Može li srpska ekonomija izdržati globalne izazove: Nepredvidivi svetski tokovi čine put do oporavka privrede trnovitim

Pandemija koronavirusa, rat u Ukrajini koji se vodi više od godinu dana, ali i kompletna geopolitička slika koja podrazumeva i odnose na relaciji Kine i SAD, ostavljaju značajne posledice na privredni rast u svetu, pa i u Srbiji. On je spor, inflacija je osetna i ako se zanemare statistički podaci, ona se najbolje oseća kroz uvid na novčanik i cene na rafovima u supermarketima, saglasni su sagovornici emisije "Direktno sa Minjom Miletić".

Da ekonomska dijagnostika još nije povoljna i da njena budućnost zavisi od globalnih dešavanja potvrđuje i nedavni izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda koji kaže da izgledi svetske ekonomije ove godine nisu nikako optimistični.

Razlog tome, navode, su hronično visoke inflacije u svetu, rastuće kamatne stope i neizvesnost koja je delimično i rezultat kolapsa dve velike američke banke. 

Predviđanja stručnjaka su da će rast u ovoj godini biti 2,8 odsto, što predstavlja pad sa 3,4 odsto u odnosu na prošlu godinu. MMF takođe predviđa i da će globalna inflacija ove godine biti sedam odsto, što je pad sa 8,7 u 2022, pa se shodno tome očekuju i posledice po džep građana, i to kroz cene u prodavnicama i povećanje kamatnih stopa.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije je gostujući u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" ocenio da je oporavak privrede moguć, ali da će on biti trnovit, jer su geopolitičke okolnosti u ovom trenutku nepredvidive.

"Ova godina u ekonomskom smislu je izgubljena. Za nas u Srbiji će biti ključan prelaz između 2023. i 2024. godine. U izveštaju MMF-a su usaglašene ocene ovogodišnjeg rasta za privredu Srbije na oko dva odsto, a takva su očekivanja i Vlade RS i eksperata unutar zemlje. Ono što je važno za narednu godinu je da postoji postepni oporavak i rast od tri odsto rasta, ali je MMF takođe ukazao da će taj oporavak biti na trnovitom putu", rekao je on.

Kako smatra, nemoguće je predvideti dešavanja u svetu koja mogu da ostave posledice i po srpsku ekonomiju.

"Imamo rat u Ukrajini i geopolitičiku krizu, posledice od korone, imate rast kamatnih stopa i jednu ekonomsku frengmentaciju zbog geopolitčke krize oko SAD i Kine čiji sukob, ako dođe do njega otvorenije, može da se odrazi na ekonomiju. Tržište zbog svega toga nije slobodno", smatra on.

Sa njim se slaže i profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović koji kaže da rast srpske ekonomije i privede ne može da se gleda izdvojeno, jer je on deo sveta koje se u ovom trentku nalazi u nezavidnoj poziciji.

Euronews Srbija

"Prolećna prognoza MMF od pre par dana kaže da je projektovan rast privrede oko 2,8 odsto u svetu. To je osetno usporavanje u poređenju sa prošlom godinom. U svakom slučaju, ova prolećna prognoza je nešto pozitivnija u poređenju s jesnjom. Razlog tome je što smo imali blagu zimu, pa je i tu bilo dosta uštete. Činjenica je da na neki način zavisimo od drugih zemalja. Na primer, za nas je važna Nemačka koja i dalje ima pad BDP-a. Ona je za nas važan investitor. Sa druge strane, Srbija je prošla kroz određenu fazu oporavka nakon korone. Na primer, mi nismo imali scenraio kao što je bio u većim evropskim zemljama, ali jesmo imali slabu poljoprivrednu sezonu zbog vremenskih i metoroloških uslova, kao i probleme u sektoru energetike", objašnjava on. 

Međutim, urednik Novosti Dušan Stojaković smatra da će Srbiji trebati dosta vremena da prevaziđe sve ekonomske poteškoće s kojima se suočava i u čemu nije jedina.

"Videćemo kakva će nam biti ova godina, nisam opitmista kao MMF, ali očekujem rodnu godinu jer će nam to značiti zbog plasiranja proizvoda", rekao je.

Odnos novčanika i cena na rafovima

Sagvornici se slažu da će se Srbija i u narednom periodu suočavati sa inflacijom. Prof Ranđelović objašnjava na primer da za razliku od SAD-a koja je išla ubrzanijim tokom, mi smo neke stvari odlagali, pa su tako, kaže i neke posledice odložene.

"Mi najbolje procenjujemo na bazi našeg novčanika. Objektivno je samo ono kako se mi osećamo, jer mi inače ovako možemo da pričamo o proseku. U suštini, u prvom kvartalu mi ćemo još osećati rast infalcije. Na primer u SAD je to drugačije, oni su preokrenuli. Pre više od godinu dana oni su imali zatezanje monetarne statistike. Kod nas su neke stvari bile odložene: odloženo nam je bilo povećanje cene gasa, struje i ostalih namirnica", kaže.

