Problemi sa otkupom mleka: Mali proizvođači primorani da se okrenu prodaji na ulici i društvenim mrežama
Komentari25/04/2023
-17:49
Nakon što su srpske mlekare prestale da otkupljuju mleko, mali proizvođači našli su se u velikom problemu, zbog čega su pojedini usled nemogućnosti da prodaju svoj proizvod iz bunta prosipali na tone mleka, a oni koji žive od prodaje mleka sada su primorani da pronađu druga rešenja - na društvenim mrežama ili na ulici.
Među ugroženim mlekarima Vojvodine, nalazi se i šestočlana porodica Mihailović iz Savinog sela kod Vrbasa, koja živi od prodaje mleka i u čijem dvorištvu se mleko sada sipa u plastične balone, nakon čega se prodaje najavljenim kupcima.
Pre prodaje, mlekarka iz Savinog sela Teodora Mihailović, na svom Fejsbuk profilu objavljuje kojom količinom mleka raspolaže i u koji grad dolazi, međutim, tačnu lokaciju otkriva samo privatnom porukom, budući da je svesna da ovakav oblik prodaje nije dozvoljen.
"Ja sam stavila objavu da ću doći za Novi Sad na primer, da ću biti na toj adresi, ko želi 200 litara imam količinu, ljudi su se javili odmah, ja sam došla. Za pet minuta mleko je otišlo. Eto, tako sam došla na tu ideju", kaže Mihailović.
Ipak, zbog nepovoljne situacije u kojoj su se našli proizvođači mleka, Mihailovići su sa 50 grla krava spali na svega 13.
"Prošle godine smo hteli da kupimo još sto grla i kupili bismo da je drugačija situacija. Ako bude bolja situacija, ako nam zagarantuju dobru cenu mleka, ako te premije budu kako treba, naravno da ćemo onda i da nastavimo da proširujemo krave. Ali ako se to nešto ne promeni ne znam da li će biti ni ovoga", rekla je Mihailović.
Mihailović kaže da je najveći problem, ne samo njihove porodice, nego svih proizvođača, taj što se mleko uvozi i dodaje kako "mlekare više neće da otkupljuju mleko od nas, ne isplati se, sve se uvozi".
Nepovoljni položaj mlekara - rezultat višedecenijske krize
Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije kaže da, nažalost, porodica Mihailović nije jedina koja se suočava sa "jednom vrlo specifičnom situacijom u proizvodnji mleka", i smatra kako treba početi da se razmišlja o sistemskim rešenjima.
"Mislim da u sistemskim rešenjima treba ići u pravcu potpisivanja i sklapanja ugovora sa mlekarama na nivou udruženja. Svi ti farmeri su članovi nekih udruženja proizvođača mleka, ima ih nekoliko u Srbiji koja su relevantna i mislim da je tu jedini spas u ovom trenutku da ti ugovori budu precizni oko cene, količine i kvaliteta", kaže Budimović.
Budimović dodaje da udruženja reaguju uglavnom kada su krizne situacije, a da ovo što se trenutno dešava nije nastupilo u trenutku, već da je posledica višedecenijske krize u mlečnom govedarstvu, zbog čega udruženja moraju da budu profesionalna i ne treba da reaguju samo radikalnim merama, iako su one razumljive, već da se bave ugovorima koji bi proizvođačima mleka povećavali dobit u slučaju veće cene na krajnjem tržištu.
Vlada je na celokupnu situaciju reagovala uredbom, donete su interventne mere, odnosno prelevmani od 15 dinara po litru za uvozno mleko i 30 dinara po kilogramu za sedam vrsta sireva, a na pitanje da li je efekat ovih mera vidljiv Budimović odgovara da efekat postoji.
"Ja sam pre neki dan radio kvartalnu analizu znači da prva tri meseca, uvoz ima tendenciju pada, na primer u januaru je bilo mnogo više nego u februaru, u martu mnogo manje nego u februaru", kaže Budimović.
Mada, Budimović je rekao da u poređenju sa prošlom godinom za isti period, ipak je više uvezenog mleka i mlečnih proizvoda, u ovom slučaju sireva, i da jednostavno moraju da se traže sistemska rešenja.
Kada su u pitanju podsticaji koje je država omogućila, Budimović kaže da oni ne mogu da reše situaciju ni viška, ni manjka mleka i dodaje da "možemo farmerima da damo ne znam koliko novca od strane države, to neće regulisati problematiku u mlečnom govedarstvu".
"Ono što je vrlo btino je to da se urade dobre analize koliko košta ta proizvodnja. Mi kad pričamo sa farmerima i kada pitamo koliko košta proizvodnja litra mleka, u svakom gazdinstvu je drugačije, ako znaju. Vrlo je bitno spremanje dobre, kvalitetne hrane, reprodukcija, izvozna tržišta naročito. Mi imamo kao država imamo neverovatan broj dobrih međunarodnih ugovora, pa bi bilo da to realizujemo i na taj način.", rekao je Budimović.
Komentari (0)