Igre 
Kostadinović: Otvaranje obilaznice oko Beograda čekalo se više od 30 godina
Komentari28/06/2023
-11:31
Izvršni direktor Sektora za investicije JP "Putevi Srbije" Aleksandar Kostadinović rekao je da se otvaranje obilaznice oko Beograda čeka više od 30 godina i da to ima ogroman značaj za Grad Beograd i sve one u tranzitu kroz našu zemlju.
"Ideja obilaznice pokrenuta 50-tih i 70-tih godina prošlog veka je ušla u prvu plansku dokumentaciju urbanističkih projekata Beograda. Krajem 80-tih početkom 90-tih krenulo se sa prvim radovima na zaobilaznici koji su posle zaustavljeni zbog rata", rekao je Kostadinović za Tanjug povodom otvaranja obilaznice koje je zakazano za večeras.
Kako je naveo, radovi su nastavljeni 1999. godine, te je 2004. godine spojen deo obilaznice oko Beograda između Dobanovaca i deo Ostružnice.
Zatim su, dodaje, radovi nastavljeni 2008. kada je završen deo od Dobanovaca do Orlovače, a 2012. radovi su nastavljeni i završena je desna cev tunela Straževica - deo radova na sektoru A obilaznice od petlje Batajnica do Banovaca, pa je 2016. završen kompletan autoputski profil između Batajnice i Dobanovaca.
"To je sektor A, sektor B obuhvata sektore od petlje Dobanovci do čvora Bubanj potok. Spajanjem ovih sektora A i B obilaznice mi smo spojili glavne putne pravce u Srbiji i tranzit koji prolazi iz Evrope ka Srbiji. Preko petlje u Batajnici povezali smo autoput Novi Sad, odnosno gore prema Mađarskoj. Petlja Dobanovci povezuje autoput sa Zagrebom i dalje ka Evropi. Imamo novu petlju - koja povezuje deo puta koji ide dalje, Južni Jadran ka Čačku. Imamo sam čvor Bubanj potok koji povezuje sa Nišom. Svi ljudi koji idu od severa ka jugu iz pravca Hrvatske i Mađarske mogu da produže ka Bugarskoj i Grčkoj", objasnio je Kostadinović.
Završetkom sektora 6 obilaznice oko Beograda, dodao je on, kompletiran je prsten i više nije potrebno da vozači idu autoputem kroz centar Beograda.
"Samim tim smanjiće se gužve u gradu, kao i zagađenje. Tu je i povećanje bezbednosti i smanjenje buke. Takođe tranzit će se povećati, smanjiti vreme putovanja. Obilaznica ima veliki značaj za Grad Beograd", rekao je Kostadinović.
Povezane vesti
Sistem obaveštavanja vozača o vanrednim situacijama na putu
Na pitanje koliko je sektor šest bio zahtevan, Kostadinović ističe da je to sektor na kome do sada nikada nije bilo radova i da je bilo zahtevno uradili tunel Beli potok dužine 360 metara.
"Zahtevno je bilo da uradimo tunel Beli potok, nije veliki 360 metara, međutim geološki uslovi i sam teren su bili u lošem stanju, imali smo klizište i dosta poteškoća. U međuvremenu smo, da bi osigurali deonicu budućeg auto-puta, morali da prikupimo i te neke vode, ispuste, fekalne kolektore. Sanirali smo određena klizišta.Sve te radove morali smo da obavljamo pod saobraćajem što je bilo jako teško i za samog izvođača i organizaciju. Jako je veliki protok saobraćaja na samoj obilaznici, posebno kamiona i posebno kada dolazi letnja sezona. Veliki je priliv krajem juna do kraja avgusta, početak semptembra. Veliki priliv stranaca koji idu ka Turskoj i Grčkoj i bilo je izazovno za sve strane kao i veliki pritisak javnosti", rekao je Kostadinović.
Kostadinović je istakao da je u svim tunelima na obilaznici ugrađena najsavremenija oprema, od protiv-požarne zaštite, sistema za osvetljenje i ventilaciju ali kako u tunelu tako i duž obilaznice sistem koji će u trenutku nesreće, zastoja ili bilo koje vanredne situacije na putu o tome obaveštavati vozače.
"Obilaznica važna zbog ukupne bezbednosti saobraćaja Srbije"
Profesor u penziji Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić, rekao je danas da je obilaznica oko Beograda dalekosežna odluka JP "Putevi Srbije" i rukovodstva Srbije da se Beograd rastereti u ekološkom i bezbednosnom smislu.
Vujanić je podsetio na brojke koje pokazuju da je na dnevnom nivou oko 19.500 vozila prolazilo ovim putem, pre nego što je obilaznica izgrađena, od čega oko 4.600 kamiona na dnevnom nivou.
"Možemo da shvatimo koja je to količina vozila i šta sve Beograd izbegava od opasnosti i količine saobraćaja izgradnjom nove obilaznice", rekao za Vujanić za Tanjug
Nerazumno je da saobraćaj koji ne ide u Beograd, kao završni deo saobraćaju bude usmeren kroz grad, istakao je on.
Povezane vesti
"Kolona od 4.600 kamiona koja bi prolazila kroz Beograd bila bi dugačka 46 kilometara. Srećom, obilazinica omogućava da oni više ne prolaze kroz Beograd. Oni neće ugrožavati bezbednost stanovnika i neće zagađivati vazduh", rekao je Vujanić.
On je objasnio da je ekološki aspekt dosta bitan.
"Ako bi tu kolonu kamiona pustili da pređe preko Gazele na putu ka Nišu, ona bi morala da se kreće sporije, a kretanje manjom brzinom bi mnogo više zagađivalo vazduh. Sada će se oni na obilaznici koja ne prolazi kroz naseljeno mesto kretati brzinom koja je normalna za tu vrstu vozila", objasnio je on.
Vujanić je dodao i da će vreme putovanja biti skraćeno, "što znači i vreme emisije gasova".
"Zagađenja koja će proizvoditi ta vozila biće dosta manja. Stanovnici koji udišu vazduh će biti manje ugroženi", istakao je on.
Vujanić je rekao da će ubuduće kamionima biti zabranjen saobraćaj kroz Beograd, osim onima koji imaju dozvolu da voze nešto u Beograd.
"Ostali građani će vrlo brzo shvatiti da je ovaj put bolji. Neće biti problema sa obaveštenjem učesnika u saobraćaju. Taj pravac će biti preporučen kao optimalan za saobraćaj", rekao je Vujanić.
On je dodao da su tipovi saobraćaja koji su auto-putski najbezbedniji za saobraćaj, pošto nemaju različite smerove, dok je brzina na toj vrsti puta jednolika.
"Zbog toga je bezbednost znatno bolja, i odraziće se i na ukupnu bezbednost saobraćaja Srbije koja će porasti puštanjem ove obilaznice u saobraćaj", istakao je Vujanić.
Poslednja deonica obilaznice oko Beograda, od Straževice do Bubanj Potoka u dužini od 9,74 kilometara, biće puštena danas u saobraćaj.
Komentari (0)