Stanić pak kaže da Srbija nije jedina koja suočava s inflaciojm i dodaje da očekuje da se ona postepeno smanji.

"Očekujemo da se smanji inflacija, jer toga sada ima u Zapadnoj Evorpi. Pogledajte inflaciju u Mađarskoj gde je ona 25 odsto, BiH ima 14, u Crnoj Gori je 15, u Hrvatskoj 10 odsto. To je sve slično. Međutim, u Engleskoj je ona duplo veća nego u SAD. Činjenično, svi primećujemo inflaciju kroz prodavnice i to je ono što je vidljivo i direktno, ali indirektno možete da je na primer vidite kroz cene rata kredita za stan", objasnio je on.

Euronews Srbija

Stojaković dodaje da u svemu postoji i psihološki ekfekat jer su se u svetu poslednjih godina nizali događaji koji su svakako netipični a koji su, kaže, ostavili određene posledice - od korone do Ukrajine.

"Mi smo na vreme akumulirali neke stvari, čuvali smo novac. Tokom rata u Ukrajini ljudi su kupovali određene zalihe više nego inače. Priliv stranaca i njihov novac takođe je uticao na potrošnju u ekonomsku sliku u našoj zemlji", objašnjava on.

Ranđelović kaže da situacija u zemlji ali i sve ono što se dešava spolja zpravo i diktira kupovnu moć ljudi.

"Ljudi ne odustaju od potrošnje. Oni su podstaknuti, jer ne znaju kakve će cene biti kasnije", dodje.

"Makroekonomska stabilnost i reforma energetike bitni za dalji razvoj"

Sagovornici ssu saglasni i tome da ulaganje i strane investiicje mogu pozitivno da se odraze na privredni rast Srbije u budućnosti.

Stojaković smatra da nakon unutrašnjopolitičkih dešavanja u proteklih dvadest godina koji podrazumevaju bombradovnaje i peti oktobar, do svetskih u vidu korone i ukrajnskog rata je uticalo na spsku privedu da ojača mnogo više nego inače."

Euronews Srbija

"Imamo utiask da nam je stalno nešto falilo i uvek se nešto dešavalo. Privreda je postala nešto otpornija nego inače. Uvek smo hodali po ivici noža, ali evo, tokom korone smo imali dobre rezultate. Lepa vest je i da su neke političke odluke dale efekta. Mislm na kredite iz kineskih banaka koji su počeli da daju rezultate. Sada smo svedoci da je Evropa dala grant od 600 milona evra za prugu Beorad - Niš. To je znak da oni vide našu želju da se razvijemo", rekao je on.

I Ranđelović smatra da ulaganja EU u Srbiju treba doživeti kao dobar signal po pitanju sprke privrede, ali kako kaže to nije sve. Fokus treba dati na zahteve MMF-a koji podrazumevaju makroekonomsku stabilnost i reformu energetike.

"Ulaganje daje signal investitorima da će biti dobro ulagati ovde. Mislim da ovaj aranžman može da bude dobra stvar. Osvrnuo bih se i na nov aražman MMF-a koji podrazumeva i to da je potrebno da obezbednimo dobru makroekomsku stabilnost ali i reformu energetike. Oni kažu da je platni bilans bio solidan, izvoz je bio manji od uzvoza, a investicije su pokrenule minus. To je ono što se tiče makroekonomije. Međutim, mislim da je ovde važno pitanje energetike. Tu su u fokusu javna preduzeća - EPS i Srbijagas. Prvi korak je taj što EPS je sada akiconarsko društvo. Očekujem još reformi u budućnosti", kaže.

Što se povećanja plata i penzija u narednom peridu tiče, Stanić kaže da to zavisi najpre od inflacije.

"Mislim da je realno povećanje. Pitanje je da li će ono da raste reano sa inflacijom u narednom periodu. Za ada je tempo koji je stabilan ali rizici postoje", kaže.

Ranđelović objašnjava da ekonmski razvoj jeste dug i zahtevan proces, s obzirom na okolnosti u kojima se i Srbija i svet nalaze.

"U prethodne dve decenije naša privreda je rasla brže nego neke zemlje u Evropi. Imamo dva potprioda kada smo rasli brže: od 2001. do 2007. i od 2017. do 2022. U tom kontekstu mi smo se približili evropskom proseku, ali je taj jaz i dalje veliki. Da bismo smanjli to, potrebno je da privreda Srbije u narednom preriodu rate brže nego evropske privreda u proseku. Da bi se to ostvarilo potrebno je mnogo uslova: radna snaga, demograska kretanje, reforme obrazovanja, investiicije i unapređenje poslovnog okruženja, i razvoj novih tehnologija. Pitanje je ekonomskog razvoja najsloženije u ekonomiji pa je zbog toga potrebno da budemo posvećeni", rekao je on.