi su, kažu, šarenoliki i odnose se na profil ljudi koji inače trguje digitalnim valutama, zakonske regulative i tehnička pitanja.

Grubišić navodi da se digitalni evro vezuje za zemlje Evropske unije i da on zapravo nema dodirnih tačaka sa Srbijom. Objašnajva da je i reč o specifičnom tržištu koje zapravo ima ljude koji isključivo trguju na njemu, pa zbog toga, kaže, i ne očekuje da će ono uzeti nekog većeg maha.

"Nemamo mi ništa sa tim. To je priča Evropske centralne banke. Možda bi neki naši odavde ulagali u to, ali i to bi bilo diskutabilno. Nisam optimista da će taj projekat uopšte da privuče pažnju i u zemljama EU, a kamoli u Srbiji. Na kripto tržištu su oni koji ne žele da se vide, koji su ispod radara. Zbog čega bi onda oni ulzazili u taj digitalni evro", kaže on.

Advokat Jevtić takođe smatra da bi bilo teško da ovakav evro kod nas zaživi, jer u Srbiji ne postoji, kaže, zakonska podloga za to.

"Znajući naš pravni okvir, pre svega Zakon o devizom poslovanju, ne vidim da je to izvodljivo. Vi ne možete da ga koristite jer nije izričito predviđen. Da bi ušao u upotrebu kod nas morao bi da se promeni regulatorni okvir, da se uvede pravni osnov u okivru zakona a nakon toga bi NBS trabalo da donese jedan ili set svojih odluka i uputstava kao bi dalje razradila njegovu upotrebu kod nas. Prvenstveno bi razmatrala kako da to realizuje za privatne korsnike, a kako za banke", kaže on.

Po njemu još jedan razlog je važan, a reč je o tehničkom pitanju.

profimedia

"Vi morate da imate ogovarajuće softvere i sisteme kako bi trgovci mogli da prihvate digitalni evro. Uzmite u obzir da kod nas u domaćem platnom prometu uglavnom ne možete da koristite strane valute uopšte, pa ćete shvatiti da to nije lak posao. Kod nas je na ovaj način sada jedino moguće funckonisati kada su transakscije sa inostranstvom u pitanju i to  pod uslovom da se radi o nekom spoljno-tgovinskom prometu", kaže on.

Stakić takođe ne veruje u izvenost digitalne valute kod nas, i procenjuje da je sve to na jako dugačkom štapu.

"Za sada nemamo nikavu infomaciju o tome šta se dešava sa zemljama koje nisu člancie evrozone po ovom pitanju. To što mi nezvanično živimo u tom dvovalutnom sistemu to je nešto drugo, ali nama je dinar jedino zakonsko sredstvo plaćanja. Mi za sada ne pratimo tu regulativu jer verujem da naša Centralna banka prati kako će se to najpre kod njih razvijati, pa tek onda da se razmišlja šta ovde. Mi imamo pomaka po pitanju digitalizacije generalno, ali nemamo zvanično koncept digitalne valute", rekao je.